Tačno 17 godina od 11. septembra: Postoji pet glavnih teorija zavere, zvanična priča nikoga više ne zanima

Teroristički napad na njujorške Kule bliznakinje 11. septembra. Foto: Tanjug/AP/Chao Soi Cheong

Ako ste tog jedanaestoga dana devetog meseca dve hiljade prve godine, iza sebe imali dovoljno leta i zima, pa ste mentalno bili kadri da pojmite značaj onoga što se dešava pred vašim očima, uživo, na televiziji, u tom slučaju niste zaboravili gde ste bili kada su se putnički avioni u direktnom prenosu zakucali u njujorške Kule bliznakinje, odnosno u dva nebodera Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu.

Ukratko, zvanična verzija događaja kaže, da je teroristička organizacija Al Kaida sprovela u delo zamisao svog lidera Osame bin Ladena tako što je, nakon kraće pilotske obuke nekolicine svojih pripadnika, odredila devetnaestoricu terorista čiji je zadatak bio da nad nebom iznad severoistočnih Sjedinjenih Država otme četiri putnička aviona kompanija „Junajted erlajns“ i „Amerikan erlajns“.

Dva aviona zakucala su se u pomenute njujorške kule STC, koje su se potom srušile usled siline udara, i usled požara koji je zahvatio zgradu nakon eksplozije avionskog goriva, te istopio noseće čelične stubove; takođe, udar je uništio veći deo termalne izolacije koja je čuvala strukturu (zaključci komisije Univerziteta „Perdju“) što je na gornjim spratovima dovelo do uleganja poda koji su sa sobom povukli spoljne stubove (i tako dalje, nećemo sada ulaziti dublje u detalje iz razloga navedenih u narednom pasusu). Treći avion se zakucao u zgradu Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti srušio u polje kod pensilvanijskog grada Šanksvila, nakon što su putnici pokušali da preotmu avion od neprijatelja.

Muhamed Ata, egipatski državljanin i kolovođa terorističke grupe koja je izvršila napad na Kule bliznakinje u Njujorku 11. septembra. Foto: Tanjug/AP

Najveći broj inženjera i arhitekata podupiru ovu zvaničnu verziju. Postoje, međutim, grupe istih takvih stručnjaka koji ih negiraju. Verovaćete onima kojima želite da verujete, jer je istina ionako davno prestala bilo koga da zanima, ne samo što se ovoga tiče nego uopšte: svi su ljudi danas postali stručnjaci za sve, svi sve znaju o svemu, a činjenice i „činjenice“ su tu samo da potvrde da je istina ono što smo već unapred odlučili da je istina.

Ne usuđujemo se da kažemo da je ova zvanična verzija tih događaja istina, ali se ne usuđujemo ni da kažemo da je laž. Ne znamo, mi zbilja nismo stručnjaci na ovom polju, i jedino što znamo je to, da ništa ne znamo. Ali, ima onih koji znaju. Pored ovih koji se drže zvanične verziju, i koji znaju, znaju i oni koji iznose suprotne verzije koje se podvode pod teorije zavere. Doduše, neke od njih uopšte ne negiraju način kojim su se Bliznakinje srušile, već okolnosti pod kojima se sve odigralo. Postoji pet glavnih.

1. KULE SU SRUŠENE KONTROLISANOM EKSPLOZIJOM

Svega nekoliko sati nakon što su se neboderi Svetskog trgovinskog centra srušili, najpoznatija od svih teorija zavere isplivala je na površinu, blagodareći internetu koji je tada bio u svom odojštvu. Autor posta ostavljenog na nekom forumu izneo je tvrdnju da su srušene kontrolisanom eksplozijom, a sve zbog načina na koji se to desilo: brzo, i savršeno vertikalno.

Ulice Njujorku 11. septembra 2001. godine. Foto: AP/Tanjug

Nakon toga su se pojavila i svedočenja očevidaca, izveštaji o detonacijama koje su se navodno čule pre rušenja, i navodi da su tom prilikom fragmenti leteli iz donjih nivoa zgrada. Odgovor „istinonosaca“ (eng. truthers; dajte nam adekvatniji i srpskiji prevod te reči, ako ga imate) na zvaničnu verziju glasi, da 56 minuta, koliko je trebalo južnoj kuli da se uruši, nije bilo dovoljno.

Na osnovni problem ove teorije, ako se to može nazvati problemom, ne ukazuje se u zadovoljavajućem obimu. Naime, ona uopšte ne negira osnovu zvanične verzije, odnosno upletenost Al Kaide. Taj deo narativa može biti stoodstotno istinit, a da ova teorija bude tačna. Te dve stvari nisu nužno u vezi. Ali, ako su obe istinite, ostaje pitanje motiva zbog čega se uporno tvrdi da su se kule srušile zbog udara aviona, i zbog čega se na tome istrajava. Možda i najvažnije pitanje s tim u vezi glasi: zašto bi uopšte bile srušene?

Implicitno, međutim, ako je istina da je došlo do kontrolisane eksplozije, mogao bi biti slučaj, da je sve unapred planirano, ili da je sve filmski režirano, kako neki misle. Bukvalno, neki smatraju da avioni uopšte nisu ni udarili u kule, da je to „delo Holivuda“, da su udarili projektili okruženi hologramom, ili da je kompjuterski sve dodato na video-snimke. Ima i onih koji kažu da se ništa nije desilo, da su samo kule srušene detonacijama nakon medijske predstave. Ostaje samo da se odgovori na pitanje zbog čega su očajni ljudi skakali sa vrhova zgrada sa kojima je sve u redu, i kako objašnjavaju... sve ostalo.

Nesrećni čovek skače sa gornjeg sprata Kule bliznakinje 11. septembra 2001. godine, nakon terorističkih napada. Foto: Tanjug/AP/Richard Drew

2. NA PENTAGON JE ISPALjEN PROJEKTIL AMERIČKE VOJSKE

Fotografije i video-snimci sa lica mesta, nakon što je let br. 77 „Amerikan erlajnsa“ udario u zgradu američkog ministarstva odbrane, uopšte ne pružaju dovoljno dokaza toga, a pritom je primetan i nedostatak krhotina koje bi tome išle u prilog. Za razliku od brojnih snimaka aviona koji udaraju u Kule bliznakinje, nema nijednog snimka udara aviona u Pentagon. Na snimku sigurnosne kamere koji smo svi gledali, sam trenutak udara se uopšte ne vidi, ali se tvrdi da se, pošto te kamere preskaču frejmove, udar dogodio upravo u frejmu koji je preskočen. Dobro, zvuči kao neverovatna slučajnost, ali to nije nemoguće.

Međutim, nema ni privatnih snimaka; istina, telefoni još nisi bili sa kamerama, a ljudi još nisu bazali na sve strane i snimali storize za Instagram kojeg nije ni bilo; niti su u to „antičko“ doba ljudi svuda sa sobom nosili kamkordere; takođe, neposredno oko Pentagona nema privatnih kuća; ali opet, sa druge strane reke Potomak je grad Vašington, a privatnih kuća, pa čak i šoping-molova, ima u blizini sa iste strane reke na kojoj je i Pentagon; uprkos tome, ipak, privatnih snimaka nema.

To ne znači da zvanična verzija nije istinita, samo da je sve to krajnje neobično. Ali, znači da teoretičari zavere ne miruju i da tvrde da je u Pentagon udario, ili projektil američke vojske ili pak bespilotna letelica. Avion nikako, jer je šteta pričinjena tolikoj zgradurini premala za ono što bi joj uradio komercijalni putnički avion.

VIDEO: Zvanična rekonstrukcija američkog ministarstva odbrane vezano za napad na Pentagon 11. septembra

Uostalom, kažu oni, kako je vojska uopšte mogla da dozvoli da se avion kojim je pilotirao amater zakuca u zgradu ministarstva odbrane? Zašto baš u nju, koja je izolovana i daleko od pogleda običnog sveta koji ne može tek tako da joj priđe? Zašto Al Kaida nije rešila da tim avionom — budući da je onaj srušeni kod Šanksvila trebalo da udari na Kapitol — napadne najprirodniju od svih mogućih meta, imenom, Belu kuću? Ali, ako je ova teorija tačna, šta je onda istina vezano za Kule bliznakinje? Ali najvažnije od svih pitanja je sledeće: zbog čega bi, in the name of God, američka vojska gađala Pentagon projektilom?!

3. LET BR. 93 „JUNAJTED ERLAJNSA“ JE OBOREN

Već smo kazali da zvanična verzija događaja tvrdi da su (patriotski nastrojeni) putnici na ovom letu pokušali da otmu avion od otmičara, da je došlo do sukoba u avionu, i da je usled njega došlo do pada letelice na otvorenom polju u Pensilvaniji.

Teoretičari zavere kažu da je to nemoguće jer je avion prevelik za tako malo polje, da je zapravo malo šta od ostataka letelice bilo pronađeno na mestu pada, te da je američka vojska oborila avion kako bi ga sprečila da izvrši svoju paklenu nameru, zbog čega su krhotine i razbacane širom tog kraja. Ako je ova teorija istinita, ona ide u prilog tome da je Al Kaida jedini izvršitelj zločina, koji se stoga nepobitno desio, ali ne govori ništa o narednoj teoriji zavere, onoj verovatno najubedljivijoj.

Trenutak pre nego što će se oteti avion zakucati u drugu Kulu bliznakinju 11. septembra. Printskrin/Youtube/sweettina2

4. AMERIČKA VLADA JE UNAPRED ZNALA ŠTA SE SPREMA, I PUSTILA IH JE DA URADE ŠTA SU NAUMILI

Da se nadovežemo na prethodnu tačku: teoretičari zavere kažu, da ako je američka vlada znala šta Al Kaida sprema i pustila je da izvrši zločin, šta više, ako su čak i projektilom gađali Pentagon da bi napravili još jači utisak i dramu, i ako su oborili let br. 93, logično je bilo da obore samo taj let koji bi uništio Kapitol, koji je nezamenjljiv, a da puste one avione koji su išli na Bliznakinje, koje su zamenjljive.

Pobornici ove teorije zavere vele, da je protivvazdušna odbrana naložila lovačkim avionima da odstupe i da puste putničke letelice da nastave put ka Njujorku. Oni ukazuju na činjenicu, da je američko ratno vazduhoplovstvo najmoćnije na svetu, a da po zvaničnoj verziji nije uspelo da presretne nijedan avion tog dana. Njima je to nemoguće, jer faktor ljudske greške, slučajnost, spontanost zbivanja, po našoj urođenoj naravi priznajemo samo u apstrakciji, a čim dođemo do nekog konkretnog velikog događaja, negiramo mogućnost da je u tom datom slučaju baš to u pitanju. Sve je, samo ne to. Faktor ljudske greške i slučajnost su teorijski sveprisutni, ali u krupnim stvarima praktično nemogući jer sve je uvek unapred planirano. Kao što je nemoguće i to, da je sistem za rano upozoravanje bio krajnje defektan i rđav, o čemu su svi govorili.

Zašto bi američka vlada to uradila? Zarad sticanja naklonosti svetskog, a posebno američkog javnog mnenja, za planirani napad na Avganistan i nakon toga na Irak. Zbog naftnih polja, zbog gasovoda „Turkmenistan—Avganistan—Pakistan—Indija“, zbog ko zna čega još. U krajnjoj liniji, zbog bogaćenja, e sad, da li američke države ili pojedinaca koji su na njenom čelu, drugo je pitanje. Niko ne može da negira da je američka vlada iskoristila 11. septembar da opravda i pokrene napade na Avganistan i Irak. Ali, to nije dokaz da je postojala zavera, već samo dokaz da su vešti u politici, snalažljivi i dobri u „kriznom menadžmentu“.

Teroristički napad na njujorške Kule bliznakinje 11. septembra. Foto: Profimedia/Polaris

Međutim, postoji mnogo ljudi koji se mogu nazvati insajderima, a koji tvrde da su Amerikanci znali i dopustili, da li s namerom ili iz nesposobnosti, nije važno. Recimo, Majkl Mičer, bivši britanski ministar za zaštitu životne sredine u vladi Tonija Blera, kaže da su znali i da su pustili. Recimo, Ričard Klark, visoki antiteroristički zvaničnik CIA u to vreme, kaže da je FBI znao da se „nešto čudno dešava u pilotskim školama u Sjedinjenim Državama“, ali da ništa o tome nije došlo do njega ili do Bele kuće. Mosad je navodno avgusta meseca obavestio CIA i FBI da je oko dvesta terorista ušlo u SAD i da planiraju „veliki napad“, ali ništa nije urađeno po tom pitanju. I tako dalje.

(Zapravo, postoji jedna antisemitska teorija zavere kojoj iz principa nećemo posvetiti posebnu pažnju i time joj dati legitimitet, ali da ne bi i sami bili optuženi od teoretičara zavere i tako učinili još veću štetu, napomenućemo da smo je svesni i dotaći ćemo je se ovako digresivno.

Priča se svodi na to da je u Bliznakinjama poginulo mnogo manje Jevreja nego što bi „trebalo“, imajući u vidu njihovu upletenost u berzanske poslove. Navodno, oko četiri hiljade Jevreja toga dana nije došlo na posao jer su bili unapred obavešteni od strane Mosada. Pazite, tako nešto je praktično nemoguće: tajna koju zna četiri hiljade muškaraca i žena prestaje da bude tajna, a zavera može biti zavera samo ako u njoj učestvuje uzak krug ljudi.

Napad na Njujork 11. septembra prenošen je širom sveta. Printskrin: Youtube/boki23m

Teoretičari dalje vele, da je Izrael ili za sve znao, ili sve isplanirao, ili naveo teroriste, nesvesne za koga zapravo rade, da izvrše zločin. Kao dokaz navode hapšenje petorice izraelskih državljana, zvanično zaposlenih u selidbenom preduzeću „Urban muving sistems“ u vlasništvu izvesnog Dominika Satera.

Ta petorica su privedena jer su sa krova belog kombija snimala Bliznakinje u plamenu, i pritom se „čudno ponašala“; policija je to ponašanje protumačila kao radovanje i izrugivanje, a pronašla im je i skriveni novac, strane pasoše i rezač za kutije. Pomenuti Sater je pobegao u Izrael pre nego što je FBI mogao da ga ispita, ali su ostali bili u pritvoru dva meseca pre nego što su deportovani u Izrael.

Tokom tog perioda bili su neprestano ispitivani i podvrgavani detektoru laži; jedan od njih, Pol Kurcberg, dva i po meseca je odbijao ovo testiranje, i na kraju pao kada je pristao. Kasnije je zvanično zaključeno da oni nisu znali šta se sprema, a da je samo preduzeće verovatno bilo Mosadov paravan za istragu o kanalima kojima su se finansirali Hamas i Islamski džihad.

Što se tiče snimanja i potencijalnog radovanja, za to mogu da postoje razne motivacije, ali jedno je sigurno: osobe upletene u neki zločin neće se na taj način ponašati i privlačiti na sebe pažnju, posebno ne ako su špijuni, jer ako su špijuni, imaju krunski dokaz da nisu debili. Koji bi razlog oni imali da bespotrebno snimaju nešto što ceo svet gleda uživo, i time sebe i svoju misiju kompromituju? Da su imali ikakve veze sa tim, bili bi u nekom stanu, gledali bi prenos i nazdravljali „henesijem“. Ne bi skakali po krovu kombija kao idioti, i snimali šta se dešava.

Zgarište Kula bliznakinja u Njujorku nakon rušenja. Foto: AP/Tanjug

Radovanje, sa druge strane, može biti posledica poimanja mogućih posledica koje će biti povoljne po Izrael: rečju, da će Amerika biti primorana da vojno reaguje na Bliskom istoku protiv prirodnih neprijatelja Izraela, što bi za jevrejsku državu neizbežno bilo korisno. A pored toga, dobar deo Srbije se radovao, iako nije bio upleten. Neki ljudi jednostavno ne vole Ameriku, i to ih ne čini zločincima.)

5. NEKI KRUPNI IGRAČI NA BERZI SU ZNALI

U danima koji su prethodili 11. septembru 2001. godine, neko je prodao ogroman broj „put-opcija“ (eng. put option) dva velika avio-prevoznika. U pitanju su bili „Amerikan erlajns“ i „Junajted erlajns“. U pitanju su bili, dakle, prevoznici čiji su avioni oteti kobnog dana. Akcije nijednog drugog avio-prevoznika tih dana nisu zabeležile sličnu anomaliju. Put-opcije velikih osiguravajućih preduzeća takođe su beležile istu anomaliju.

Šta su put-opcije? Komplikovano je, ali najprostije rečeno, u pitanju je opcioni ugovor koji posedniku daje neobligativno pravo da konkretnom kupcu proda unapred dogovorenu količinu hartija od vrednosti, po unapred dogovorenoj ceni, u okviru unapred dogovorenog vremenskog perioda, kada cena te akcije na berzi padne ispod dogovorenog iznosa; prodavac, prema tome, nema obligaciju da proda, ali kupac ima obligaciju da kupi.

Ovo je posebno korisno ako znaš da će cena nekih akcija u čijem si vlasništvu, dramatično da padne, pa stoga teoretičari zavere tvrde, da su neki igrači na berzi sve znali unapred, i da su, umesto da o tome obaveste državu ili javnost, odlučili da unovče informaciju.

VIDEO Pre 17 godina niko nije mogao da pretpostavi dokle će otići posledice 11. septembra:

(P. L)