Kako je francuski kuvar prasetom sačuvao glavu tokom austrijskog bombardovanja Banjice 1915. godine (FOTO)
Jedna eskadrila francuskog ratnog vazduhoplovstva stigla je početkom 1915. na Banjicu preko Niša, izazvavši opšte oduševljenje naroda Beograda. Odmah je krenula u izviđačke misije, ali se Austrougarima to nije dopalo pa su rešili da bombarduju Banjicu. Nikakva šteta tom prilikom nije pričinjena, no, taj napad jeste izrodio zabavnu anegdotu
Velike srpske pobede u Cerskoj i Kolubarskoj bici kojima smo "proterali dušmana sa reke naše drage" — odnosno, kojima smo izbacili sve austrougarske jedinice sa tla Kraljevine Srbije — donele su zatišje na našem bojištu u Velikom ratu.
Preporučujemo
NAJJAČA GRUPNA FOTKA U ISTORIJI SRBIJE: Naši na Krfu pred odlazak na Solunski front, na prašenje bugarskih i austrijskih zadnjica (FOTO)
ČETNIČKI DRIM TIM: Krem srpske gerile iz Prvog balkanskog rata na jednoj slici (FOTO)
Početkom 1915. godine već se bila ugasila ona prvobitna nada da će se "rat završiti do Božića", i postalo je jasno da je pred nama jedan dugi sukob, neizvesnog ishoda. Naša zemlja, iscrpljena Balkanskim ratovima i drugom polovinom 1914, bila je bitan šraf u svim savezničkim naporima da se poraze Centralne sile. Razume se da je naš "brak" sa Velikom Britanijom, Francuskom i Rusijom bio "brak" iz računa, da je bio dvosmeran: sa jedne je strane nama trebala njihova pomoć, a sa druge njima naš opstanak (doduše, malo više nama njihova pomoć nego njima naš opstanak).
Stoga je sa Istoka i Zapada krenuo u Kraljevinu Srbiju da stiže ratni materijal i sanitet, zato su krenule da stižu medicinske misije, engleska mornarička teška artiljerija te ruski mineri i torpedna odeljenja. Francuski topovi sa njihovim posadama ugnezdili su se na položajima na Kalemegdanu, a jedna eskadrila francuske avijacije pod zapovedništvom majora Vitrea došla je preko Niša na Banjicu.
Kapetan naše vojske Đorđe Sebastijan Roš kasnije je posvedočio o stepenu oduševljenja koje je u narodu izazvalo to nebesko nastupanje francuskih aeroplana (reč koju smo tada koristili za avione) iz pravca Mladenovca, u niskom letu na 100 do 200 metara, i sletanje u briljantnom poretku na poljanu na kojoj smo podigli hangare. Naime, imali smo i mi svoju avijaciju u povoju, ali je francuska bila naprednija i nije mala stvar kad ti saveznik na takav način pritekne u pomoć.
Ti su avioni imali primitivno naoružanje: bombe i metalne strelice kao velike klinove koji su se bacali na pešadiju, a piloti samo lično naoružanje. Ratno vazduhoplovstvo bilo je još u povoju. No, kakvi god da su bili, odmah su počeli da rade to zbog čega su došli: pre svega, da izviđaju austrougarske položaje. Neprijatelju se to pak nije dopalo pa je početkom marta odlučio da uzvrati udarac. I to bombardovanjem Banjice.
Naime, iznad banjičkog aerodroma jednog se jutra pojavilo nekoliko neprijateljskih aviona koji su krenuli da bacaju bombe koje, srećom, nisu pogodile ni jednu jedinu metu. Čisto vojno gledano, bila je to austrijska katastrofa jer su ne samo hangari ostali netaknuti, nego i aeroplani koji su bili "na izvolte", budući na stajanci na poljani.
Ali, za taj događaj vezuje se jedna interesantna anegdota kojoj je posvećen ovaj tekst. Slučaj je hteo, da u trenutku napada neki francuski kuvar pri eskadrili bude prisutan na poljani, nedaleko od stajanke, sa prasetom u rukama. Živim prasetom. Kada je pukla prva bomba on ti je, ne ispuštajući prase iz ruku, počeo da trči preko aerodroma, tražeći utočište.
No, tada je pala druga bomba, po svemu sudeći dovoljno mu blizu da ga je svog obuzeo strah. Bacio se, u onoj svojoj beloj kecelji, na zemlju, a prase — preko glave, na slobodu. Jadna životinja, i sama uplašena, počela je da trči glavom bez obzira. Utom je neprijatelj, koji je već pobacao sve što je imao, počeo da se povlači, pa je srpsko i francusko osoblje banjičkog aeroplanskog sletališta, budući da je opasnost prošla, počelo da juri prase po aerodromu.
Trebalo im je neko vreme da ga uhvate (nažalost, prase nije umaklo), ne bez muke, ali je to sa sobom donelo salve smeha. Na ruku situaciji je išlo to, što baš niko u ovom srećno propalom napadu nije ni stradao, pored toga što ni šteta nije pričinjena. Tako da je smeh bio nesputan. A ništa dve savezničke vojske ne može da ujedini kao što to može smeh.
(O. Š. / Izvor: Politikin Zabavnik br. 3373)
Povezane vesti
Zarila nož mužu ispred radnje na Voždovcu: Policija je odmah uhapsila
Emanuel Makron poželeo biračima u Moldaviji ''hrabrost'' da izaberu evropski put
Krvave glave i sa teškim povredama došao u bolnicu: Muškarac tvrdi da su ga dvojica tukla, napadače ne poznaje
<% post.title %>
Ujedinjeni u bolu: Beograđani pale sveće za žrtve nesreće u Novom Sadu
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Devojka pokazala šta svaka porodica iz Srbije radi za slavu i ljudi plaču od smeha: "Tanjiri što se koriste jednom godišnje ispolirani i postavljeni - svi smo se međusobno posvađali po kući"
Ivan koji je pao sa garaže na glavu i prošao pravu golgotu u borbi za život, ponovo počeo da govori: "Bravo majstore, ide ti odlično"
Mnogi ljudi još uvek ne znaju šta znači skraćenica WC: Da li ste i vi među njima?
