PARKINSONOVA BOLEST: Uz adekvatnu terapiju, normalan život je moguć

Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sistema, koje podrazumeva postepeni gubitak funkcija određenih nervnih ćelija mozga, što vodi poremećaju pokretljivosti i motornih aktivnosti, ali uz dalji razvoj i drugih poremećaja na mentalnom i psihičkom planu. Svetski dan ove bolesti obeležava se 11. aprila, kako bi se skrenula pažnja javnosti na probleme sa kojima se suočavaju oboleli, njihove porodice, ali i rušenja predrasuda šire zajednice.

Procenjuje se da u Srbiji od ove bolesti boluje oko 25.000 ljudi, dok u Evropi ovaj zdravstveni problem ima dva miliona ljudi.

Bolest je nazvana po lekaru iz Londona dr Džejmsu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti.

Prema definiciji, Parkinsonova bolest je hronična neurodegenerativna bolest koja nastaje kao posledica izrazitog nedostatka neurotransmitera dopamina u delu mozga odgovornom za kontrolu voljno koordiniranih pokreta i početka neke motoričke radnje.

Smatra se da je uzrok bolesti kombinacija genetičkih činilaca i uticaja okoline. Zna se da veću mogućnost da obole imaju oni kod kojih neko od najuže rodbine boluje od Parkinsonove bolesti, ali se smatra da je ta verovatnoća oko 5%.

Glavni simptomi su drhtanje, ukočenost mišića ruku, nogu i vrata i usporavanje pokreta.

Iako javnost drhtanje često povezuje sa ovom bolešću, tek oko 25% bolesnika doživljava jako slabo drhtanje ili ga uopšte nema. Karakteršu ga ritmično podrhtavanje i nevoljni pokreti različitih delova tela. Počinje asimetrično na rukama, kasnije na nogama, pa i na glavi.

Ukočenost se najčešće javlja u okviru vrata, ramenog obruča, ali i u šakama i stopalima. Rezultat je tipični položaj bolesnika sa Parkinsonovom bolešću: polupognuti položaj trupa sa nogama savijenim u kolenima i rukama savijenim u laktovima.

Treći simptom, usporavanje pokreta, u najvećoj meri doprinosi funkcionalnom oštećenju bolesnika. Obeležen je kašnjenjem u započinjanju pokreta i smanjenjem amplitude pokreta. Uzrokovan je sporošću u prenosu nužnih informacija od mozga prema određenim delovima tela. Normalni pokreti, poput mahanja rukama dok hodamo, treptanja, gestikulacije tokom razgovora, znatno su smanjeni.

Često su prisutne depresija, demencija, smetnje snu, mokrenju i stolici. Javljaju se promene u rukopisu i govoru. Brzina napredovanja same bolesti razlikuje se od bolesnika do bolesnika. Važno je na vreme otkriti bolest, te je efikasno lečiti.

Lečenje Parkinsonove bolesti je simptomatsko i ne zaustavlja napredovanje bolesti. Važna je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifičnih lekova, način ishrane i fizička aktivnost.

-  U lečenju Parkinsonove bolesti, najvažnije je na vreme prepoznati simptome i postaviti dijagnozu, s obzirom da postoji dobra simptomatska terapija koja omogućava poboljšanje na motornom planu u dugoročnijem periodu, kao i lekovi u poslednjih nekoliko godina koji mogu da uticu na uobičajeno napredovanje u samom toku bolesti - kaže za agenciju Tanjug prof. dr Elka Stefanova iz Klinike za neurologiju KC Srbije.

Ona dodaje da ne postoji lek koji dovodi do izlečenja, ali da se bolest uz redovno uzimanje terapije može uspešno kontrolisati.

Dijagnoza se temelji na uočenom prisustvu bar dva od tri glavna simptoma bolesti u kliničkoj slici. Za procenu stupnja težine bolesti koriste se rezultati dobijeni skalama za Parkinsonovu bolest, koji pomažu u lečenju i prognozi bolesti. UPDRS je skala koja se sastoji od tri različite skupine pitanja o mentalnom stanju, raspoloženju, ponašanju, sposobnosti obavljanja svakodnevnih aktivnosti i motoričkoj aktivnosti. Maksimalni zbroj bodova je 199, što ujedno predstavlja i najteži oblik onesposobljenja zbog bolesti.

Cilj lečenja je postići kontinuiranu stimulaciju dopaminergičkih neurona primenom antiparkinsonika. Jedan od najdelotvornijih lekova je "Levodopa", koji deluje tako što se u mozgu direktno pretvara u dopamin i tako nadoknađuje nedostatak fiziološkog dopamina.

(M. S. / Izvori: Tanjug, wikipedia.org)