Samoća ili usamljenost: Kako izaći na kraj sa osećajem "rupe u stomaku"?

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Tema usamljenosti je sve češće opisana u savremeni romanima. Francuski kultni pisac Mišel Uelbek, na društvo gleda iz ugla usamljenika i kroz svoje romane skreće pažnju na dubinu otuđenosti. Drugi popularni i često prevođeni francuski pisac (F.Begbede) takođe za temu ima usamljenost i suzbijanje tog psihološki neprijatnog stanja ekscesivnim seksom, alkoholom, drogama i beskonačnom potragom za zabavama, provodom.

Usamljenost nas čini veoma tužnim. Foto-ilustracija: Profimedia.com

Mladi žive pod velikim pritiskom, ambiciozni su, usredsređeni na postignuća, njihovo ponašanje se konstantno ocenjuju, “ samo najbolji opstaju”. Osećanje sigurnosti, ispunjenosti i povezanost sa drugima je neophodno za skladan psihološki razvoj. Ukoliko te potrebe nisu zadovoljene može se javiti preterana zavisnost od mišljenja drugih, velika potreba za konstantnom potvrdom od drugih da smo važni, da vredimo, da smo najbolji, ili pak unutrašnje osećanje kinjenja koje nam govori da ne vredimo, da smo nesavršeni, nesposobni, bezvredni što neretko vodi u depresiju, poremećaje ishrane pa i drugu vrstu patologije.

Usamljenost poprima epidemijske razmere u čitavom savremenom svetu, što narušava kvalitet života i može da postane uvod u fizičku bolest, ali i povećano konzumiranje alkohola, droga, cigareta, kockanje, zavisnost od video-igara, zavisnost od seksa, kockanja on line. Socijalna izolovanost može da dovede do ograničenja prirodnih potreba za psihološkim rastom i razvojem. Kao što fizički rast traži hranu, vazduh i vodu, tako i psihološki rast ima svoje potrebe koje se moraju zadovoljiti. Zadovoljena potreba za pripadanjem, povezanošću sa prijateljima, emotivnim partnerom, timom, radnom grupom, porodicom… daje nam elan za prihvatanje novih izazova.

Mladi skoro 2/3 svog slobodnog vremena provode u virtuelnom svetu,“ družeći “ se sa mašinama. Posledica takvog ponašanja u realnom svetu je gubitak životnih veština koje su im važne za komuniciranje i povezivanje sa drugima, iz prostog razloga jer su sa ljudima sve ređe u kontaktu.

Za dobre emotivne odnose se vredi izboriti. Biti prihvaćen, povezan sa ljudima, voleti i biti voljen je osnovna ljudska potreba i kada je ona zadovoljena – možemo se otvoriti ka drugim izazovima.

Samoća ili usamljenost

Niko nije rođen da bude sam. Foto: Pixabay.com

Svako ima potrebu da se ponekad osami, da napuni baterije, razmisli o nečemu u miru, donese nove odluke – i tu potrebu treba poštovati. Ali problem nastaje ako se osećamo usamljeno i kad to ne želimo – npr. U grupi nama bliskih ljudi. Tada ostajemo “gladni” kontakta, prazni, neispunjeni. Tog osećanja moramo biti svesni i primiti poruku, koja najčešće znači da je neophodno da krenemo u akciju KA LJUDIMA, da pronađemo osobu koja nam je bliska i da sa njom uspostavimo povezanost. Usamljenost ne vredi negirati - ona uzima svoj danak uvek, čak i kada je nismo svesni.

Greške koje pravimo

Umesto da prepoznamo svoju usamljenost, “rupu u stomaku”, često je negiramo. Razlog svoje usamljenosti vidimo u drugima, čini nam se da su ljudi oko nas dosadni, nezainteresovani, tvrdimo da “nisu na nivou”, “neprijatni su”, “odbojni”, “nedruželjubivi, “ niko danas nema vremena za druženje” i sl.

Usamljenost se često zatrpava drogama, ekscesivnim seksom, jurenjem sa jedne zabave na drugu uz zanemarivanje osnovnih obaveza. Nije retko da usamljene osobe lažu, izmišljaju ljude i mesta na kojima su se “ ludo provele”, “ upouznale” sjajne osobe, “poznate face”...

Mladi individualisti, egocentrični, suviše okrenuti ka sebi, nespremni na ustupke, nefleksibilni, bez empatije za potrebe drugih, svesni da žele da budu voljeni, ali nespremni da pruže ljubav najčešće pate od usamljenosti.

Šta da se radi

Ne stidite se da priznate sebi kako se osećate. Foto: Pixabay.com

Postanite svesni svoje usamljenosti, priznajte sebi “rupu u stomaku”. Upoznajte sebe – Koji ste vi tip usamljene osobe? Sedite kod kuće ičekate da vam neko zazvonina vrata? Koje vaše osobine vam mogu pomoći da rešite problem? Šarm? Dobra priča? Znate nešto što drugima nije toliko poznato? Čime možete da razbijete led oko sebe? Čime da popunite “ rupu u stomaku”?

Prihvatite sebe onakve kakvi jeste – to je neophodan korak, prihvatite celog sebe sa svimvrlinama i manama. Ne možete pripadati, voleti druge ako ne volite i ne prihvatate sebe. Kadaprihvatite i osvestite svoje mane – lakše ćete uspostaviti kontakt sa drugima, jer ljudi nisu idealni, svi imamo mane, niko nije savršen. Onog časa kad budete mogli da kažete sebi” Prihvatam sebe onakvog/onakvu kakva jesam”, sve će biti lakše. Na tom putu, hrabrite sebe, govorite pozitivne stvari sebi iznutra. Ono pozitivno što želite da čujete od drugih, prvo recite sebi. Izgradite sebe, igrajte, oblačite ono što želite, idite na mesta koje želite da posetite – činite sve da se svidite sebi, samo takvi ćete se svideti i drugima.

Krenite KA LJUDIMA – korak po korak otkrivajte u sebi uspavanepotencijale, pozitivnu nadu,energiju , vitalnost , uzbuđenje upoznavanja i otkrivanja druge osobe, bliskost, fleksibilnost, prepuštanje, pripadnost, radost davanja i primanja, zajedništvo, harmoniju - to vas istinski može povezati sa drugima.

Autor: Spomenka Ćirić - Janković

VIDEO: Sva pozitivna dejstva smeha

(Telegraf.rs)