Na današnji dan venčali su se kralj Aleksandar i kraljica Marija: Samo je jednoj zemlji bilo zabranjeno da dođe na kraljevsku svadbu (FOTO) (VIDEO)
Organizacija događaja poverena je Branislavu Nušiću, a zvanice su stigle u Beograd čak 24 časa uoči venčanja
Kralj Aleksandar Karađorđević i kraljica Marija venčali su se 8. juna 1922. godine, a na svadbu, kojoj je prisustvovalo više od 20.000 ljudi, samo Bugarska nije bila pozvana. Zapravo, Bugarima je zabranjen dolazak.
Kada se završio Prvi svetski rat, nakon čega je stvorena i Kraljevina SHS, Aleksandar Karađorđević bio je kralj sa 34 godine, ali nije imao kraljicu. Pitanje njegove ženidbe ubrzo je postalo ozbiljno državno pitanje.
Kako venčanje monarha nikada nije samo njegova lična stvar, u izbor supruge za jugoslovenskog kralja uključio se i politički vrh novostvorene države. Glavno pitanje bilo je da li kraljica treba da bude "iz naroda" ili je bolje izabrati neku princezu ili knjeginju sa evropskih dvorova.
Zbog do tada ustaljenog običaja, da se vladari žene Srpkinjama, zaključeno je da bi bolje bilo da se kralj Aleksandar oženi strankinjom, kako bi oplemenio dinastiju, ali i podigao međunarodni ugled kraljevine.
Izbor je pao na rumunsku princezu Mariju, kćerku rumunskog kralja Ferdinanda, inače jednu od najlepših i najobrazovanijih princeza tadašnje Evrope. Marijina baka po majci bila je sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraljice Viktorije. Imala je nadimak Minjon, a školovala se na najprestižnijim školama. Osim rumunskog govorila je tečno engleski, nemački i francuski jezik.
Iako je reč bila o ugovorenom braku, priča kaže da je princeza pristala na udaju čim su joj pokazali fotografije kralja Aleksandra i odmah je počela da uči srpski jezik, tako da je do trenutka polaska za Beograd već vladala osnovama i mogla da se sporazumeva.
Kada je sve bilo ugovoreno, beogradski zvaničnici su se počeli sa pripremama venčanja i uređenjem grada. Organizacija je poverena Branislavu Nušiću, tada upravniku Umetničkog odseka Ministarstva prosvete, a kako je svadba zakazana u relativno kratkom roku, bilo je potrebno sve spremiti za dolazak velikog broja stranih zvanica.
Na kraljevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge države. Predstavnike su poslali čak i Persija i daleki Japan, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre četiri godine Srbija ratovala. Više od 20.000 ljudi sjatilo se u Beogradu 24 časa uoči svadbe.
Samo je Bugarima dolazak bio zabranjen. Sećanje na zločine koje je nad Srbima počinila bugarska vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je još uvek suviše sveže i očigledno jače od diplomatske etikecije.
Kralj Aleksandar je po mladu i njene roditelje, niz Dunav do Oršave, poslao svoju jahtu "Aleksandar". Pristajanje broda u luku u Beogradu pozdravili su topovi sa Kalemegdana - sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i taštu dočekao je i mladoženja.
Kralj je novom limuzinom verenicu odveo u dvorske odaje, a venčanje je bilo zakazano za sutradan.
Ako je suditi po pričama, buduća kraljica Marja pobrala je simpatije srpskog naroda onog trenutka kada je sa balkona Starog dvora, nakon što je prvi put došla u svoju novu domovinu, okupljene pozdravila na srpskom rekavši "Ja vam od srca blagodarim!". Lepu princezu stotine hiljada Beograđana i zvanica, ispratilo je ovacijama, koje su se nastavile i sutradan. Na venčanju u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitanje uzima li Aleksandra za muža, Marija je na srpskom rekla "Hoću! Da!"
Posle svečanog ručka, tek venčani par prisustvovao je vojnoj paradi, a organizovana je i prijateljska fudbalska utakmica reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Iste večeri, u svečano okićenom vozu, kraljevski par je otputovao na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.
Kraljica Marija i kralj Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraljevske parove. Živeli su skladno i povučeno, a brak je krunisan trojicom sinova - Petrom, Tomislavom i Andrejem.
Kraljici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefinjenošću kupi srca dama Beograda, ali volele su je i obične žene, građanke podjednako kao i seljanke. Ona im je vraćala otvarajući škole, bolnice, obdaništa i poklanjajući novac dobrotvornim udruženjima. Bila je veliki pokrovitelj Kola srpskih sestara, a vrednim, siromašnim đacima pomagala je da nastave školovanje.
Sreću kraljice Marije pomutila su dva događaja. Prvi od njih, dogodio se 9. oktobra 1934. godine kada je u atentatu u Marseju ubijen kralj Aleksandar.
Kraljica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postavši sa 34 godine udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kralj. Crninu je nosila dve godine i za to vreme potpuno se okrenula obrazovanju svojih sinova i dobrotvornom radu.
U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Društvu Crvenog krsta, potpisala Povelju o pravima deteta i darovala na desetine humanitarnih organizacija. Svojim ličnim sredstvima pomogla je zidanje Dečje klinike u Tiršovoj ulici i Instituta za onkologiju.
Drugi događaj koji je nepovratno izmenio kraljičin život bio je početak Drugog svetskog rata i njen odlazak iz Jugoslavije 1941. godine. Tada je zauvek napustila Jugoslaviju.
VIDEO: Kraljevsko venčanje princa Harija i Megan Markl
(Telegraf.rs/Kurir)
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Fidel
Od njega je krenuo sunovrat Srbije , on i njegova Jugoslavija
Podelite komentar
Duda
Za one koji ne znaju.... kraljica Marija je praunuka britanske kraljice Viktorije. Kraljica Marija i Elizabetin otac kralj Dzordz VI su brat sestra od striceva. Karadjordjevici i Vinzdor su bliska familija.
Podelite komentar
Vule
A da li je bio predstavnik SSSR-a? Jugoslavija nije sa tom zemljom imala diplomatske odnose.
Podelite komentar