Najslavniju i najvažniju knjigu ikada napisanu na tlu Srbije — napisao je pre skoro 2.000 godina NAJMUDRIJI RIMSKI IMPERATOR

Rimski imperator Marko Aurelije. Foto: Wikimedia Commons/Walters Art Museum

Marko Aurelije Antonin Avgust (rođ. Marko Elije Aurelije Ver) spada u red najslavnijih rimskih imperatora, i poslednji je u nizu takozvanih Pet mudrih careva tokom čije je vlade trajalo "zlatno doba" razvoja, napretka, blagostanja, unutrašnjeg mira i spokoja bez premca (doduše, Marko je tokom prvih osam godina vlasti imao suvladara, Lucija Vera, ali je bio glavni). Počeo je taj period Nervom 96. godine, nastavio se Trajanom, Hadrijanom i Antoninom Pijom, a završio se 180. Markovom smrću koja se smatra i smrću "Paks Romane" — "Rimskog mira".

Preporučujemo

Osnovno obeležje tog zlatnog doba bilo je to što su carevi birali najbolje među ljudima koje su posinovljenjem određivali za naslednike.

Paradoksalno, upravo car-filozof Marko Aurelije, mudrac, bio toliko slab da prekine ovaj izvrsni običaj i da za naslednika odredi sina Komoda koji je tokom svog imperatorovanja u ludosti otišao toliko daleko da je čak promenio ime Rima u Kolonija Lucija Anija Komodijana, da je dao nova imena kalendarskim mesecima koja su korespondirala sa njegovih dvanaest imena koja je samom sebi dodelio.

Rimska imperija na svom teritorijalnom vrhuncu 117. godine, na kraju carevanja Trajanovog. Foto: Wikimedia Commons/Tataryn

Dakle, čak i najmudriji greše. Uostalom, sa tim bi se složio i sam Marko Aurelije, čiju je vladavinu na spoljnom planu obeležio niz pobeda nad neprijateljima carstva: nad Parćanima na istoku te nad Markomanima, Kvadima i Sarmatima u Centralnoj Evropi.

Posebno su slavni ti Markomanski ratovi vođeni u periodu 166-180. godine, koji su prikazani i u filmovima poput "Pada rimskog carstva" gde Marka tumači veliki engleski glumac Alek Ginis, te "Gladijatora" gde ga igra slavni irski glumac Ričard Haris. Tokom tih ratova Marko Aurelije je živeo na frontu, a glavna mesta njegovog prebivanja bila su Sirmijum (Sremska Mitrovica), Vindobona (Beč) i Akvinkum (Budimpešta).

U tom periodu napisao je i svoje čuveno delo "Meditacije", zbirku ličnih beleški i misli u vezi sa životom i stoicizmom, budući da je pripadao toj filozofskoj školi koja uči da je put ka sreći popločan čovekovim prihvatanjem trenutnih okolnosti onako kako se one nameću, nedozvoljavanjem da se bude kontrolisan žudnjom za užitkom i strahom od bola, korišćenjem uma da se shvati svet oko nas, životom u skladu sa prirodom i sopstvenim razumom kojim se postiže unutrašnji mir, vršenjem dužnosti, saradnjom sa drugima, tretiranjem drugih na pošten i pravedan način: prema tome, školi mudroljublja koja je učila da su najveće vrline razumnost, pravednost i umerenost.

Originalna konjanička statua rimskog cara Marka Aurelija nalazi se u Kapitolskim muzejima u Rimu. Replika je na Trgu Kampidoljo. Foto: Wikimedia Commons/Zanner

Gotovo je izvesno da Marko Aurelije nije nameravao da ikada objavi napisano, niti da to ikada bude objavljeno, pa mu shodno tome po svemu sudeći nije ni dao naslov; "Meditacije" su ono što je potomstvo smislilo, mada se kod nas uglavnom prevodi kao "Samom sebi".

Najveći deo ove zbirke izvanrednih misli napisan je upravo na tlu Srbije, u Sremskoj Mitrovici, kako se danas zove nekada slavni i veliki Sirmijum, koji je tokom tetrarhije 293-313. godine bio i jedna od četiri (neformalne) prestonice carstva (Rim je formalno ostao prestonica). Ovaj imperator je dobar deo perioda između 170-180. godine, dakle, poslednjih deset godina svog života, proveo upravo u Sirmijumu (postoji mogućnost da je tu i umro, mada većina izvora navodi Vindobonu), zbog čega se taj grad posebno ističe u svakoj priči o "Meditacijama".

Međutim, svakako su delovi ovog dela pisani i u Akvinkumu (na jednom mestu u prvom od dvanaest poglavlja car pominje Kvade), dok je drugo poglavlje napisano u Karnuntumu (na pola puta između Beča i Bratislave), gradu uporedivim sa našim Viminacijumom i po načinu nastanku (oko vojnog logora) i po veličini (50.000 žitelja).

Maketa antičkog Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice, koji je krajem III i početkom IV veka bio jedna od četiri prestonice Rimskog carstva. Foto: Wikimedia Commons/mediaportal.vojvodina.gov.rs

Probrali smo za vas nekoliko misli Marka Aurelija iz "Meditacija". Iza svake ćete u zagradi pronaći poglavlje u kojem se nalazi i redni broj citata. Predlažemo da pročitate čitavo delo.

"U zoru reći samome sebi: Danas ću naići na nametljivog, neblagodarnog, drskog, preprede­nog, sklonog klevetama i nedruželjubivog čoveka. Sve te osobine imaju ljudi, jer ne znaju šta je dobro i zlo. Meni, međutim, zato što znam da je suština dobrog u lepom, a suština zla u ružnom, da je i čovek koji greši u srodstvu sa mnom - možda ne po krvi i po začetku, ali po duhu i po tome što je božanskog porekla - meni nijedan od njih ne može nauditi, jer ne može niko da me navede na sramno delo. Ja se ne mogu ljutiti ili biti neprijateljski raspo­ložen ni prema rođaku. Jer smo mi stvoreni za zajednički rad, kao ruke, noge i trepavice, i kao gornji i donji zubi. Kad bismo radili jedan protiv drugoga, bilo bi to protivno prirodi: a ljudi rade jedan protiv drugoga ako se jedan na drugoga ljute ili se među­sobno izbegavaju." (II:1)

Detalj sa Stuba Marka Aurelija koji komemoriše pobedu Rimljana nad Markomanima. Foto: Wikimedia Commons/Barosaurus Lentus

"Dužina ljudskog života samo je tačka u vremenu, njegovo postojanje je u neprestanom to­ku, čula su mutna, sklop čitavoga tela podleže ras­padanju i truleži, duša je čigra, sudbina je zagonet­ka, naš glas sumnjiv. Jednom rečju, sve što sačinja­va telo, reka je, a što je u vezi sa dušom, san i dim. Život je borba i putovanje stranca; posmrtna slava je zaborav. Pa šta nas, onda, može da vodi? Samo i jedino filozofija. I to time što ćemo u sebi, kao pobednika nad nasladama i bolovima, čuvati demona od zlostavljanja i štete, što ništa nećemo raditi bez svrhe i služeći se laži i pretvaranjem, i što nećemo zavisiti od toga da li i neki drugi čovek radi to isto ili ne. Tako što ćemo ono što nam se desi i što nas sna­đe primiti sa ubeđenjem da sve to dolazi odnekud odakle i genije sam dolazi. I što ćemo u svima prilika­ma vedro očekivati smrt u ubeđenju da ona nije ništa drugo nego razdvajanje elemenata od kojih je svako pojedino biće sagrađeno. Pa, ako nema ničega stra­šnog u tome što se svaki pojedini elemenat neprestano menja u drugi, zašto bi onda čovek sa sumnjom pos­matrao promenu i raspadanje svega? Ono se vrši po zakonima prirode, a što je prirodno, nije zlo." (II:17)

"Ukloni misao, pa se nećeš žaliti: 'Uvređen sam'. Ukloni misao: 'Uvređen sam', i uvrede neće biti." (IV: 7)

"Nemoj raditi tako kao da ćeš živeti deset hiljada godina. Smrt je već nad tobom. Budi dobar dok živiš, dok možeš." (IV:17)

"Voli ono malo stručnog obrazovanja ko­je si stekao i u njemu traži utehu! Provedi ostatak svoga života kao čovek koji je sve svoje stvari od sr­ca predao bogovima u ruke! A od samoga sebe ne­moj stvarati ni gospodara ni roba ma koga čoveka!" (IV:31)

Bista rimskog imperatora Marka Aurelija, najmudrijeg od svih. Foto: Wikimedia Commons/Pierre-Selim

"Još jedan trenutak, i ti ćeš postati ili mu­mija, a ostaće još samo tvoje ime, ili možda ni to; a ime je samo prazan zvuk i odjek. Ništavne su stvari koje smo u životu toliko visoko cenili, one su trule i bez vrednosti, a ljudi su samo psi koji se međusob­no ujedaju i deca koja se svađaju, smeju i plaču. Vernost, pristojnost, pravda i istina pobegle su 'sa zemlje širokih puteva na Olimp'. Pa šta nas još zadržava ovde, kad su vidljive stvari izložene neprestanoj promeni i nestalne, kad su nam čula nesigur­na i lako podložna zabludi, kad ni sama dušica nije ništa drugo do isparavanje krvi i kad je uživanje ugleda među ovakvim bićima sasvim bez vrednosti? Šta, dakle, treba raditi? Samo spokojno čekati da ugasneš, ili da se preseliš. A šta treba činiti dok ne dođe vreme za to? Šta drugo nego da bogove poštu­ješ i slaviš a ljudima da činiš dobra dela, i da ih pod­nosiš, ili izbegavaš? I da se uvek sećaš kako ni tvoje meso ni tvoja duša niti su tvoji, niti u tvojoj moći." (V:33)

"'Krastavac je gorak'. Baci ga! 'Trnje je na putu'. Zaobiđi ga! Je li ti to dovoljno? Nemoj tome dodavati još i: 'Zbog čega li su takve stvari na svetu?' Ako to učiniš, smejaće ti se ljudi koji poznaju svet i prirodu, kao što bi ti se smejali građe­vinar i obućar kad bi im prebacio što u radionici vidiš trinje i otpatke od stvari koje se tamo izrađu­ju." (VIII:50)

"Ne raspravljaj o tome kakav treba da bude dobar čovek, nego ti sam budi takav." (X:16)

KAKAV CAR!

(O. Š. / Izvor: Marko Aurelije, "Samom sebi", Dereta, Beograd 2004)