Zašto imamo taj osećaj da što smo stariji vreme brže prolazi?

Mnogi će se složiti s tim da nam se vremenski intervali skraćuju kako odrastamo i starimo.

Ovo su MAKSIMALNE godine do kojih će ljudi moći da žive

Preporučujemo

Odgovorite na ova pitanja i saznaćete koliko ste zaista stari!

"Većina postaje svesna vremenskog ubrzanja krajem dvadesetih ili početkom tridesetih, kad se skrasi "napisao je engleski psiholog, Stiven Tejlor.

Ima u tome istine.

Gotovo sve imamo, poslove, domove i bračne drugove, pa naši životi ulaze u rutinu - rad, povratak kući, večera i televizija tokom radnih dana, pa odlazak u kafić ili u prirodu za vikend. Nakon nekoliko godina opažamo da vreme potrebno za rutinu traje sve kraće.

Najveće ubrzanje je oko pedesete

Naučnici su otkrili da subjektivni utisak ubrzanja vremena doseže vrhunac oko 50. rođendana i da se posle ne menja. Mark Vitman i Sandra Lehnhof sa Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu uzeli su 500 dobrovoljaca u dobi od 14 do 94 godine.

Njihovi odgovori na pitanje “koliko vam je brzo prošlo zadnjih deset godina” , su potvrdili pretpostavku da stariji ljudi imaju utisak da vreme brže teče.

Ispitanici u dobi između 20 i 59 godina najčešće su povezivali utisak o ubrzavanju vremena s količinom svakodnevnih obaveza. Vitman i Lehnhofova su zaključili da su pripadnici te dobi pod najvećim profesionalnim i porodičnim opterećenjem, a to im stvara osećaj da su im “dani prekratki” za dovršavanje svih poslova.

Starijima se više žuri

Dok odraslima nedostaje vremena da obave sve što žele ili moraju, mladima se žuri samo kada je jedna stvar u pitanju - da odrastu. Zbog manjka vremena starije prati osećaj da ono juri, dok se mladima, koji jedva čekaju da sazre, čini da vreme teče sporo.

Foto: Pixabay

"Naša percepcija vremena je sasvim subjektivna. To se vrlo lako zapaža u životnim situacijama: kad nešto čekate, to traje "čitavu vječnost", a kad nešto ne stižemo, imamo osećaj da leti ," kaže Petra Malešević, dipl. psiholog, KB psihoterapeut u edukaciji.

"Što smo stariji, to smo svesniji ograničenosti vremena. Budući da bismo želeli što više da učinite i postignete, vreme nam je sve dragocenije pa tako njegov protok doživljavamo bržim.

S druge strane, kad smo mali, rado bismo što pre odrasli i postali samostalni. Tad nam vreme prolazi jako sporo jer bismo želeli da teče brže. Ali vreme u oba slučaja prolazi jednako brzo, a utisak o njegovoj brzini iskrivljuju naše želje.

Siromaštvo novih iskustava

Psiholozi su ponudili nekoliko mogućih objašnjenja utiska da se vreme ubrzava kako starimo. Psiholog Vilijam Džejms u svom delu “Principi psihologije” napisao da se vreme naizgled ubrzava jer stareći imamo sve manje iskustava vrednih pamćenja.

"Dok mladost pamtimo po prvom danu u školi, prvom samostalnom letovanju, prvom poljupcu i drugim stvarima, odsustvo novih iskustava u odrasloj dobi “čini da se dani i nedelje stapaju jedni u druge, a da godine postaju šuplje i urušavaju se”, zaključio je Džejms.

Bogata sećanja na brojne epizode tokom studija stvaraju utisak da je to razdoblje trajalo duže nego što stvarno jeste.

Popunjena radna memorija

Naše "epizodičko pamćenje" koje prima događaje, ljude, emocije i druge podatke s godinama je sve punije.

Psihologija učenja, pamćenja i mišljenja spominje efekt mesta koji se sastoji od toga da najbolje pamtimo prve i zadnje sadržaje, a one u sredini značajno manje, i upravo to doprinosi efektu bržeg prolaska vremena.

*(*

(Telegraf.rs)