PAVELIĆEVA SENKA NAD BALKANOM: Istina je, Ante je bio ozbiljna njuška i 1928. godine (FOTO)

Naslovna strana časopisa "Ustaška uzdanica" za decu do 11 godina, koja je tokom perioda NDH štampana u boji. Na slici je Ante Pavelić sa decom. Foto: Reprint

Prva epizoda serije "Senke nad Balkanom" naprečac je osvojila Srbiju, pa sada svi željno iščekuju da vide šta će se dalje dešavati.

Preporučujemo

Do sada smo mogli da vidimo nekoliko paralelnih ali isprepletanih radnji, a jedna od njih se tiče teroriste iz redova VMRO-a, Damjana Hadži-Arsova (tumači ga Toni Mihajlovski), koji u zamenu za saradnju u vezi sa ubistvom ruskog sveštenika traži da mu advokat bude Ante Pavelić (kojeg će tumačiti hrvatski glumac Bojan Navojec). To izaziva šok i nevericu kod ostalih likova.

Ovo je mnogima zazvučalo čudno i neautentično, pošto većina verovatno misli da je poglavnik Nezavisne Države Hrvatske do tog krvavog aprila 1941. godine bio nebitna i nepoznata ličnost koja je samo zbog intervencije lidera Osovinskih sila, Musolinija i Hitlera, došla u situaciju da zagospodari Zapadnim Balkanom.

Međutim, to je potpuno autentično, pošto je Ante Pavelić već tada bio značajna i uticajna ličnost u Kraljevini SHS, pa zašto ne reći — i kontroverzna. Ovaj tekst nema nameru da obuhvati ceo životopis najvećeg srpskog krvnika XX stoleća, već samo period do zbivanja koja će pokriti prva sezona "Senki nad Balkanom". Ali, krenimo ispočetka.

Scena sa kozacima iz serije "Senke nad Balkanom". Foto: Promo RTS

Rodio se 14. jula (na Dan Bastilje) 1889. godine u selu Bradina kod Konjica, od oca Mila, železničkog radnika, i majke Marije, domaćice. Nije, međutim, bio poreklom Hercegovac već Ličanin: naime, njegovi su se doselili iz bunjevačkog sela Krivi Put koje se nalazi kod Senja.

Tu se nije završilo njihovo seljakanje, jer su uskoro prešli u Jezero kod Jajca, gde je Ante pohađao muslimansku osnovnu školu — mekteb (tu je verovatno i razvio svoje ubeđenje da su Bošnjaci "hrvatsko cvijeće"). Zatim je pohađao jezuitsku školu u Travniku, pa radio na železnici u Sarajevu i Višegradu, da bi konačno školovanje nastavio u Zagrebu, živeći u domu svog brata.

Tamo je ponavljao četvrtu godinu srednje škole, koju će naizmenično dalje pohađati u Senju i Karlovcu, uz nekoliko pauza zbog prinuđenosti da radi za koricu hleba. Konačno će maturirati u Zagrebu 1910. godine. Za sve to vreme, aktivan je bio u Čistoj stranci prava Josipa Franka, pa zbog pokazane zainteresovanosti za politiku ne čudi njegov izbor da upiše Pravni fakultet na Zagrebačkom sveučilištu.

Foto: Wikipedia/Peacemaker67

Diplomirao je u roku, ali vojni rok nije odslužio. Naime, lekari nisu bili sigurni je li vojno sposoban pa je sa izbijanjem Prvog svetskog rata avgusta 1914. poslat u Šibeniku da radi kao zidar pri mornarici (tu živeo je kod jedne jevrejske porodice), a nazad u Pulu pozvan je marta naredne godine kada je komisija definitivno utvrdila da je vojno nesposoban.

Avgusta 1915. doktorirao je prava i postao advokatski pripravnik u kancelariji Aleksandra Horvata, tada glavnog pravaša. To ga je dovelo u situaciju da kao čovek od poverenja i štićenik Horvatov, bude prisutan na svim važnim partijskim sastancima.

Poslednje godine rata postaje samostalni advokat, nakon što je završio praksu, a 1919. biva jedan od utemeljitelja nove Hrvatske stranke prava, sve vreme nastupajući protiv jugoslovenskog ujedinjenja i držeći se pravaške linije koja je tražila nezavisnu hrvatsku republiku.

Crkva Svetog Marka u Zagrebu. Foto: pixabay.com

1921. godine biva biran za zastupnika grada Zagreba, postaje i sekretar stranke te potpredsednik, a kasnije i predsednik. Vlasti ga hapse zbog delovanja protiv države, ali on uspešno brani i sebe i svoje uhapšene kolege.

Potom postaje potpredsednik Hrvatske advokatske komore, a 1922. ženi Mariju Lovrenčević (koja je sa majčine strane bila Jevrejka) u crkvi Svetog Marka u Zagrebu (paroh koji ih je venčao kasnije će biti progonjen zbog svojih antiustaških stava, pa će postati i Titov ministar posle rata, o čemu smo već pisali).

Pavelić je izabran za narodnog poslanika u skupštini kraljevine 1927. godine, kao član koalicije Hrvatski blok koju su tada činile Hrvatska federalistička seljačka stranka i Hrvatska stranka prava (obe republikanske i proindependističke orijentacije). Pored toga, bio je čovek za vezu između svoje partije i predsednika Ministarskog saveta Nikole Pašića. Njegovi govori u parlamentu bili su usmereni protiv jugoslovenske države i srpskog nacionalizma, a za hrvatski nacionalizam, hrvatsku nezavisnost i republiku.

Senat Kraljevine Jugoslavije. Foto: Wikipedia/Кликери

Aktivno je radio na internacionalizaciji hrvatskog pitanja i ubeđivanju svetske javnosti da je Jugoslavija kao zemlja neodrživa, a juna meseca te izborne godine predstavljao je grad Zagreb na Evropskom kongresu gradova u Parizu. Takođe, branio je VRMO-ovce optužene za terorizam (što se poklapa sa zbivanjima u "Senkama nad Balkanom") ističući tokom suđenja da se njegovim klijentima smešta i da makedonski narod ima pravo na samoopredeljenje (zbog čega je suđenje bilo pomno praćeno i kod nas i u Bugarskoj). Veza sa "bugarašima" će mu kasnije dobro poslužiti pri organizaciji Marsejskog atentata na Njegovo Kraljevsko Veličanstvo.

Lično je prisustvovao atentatu na Stjepana Radića u skupštini 20. juna 1928. godine, koji je doveo do dramatične radikalizacije svih pravaških stranaka i organizacija (a bilo ih je mnogo). Tako 1. novembra Pavelić osniva paravojnu formaciju "Hrvatski domobran" koju su vlasti zabranile zbog činjenice da je predstavljala otvoreni poziv na pobunu.

Nakon što je početkom naredne godine kralj Aleksandar zaveo Šestojanuarsku diktaturu kojom je preuzeo svu vlast u zemlji i zabranio rad svim političkim organizacijama (čak i onima koje su bile prorežimske poput ORJUNA-e, odnosno Organizacije jugoslovenskih nacionalista), Pavelić je napustio Jugoslaviju u koju se vratio tek dvanaest godina kasnije iz dobro poznatih razloga.

(O. Š.)