Huan Peron je davao utočište ozloglašenim nacistima i fašistima: Vladao je gvozdenom pesnicom, voleo je srednjoškolke i luksuz (FOTO) (VIDEO)
Godine 1943. učestvovao je u vojnom udaru protiv vlade Ramona Kastilja i učestvovao u pučističkoj vladi. Krajem 1945. se razišao sa pučistima, bio prisiljen na ostavku i kraće vreme uhapšen
Period vladavine Huana Perona, važi za izuzetno težak period u istoriji Argentine. Vladao je gvozdenom pesnicom, okružen bogatstvom i luksuzom, a njegova moć je prevazilazila sve granice. Narod je u početku bio opijen njegovom pojavom, a izuzetno popularna je bila njegova druga supruga Evita. Njen kult ličnosti na neki način i dalje živi u Argentini.
Huan Domingo Peron je bio argentinski general i predsednik od 1946. do 1955. i od 1973. do 1974. godine. Perona je sa vlasti 1955. oborila vojna hunta. Posle državnog udara, otišao je iz Argentine i do 1973. živeo u inostranstvu.
U zemlju se vratio 1973. godine, kada je formirana peronistička vlada Hektora Kampore i ponovo je izabran za predsednika. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974. Posle njegove smrti 1974. položaj predsednika preuzela je njegova supruga Izabela Peron.
POLITIČKI USPON I BRAK SA EVITOM
Peron je odrastao u seoskoj porodici, a sa 16 godina se upisao na vojnu akademiju i nakon toga brzo napredovao u redovima argentinske vojske. 1930-ih je bio vojni ataše u Musolinijevoj Italiji, gde je razvio sklonost prema fašizmu.
Godine 1943. učestvovao je u vojnom udaru protiv vlade Ramona Kastilja i učestvovao u pučističkoj vladi. Krajem 1945. se razišao sa pučistima, bio prisiljen na ostavku i kraće vreme uhapšen.
Dvadeset i drugog januara 1944. godine Huan Domingo Peron, koji se nalazio na čelu Sekretarijata za rad i socijalnu zaštitu, organizuje dobrotvotnu priredbu na stadionu Luna park, sakupljeni novac namenjen je žrtvama zemljotresa koji je sedam dana pre uništio 90% teritorije andskog grada San Huana.
Na priredbu su pozvane mnoge poznate ličnosti među kojima i Eva Duarte. Te večeri započinje romansa između Eve i dvadeset i četiri godine sarijeg Huana, koji iza sebe ima jedan brak okončan 1938. godine smrću njegove žene Aurelije Tizon (umire od raka materice).
Huan i Eva, iako žive zajedno još od februara, svoju vezu potvrđuju devetog jula na proslavi povodom Dana nezavisnosti.
Nakon Marša za ustav i slobodu (održanog 19. septembra 1945. godine, na kojem je učestvovalo 200.000 ljudi, mahom iz srednje i više klase, predvođenih pedesetoricom vođa opozicionih partija), koji je organizovao američki ambasador, vojnici iz vojnog logora Majski park trže 8. oktobra da predsednik Farel zatraži ostavku Perona zaslužnog za većinu uspeha vlade.
Pošto su se vojnici iz Majskog parka okrenuli protiv njega, pod pritiskom javnog mnjenja, opozicije, američke ambasade i univerziteta, Peron bez borbe podnosi ostavku. Hapse ga 12. oktobra.
Ostalo je sačuvano njegovo pismo Evi od 14. oktobra u kojem govori kako je zatražio od Farela da ubrza njegovo povlačenje i obećava joj da će se venčati i otići negde da žive u miru čim izađe. Ako ga povuku, obećava da će se venčati već sledećeg dana, a ako ne, onda će stvari urediti drugačije kako bi izbavio Evu iz bespomoćne situacije u kojoj se našla.
Čim se pročula vest o Peronovom hapšenju, počelo se sa organizacijom protesta prilikom kojih će se tražiti njegovo puštanje. Između 250.000 i 350.000 ljudi je 17. oktobra izašlo na ulice.
Ne slažu se svi istorijski izvori o ovom događaju oko uloge koju je u njemu imala Eva Duarte. Neki navode da je pozivala ljude na protest, neki da je samo učestvovala u njemu, a treći da uopšte nije učestvovala. Eva tada nije imala kontakte u sindikatima i Ministarstvu rada koji su bili glavni akteri protesta.
Ona nikada nije potvrdila da je bila organizator, već je isticala da je za Peronovo oslobađanje zahvalna narodu koji je tog dana izašao na ulice.
Perona puštaju iste večeri i on sa balkonu Ružičaste kuće objavljuje da će ubrzo biti održani predsednički izbori na kojima će biti izabran za kandidata Laburističke parije. Sa Evom sklapa građanski brak 22. oktobra u Huninu, a crkveni 10. decembra u crkvi Svetog Franje Asiškog u La Plati.
PREDIZBORNA KAMPANJA I POBEDA
Po prvi put u istoriji Argentine, predsedničkog kandidata, tokom predizborne kampanje, prati žena. Eva čak 8. februara 1946. godine, nekoliko dana pred izbore, pokušava da održi govor umesto Huana (koji je zbog bolesti bio sprečen da dođe) na skupu na Luna park stadionu. Okupljene žene, koje su došle da podrže kandidaturu Perona, koji je ranije predložio da im se da pravo glasa, ometale su govor i tražile da se Peron pojavi klicajući “Hoćemo Perona!”.
Peron na izborima 24. februara 1946. godine osvoja 54% glasova, dok drugoplasirani kandidat osvoja 7% glasova manje. Međutim izborni zakon mu omogućava da osvoji 13 provincija, sve osim Korijentesa, dve trećine Predstavničkog doma i skoro ceo Senat.
Peron je kao predsednik uveo niz reformi sa ciljem nacionalizacije industrije, smanjenja uticaja stranih - prvenstveno britanskih kompanija - na politiku zemlje, te poboljšanja socijalnog položaja najsiromašnijih slojeva.
Peronova ideologija - koju je opisivao kao treći put između socijalizma i kapitalizma - danas se naziva peronizam. Nakon smrti Eve našao sve više politički izolovan. Godine 1955. je zbačen u vojnom udaru i proteran u Španiju.
VOJNA HUNTA
Aprila 1953. godine, dolazi do sukoba oko snabdevanja Buenos Ajresa mesom, Peron zato naređuje da se sprovede istraga. Došlo se do zaključka da iza spletke stoji Huan Duarte, Evin mlađi brat i Huanov lični sekretar, koji posle incidenta podnosi ostavku. Tri dana kasnije, Huan Duarte nađen je mrtav. Kao uzrok smrti navodi se samoubistvo.
Nekoliko dana kasnije, tokom Peronovog govora, eksplodiralo je nekoliko bombi, grupa ljudi napala je sedišta opozicionih partija. Mnogi opozicionari su tom prilikom uhapšeni. Tada Peron predlaže mirovnu inicijativu kako bi pridobio opoziciju, neke od njih je pustio iz zatvora. Peron situaciju okreće u svoju korist i na sledećim izborima odnosi ubedljivu pobedu, sa osvojenih 62% glasova.
Uspeva da stabilizuje inflaciju i cene, približava se SAD, ali se sukobljava sa crkvom. Crkvene velikodostojnike naziva kontrašima i donosi niz zakona kojima se crkva snažno protivila (dozvoljen je razvod, veronauka više nije bila obavezan predmet, država više ne finansira privatne (katoličke) škole).
Demonstranti jedne crkvene procesije, optuženi su za paljenje zastave koja je, zapravo, zapaljena u obližnjoj policijskoj stanici. Usledio je pokušaj likvidacije Perona, bombardovan je Majski trg, a prolaznici su ubijani.
Peronove pristalice su, zbog toga, tokom noći, palile crkve. Paljenje crkava ostavilo je jači utisak tako da je Peron morao da popusti. Odlučuje da reformiše vladu i sa ključnih položaja uklanja svoje dugogodišnje saradnike.
Peron, pored ostalog, gubi poštovanje naroda. Iako šezdesetogodišnjak, druži se sa srednjoškolkama, a jednu četrnaestogodišnjakinju useljava u predsedničku rezidenciju i vodi sa sobom na javne događaje.
Otkriven je tunel ispod rezidencije, kojim su devojke stizale do njega. Sve to, rezultiralo je time što narod ne izlazi na ulice da brani Perona prilikom sledećeg državnog udara, 1955. godine. Peron se tada predaje bez borbe i traži azil u Paragvaju.
Pošto ni Lonardi, koji državnim udarom dolazi na vlast, ne uspeva da deperonizuje zemlju, novi privremeni predsednik, Pedro Aramburu preduzima drastične mere. Osniva komisiju koja će istražiti zločine peronističkog režima, zabranjuje rad Fondacije “Eva Peron”, uništava sve što je na sebi imalo logo fondacije (od medicinskih aparata do kreveta), zabranjuje sva peronistička obeležja.
Dvadeset i četvrtog novembra 1955. godine, Aramburuovi vojnici upadaju u zgradu Sekretarijata za rad i kradu telo Eve Peron koje je tu bilo čuvano.
POVRATAK NA VLAST I SMRT
Kada je u Argentini nakon osamnaest godina ponovno uspostavljena demokratija, Peron se vratio i glatko pobedio na izborima. Međutim, bio je teško bolestan i nije bio u stanju sprečiti sve krvavije obračune između leve i desne frakcije svojih pristalica.
Nakon smrti 1. jula 1974. nasledila ga je supruga Izabela Peron.
UTOČIŠTE ZA NACISTE?
Nakon završetka Drugog svetskog rata, Argentina je postala popularno sklonište za naciste, od kojih su neki bili pod Peronovom zaštitom. U Argentinu su se prebacivali preko tzv. pacovskih kanala iz Evrope. Neki od njih bili su Jozef Mengele (stigao 1949) i Adolf Ajhman (1950).
U Argentini su utočište našli i funkcioneri marionetskih režima, poput Ante Pavelića, koji je do odlaska u Frankovu Španiju 1957. bio Peronov savetnik za bezbednost. Begunci su obično dobivali falsifikovane pasoše u argentinskom konzulatu u Barseloni.
VIDEO: Šta zapravo znamo o Kalinjingradu? Vekovima glavni grad Prusije a sada tvrđava Rusije
(Telegraf.rs)
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.