SRPSKA KONJICA ZAPLIVALA JADRANOM U DRAČU: Kako su naše stare novine videle vrhunac Prvog balkanskog rata (FOTO)

Srpska konjica pobedonosno zaplivava u Jadransko more, ilustracija iz 1913. godine koja prikazuje dolazak Srpske vojske u Drač. Foto: Balkanski rat u slici i reči br. 37/unilib.rs

Tokom Prvog i Drugog balkanskog rata 1912-1913. godine, izlazio je jednom nedeljno na tlu Kraljevine Srbije, u prestonom Beogradu, specijalizovani časopis posvećen ovom sukobu. Zapravo, posvećen ovim sukobima koji su se praktično stopili, zbog čega se danas grupno nazivaju Balkanskim ratovima.

Sam list je nosio upravo taj naziv, samo u jednini: zvao se "Balkanski rat u slici i reči". Nije izlazio od trenutka izbijanja neprijateljstava protiv Otomanske imperije, već tek od 20. januara 1913. godine, ali je zato štampan još nekoliko meseci nakon okončanja neprijateljstava protiv Bugarske, sve do 25. decembra te godine.

Vlasnik i urednik je bio Dušan Šijački, a danas ove novine predstavljaju pravo istoriografsko blago jer su donosile pregršt slika i tekstova sa bojišta. Mahom su to bile fotografije, ali bilo je i ponešto ilustracija. Pred vama je jedna od tih ilustracija objavljena u broju 37 a pod naslovom "Srpska konjica pobedonosno zaplivava u Jadransko More" (u to vreme, pravopis je nalagao da se more piše velikim slovom).

Ispod ilustracije stoji kratki tekst koji prenosimo u celosti: "Posle desetodnevnog marša preko neprohodnih albanskih Alpa, koji je proneo slavu srpske vojske širom celog sveta, srpska vojska izbila je na davno željeno srpsko more. Konjica njena i ako satrvena marševima kroz neprohodne klance, gde su i ljudi i konji danima bivali bez hrane i obdržavali se šakom kukuruza, prva je ugledala more i oduševljenje koje je vojnike u tom trenutku obuzelo neopisano je. Taj momentat izlaska na more snimljen je i sa svoje veličanstvenosti i silnog izraza, koji se ogleda na licima sviju, nazvat je venčanje s morem".

Isa Boljetinac i Ismailj Ćemali na Kosovu tokom Prvog balkanskog rata. Foto: Balkanski rat u slici i reči br. 3/unilib.rs

Da li je zbilja snimljen ili nije, ne znamo, tek, ta fotografija nije u ovom časopisu objavljena i svaka je verovatnoća da je zauvek izgubljena, da li nemarom autora ili pak tokom onog haosa nakon združene nemačko-austrougarsko-bugarske ofanzive leta, jeseni i zime 1915-1916. godine, koja je uslovila naše povlačenje preko te iste Albanije, samo sada pod potpuno drugačijim okolnostima.

Naravno, poznat je ishod našeg izlaska na Jadran 29. novembra 1912. godine i uspostave Dračkog okruga koje je bilo kratkog veka. Na naše veliko zaprepašćenje, svetske sile su odlučile da Albanci imaju pravo na svoju državu kao i svaki drugi narod, i da zemljište skoro stoprocentno naseljeno njima ne možemo dobiti (jer, ruku na srce, velikim silama to nije odgovaralo). Mi smo ovo doživeli kao veliku nepravdu prema nama samima, ne obazirući se na to što smo možda sami hteli drugome da učinimo nepravdu. Mada, koji još narod o drugom narodu razmišlja: svuda je uvek samo "mi, mi, mi".

Uglavnom, ovo je posredno izazvalo Drugi balkanski rat, odnosno sukob sa Kraljevinom Bugarskom, jer je antiosmanlijski dogovor podrazumevao našu aneksiju tih albanskih teritorija. Stoga, kada smo tu ostali kratkih rukava, bili smo prinuđeni da to nadomestimo na drugom mestu, a Makedonija — koja je trebalo po srpsko-bugarskom sporazumu da pripadne Bugarskoj — bila je logični i jedini prostor za kompenzaciju. Ipak, ova ilustracija je zgodan istorijski osvrt.

(O. Š.)