Ispovest majke koja je pobedila postporođajnu depresiju: "Tri godine nisam imala osećaj da je moj. Imala sam utisak da se staram o tuđem detetu"
U društvu je još uvek tabu tema depresija koja se javlja kod većine žena nakon porođaja iako je učestala pojava
Sramota je pričati o tome kako se majke nakon porođaja ne osećaju odmah idealno i psihički stabilno i jako, a svaka priča o tome zaslužuje pohvale jer ukazuje na postporođajnu depresiju sa kojom se suočava skoro 80 procenata novopečenih majki.
Tečnost koju žena izbacuje kada pukne vodenjak nije voda - već nešto mnogo gadnije
Hrabrost da svoje iskustvo podeli sa javnosti smogla je blogerka Bunmi Laditan koja je priznala da su joj trebale godine kako bi se povezala sa svojom bebom.
-Pogodilo me je najjače posle mog trećeg deteta, mog prvog sina. Svi znamo za anksioznost, prejedanje, loše misli, bes koji nas preplavi poput talasa i preznoji nas, a onda nestane uz more suza koje isplačemo. Ali niko ne može da vas pripremi na osećaj da držite u naručju bebu i nemate osećaj da je ona vaša.
A post shared by Bunmi Laditan (@bunmiladitan) on
Sa prvo dvoje dece sam imala instant konekciju. Imala sam onaj instinkt majke medvedice koja će da ubije svakog ko bi bio pretnja bebi. Ali kada sam došla kući sa malim zamotuljkom slatkim kao bombončić, znala sam da nešto fali. Nisam imala osećaj da je moj. Imala sam utisak da se staram o tuđem detetu.
Dok sam mu menjala pelene i oblačila mu benkice gledala sam ka vratima u želji da uđe neka žena, njegova prava majka i kaže mi “Dobar posao. Ja ću preuzeti odavde”. Dok sam ga noću dojila bila sam tako nesrećna i plašila sam se da će to drugi ljudi da primete, ispričala je Bunmi.
Kada se obratila lekaru i dobila dijagnozu i terapiju, njeno raspoloženje se stabilizovalo, ali se konekcija nije javila kao magijom donešena. Umesto toga, trebalo joj je tri godine dok nije osetila da je njen sin zapravo njen.
-Trebalo je dobrih tri godine. Za to vreme, ja sam volela mog mališana, vodila ga u igraonice, parkove, mazili smo se, nacrtala sam njegove ruke i uzela mu otiske za uspomenu, napravila na stotine fotografija, ali je ponor između nas postojao i dalje. Molila sam se da on to ne oseća, iskreno je napisala.
Vremenom stvari su došle na svoje i ona je odlučila da podeli svoju priču kako bi drugim majkama pokazala da je potpuno normalno da se bore za konekciju sa bebom, piše metro.co.uk. Jednog dana sve dobije svoj smisao.
“Majko, ako prolaziš kroz ovo danas dok menjaš pelenu svojoj bebi ili kupaš mališana uz pomisao da nikada nećeš osetiti vezu sa njim, molim te samo sačekaj. Budi tu, uspavljuj ga, neka tvoje lice bude poslednje što će videti pre nego ga ušuškaš i poljubiš za laku noć. Svaki put kada to radiš, anđeli posipaju provaliju koja je između vas i popunjavaju je. Jednog dana sve će proći i ti nećeš imati osećaj da si nešto propustila. Nije fer što moraš za to da se boriš i što ti to nije došlo prirodno, ali u životu je samo trud i rad garancija za uspeh. Imaj vere i tvoji napori biće nagrađeni. Pričaj sebi nežno. Diši. Potraži pomoć. Sve će da se sredi. Samo mirno, poručila je ona svim majkama koje prolaze kroz ovakvo iskustvo.
(Telegraf.rs)
Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dragana
Mislim da tu nema mjesta sramoti. Svaka mama se drukčije nosi s porodom i svime šta dolazi poslije. Netko lakše,netko teže. Ali sve je to normalna i prolazna pojava. Kroz sve to se isplati proći jer su djeca najvrednije bogatstvo i sreća❤❤❤
Podelite komentar
Urs Zimmermann
Ja sam otac dvoje dece cerka i sin.Isto mi se desava sa drugim detetom to jest sa sinom otkad se rodio nikako ne mogu da se povezem sa njim kao sa cerkom,kao da nije moje dete to me ubija i sa tim zivim vec dve ipo godine.Moja zena to primecuje ali misli da sam takav prema njemu zato sto je musko ustvari istina je drugacija ...samo se nadam da ce se vratiti u normalu to mi je jedina zelja.
Podelite komentar
Zorana
Postporodjajna depresija je strasna stvar, imala sam priliku da vidim zene koje su pokusale da se ubiju, treba paziti na zene posle porođaja, cetrdeset dana posle porođaja je jednom nogom u grobu, tu misao nasih starih treba ozbiljno shvatiti.
Podelite komentar