Ljubavni odnosi i narcizam: Kada je ljubav prava, a kada je samo začarani krug?

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Ljubavni odnosi u kojima postoji prava bliskost između partnera su jedan od najvažnijih uslova za harmoničan i ispunjen život, što se danas retko dešava, a i ako se pronađe može se desiti da traje samo onoliko koliko traje i zaljubljenost.

Da li zaista znate šta znači potpuna bliskost?

Ljubav je divno osećanje koje nas ispunjava. Foto: Pixabay.com

To su otvorenost prema partneru, izražavanje sopstvenih osećanja, želja i strahova. Od bliske osobe očekuju se podrška, prihvatanje, razumevanje i uopšte pozitivan emocionalni naboj. Bez bliskosti ni jedna veza ne može da opstane - iz bliskosti se stvara ljubavni zanos koji mora da se bazira na obostranom poverenju. Obavezni su i privlačnost partnera, prijateljstvo koje izvire iz ljubavi, kao i razumevanje u teškim situacijama. Prihvatiti nekoga u potpunosti znači imati kapacitet da se integrišu ljubav i mržnja pod dominiranjem ljubavi, jer savršenstvo ne postoji. Nije isto biti spreman na kompromis u vezi ili trpeti da nas neko ugrožava svojim ponašanjem, što se graniči sa mazohizmom.

Patološki ljubavni odnosi postoje u različitim kulturama, ali i u našoj, još uvek pomalo patrijarhalnoj kulturi u kojoj sve više preovlađuju narcistični ljubavni odnosi. Normalni narcizam za razliku od patološkog je sastavni deo stabilnih ljubavnih odnosa, u kojima se prevazilaze granice sopstvenog pola, oseća zahvalnost za dobijenu ljubav i integriše samozadovoljstvo, samožrtvovanje, okrenutost sebi i posvećenost drugome.

Ogledalce,ogledalce…

Narcisoidnost je ozbiljan poremećaj. Foto: Pixabay.com

Sigurno ste čuli za mit o Narcisu koji se zaljubio u samog sebe ugledavši svoj odraz u vodi, po kome je narcizam i dobio naziv – čovek koji se utapa u sebi. Psihološki čovek današnjice u kapitalističkom društvu je upravo Narcis. U stvarnosti on je nemoćan i preplašen, dok spolja daje drugačiju sliku o sebi. On je potpuno prilagođen okolini, uspešno funkcioniše, ponekad čak i bljesne i dominira u svojoj sredini. Glavna protivrečnost je to što patološki narcis prezire ljude, iskorišćava ih samo za vlastitu afirmaciju, a istovremeno je potpuno zavistan od njih, od njihovog priznanja, divljenja i zavisti, tako da opstaje samo od ugleda koji ima kod ljudi koji ga okružuju. U društvu briljira, igra ulogu snažnog, ciničnog, efikasnog i duhovitog čoveka, dok istovremeno i najmanji neuspeh može kod njega izazvati zapadanje u traumatičnu depresiju.

Narcistični ljubavni odnosi

Šta nije bliskost, a još manje ljubav u muško-ženskim odnosima? Narcistični poremećaj ličnosti kod jednog ili oba partnera odlikuje patološka grandioznost i nedostatak kapaciteta za zaljubljivanje ili je u drugom slučaju jedan partner narcistični, a drugi najčešće mazohistički. Narcistične ličnosti koje su sposobne da se zaljube na kratke vremenske periode pokazuju ogromne razlike od onih sa normalnim kapacitetom za zaljubljivanje. Idealizacija voljenog objekta može se centrirati na fizičkoj lepoti kao izvoru divljenja ili na moći, bogatstvu ili slavi kojima su zadivljeni i nesvesno ih prihvataju kao delove svoje ličnosti. Narcistična ličnost ima potrebu da joj se dive, pre nego da je vole, što predstavlja osvetoljubivu odbranu protiv zavisti, dominirajući agresijom više nego ljubavlju zbog dubokih frustracija iz prošlosti.

Pitanje je koliko narcisoidne osobe mogu da vas vole. Foto-ilustracija: Profimedia.com

Uzajamnost ljudskih odnosa oni doživljavaju kao eksploataciju. Kod muškaraca koji nesvesno mrze željenu ženu, mržnja može da uništi sposobnost za seksualno uzbuđenje, ili u manje ozbiljnim slučajevima dovodi do seksualnog promiskuiteta, koji se kod žena javlja kao posledica idealizacije i brzog obezvređivanja muškaraca, a feminizam ga još može ubrzati. Može se dogoditi i radikalno odvajanje kod muškaraca: neke žene su idealizovane i poriču se sva seksualna osećanja prema njima, dok su druge žene čisto genitalni objekti sa kojima je moguća seksualna sloboda i uživanje, bez nežnosti i romantične idealizacije, tzv. “bogorodica-prostitutka” dihotomija ili žargonski, muškarac poznatiji kao – “edipovac”. To vodi beskrajnim potrebama za novim seksualnim partnerima.

Primer za to je slučaj uspešnog muškarca i žene koji imaju decu, ali on ima i ljubavnicu drugačijeg socio-kulturnog ili profesionalnog miljea. Žena zna za nju, pati, on je nesrećan, jer je između dve žene što ugrožava i njegov posao i društveni život, jer ga je sramota. Tu postoji potpuni rascep njegovog odnosa sa ženama, koji potiče još iz detinjstva od edipalne kompeticije za majkom između oca i sina koja je ovde okrenuta u kompeticiju između dve žene. Rascep je između majčinske i aseksualne žene i seksualno uzbudljive i emotivno obezvređene ljubavnice. Postoje odnosi poznati kao “heteroseksualni blizanci”, u kojima je jedan partner ogledalo drugog, po osobinama ličnosti i po lepom fizičkom izgledu, jer im je najvažnija pojava u javnosti koja izaziva divljenje drugih. To je zadovoljavanje vlastite potrebe za narcističnom kompletnošću.

U bezizlaznim situacijama smo često nesrećni. Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Intenzivno kompulzivno traganje za novim avanturama kod muškaraca potiče od idealizacije žena i želje da nađe onu koja ga neće razočarati, poznato kao “Don Žuan sindrom”. Zdraviji kraj ovog sindroma je Don Žuan koji ima mešavinu narcističnih i infantilnih crta, muškarac-dete sa feminiziranim osobinama koji zavodi žene prvenstveno zato što mu nedostaje zastrašujuća muškost. Don Žuan nikad ne promaši da nađe komplementarnu ženu, čija nesvesna mržnja prema moćnom ocu je vodi da idealizuje nezastrašujućeg detinjastog muškarca, bežeći od mačo muškarca kao što je njen otac. Patrijarhalni običaji mogu preokrenuti narcističnu mržnju prema muškarcima kod žena u dominantni odnos u braku i sa decom.

Kod narcističnih žena postoji nesvesna fantazija da budu oba pola u isto vreme. Nesvesna identifikacija sa narcističnom, hladnom majkom koja odbacuje svoje dete, ogleda se u stalnoj kontroli i zavodljivosti prema muškarcima, naporu da dominira i eksploatiše ih, što zadovoljava ženine seksualne potrebe i štiti je od zavisti. Uspešnije žene se mogu identifikovati sa ekstremno narcističnim muškarcima, čija moć, slava ili neobični talenti im daju izgled idealne muške figure, a te žene mogu doživljavati nesvesno sebe kao istinsku inspiraciju ovim muškarcima, upravljajući njihovim životima. Narcistički simptom je nedostatak kapaciteta za dublju empatiju sa drugima kao i za ljubomoru, koja se može pojaviti kao narcistička povreda tek kada ga partner napusti. Oni sebe smatraju toliko superiornim u odnosu na rivale da je partnerova nevernost nezamisliva. Nemogućnost uzvraćanja ljubavi može povećati inferiornost i napore da se brani od osećanja krivice, tražeći mane kod partnera da bi opravdao promašaj. Sigurno ste mnogo puta čuli generalizacije tipa: „Sve žene su iste!“ ili „Svi muškarci su kreteni!“.

Samo uzajamna osećanja koja su uzvraćena mogu biti smatrana iskrenim i vrednim truda. Foto: Pixabay.com

Narcisi su nesposobni za dublje i trajnije vezivanje sa drugim osobama, kao i da uzvraćaju i daju sebe i svoja osećanja i nalaze zadovoljstvo samo u pasivnoj ulozi primaoca. Alkoholičari i narkomani se često nalaze među osobama sa narcističnim poremećajem ličnosti, koji obično pronađu partnerku koja je u detinjstvu imala oca alkoholičara ili narkomana i sada pokušava da dobije ljubav koju nije dobila u detinjstvu, trudeći se da promeni muškarca i uradi ono što njena majka sa kojom se identifikovala nije uspela. Većina veza su ponavljanje obrazaca ponašanja roditelja, loše identifikacije sa njima i projektovanje odnosa iz prošlosti u sadašnju vezu. Konflikti u muško-ženskim odnosima su najčešće projektivne identifikacije kojih ljudi nisu svesni.

Jedini način da se taj problem razreši je psihoterapija, što mnogi ljudi ne shvataju, jer još uvek postoje predrasude prema psihoterapeutima. Ljudi smatraju da to njima nije potrebno i da sve mogu sami, iako osećaju negde duboko da nije tako. Ljubav bi trebalo da bude najvažnija vrednost života, jer čovek je društveno i emotivno biće koje traži svoju drugu polovinu čitavog života. Smisao nije u traženju bilo koga samo da ne bismo bili sami, niti u potrebi za brakom zbog dece, jer u nesrećnom braku ni deca nisu srećna. Mnogi ljudi na to zaboravljaju danas i ljubav sve više nestaje. Cilj ljubavi je najpre davanje sebe i svog života, a ne primanje. Voleti nekog znači dozvoliti mu da bude ono što jeste.

Autor: Aleksandra Arizanović

(Telegraf.rs)