TATARSKA SENKA NAD RUSIJOM: Zbog čega su ruski vladari morali da nose ovu kapu kao simbol podjarmljenosti (FOTO)
Pre imperatora Petra Velikog, ruski su carevi a pre toga veliki kneževi, bivali krunisani Monomahovom kapom (rus. Шапка Мономаха), predmetom očitog tatarskog porekla čija je izrada verovatno naložena tokom prve polovine XIV stoleća od strane Uzbeg-kana, najdugovečnijeg vladara Zlatne horde, kao poklon svom zetu, moskovskom velikom knezu Ivanu Kaliti, ili možda Juriju I, Ivanovom starijem bratu i prethodniku na tronu.
Funkcija ove kape nije, međutim, bila naivna: ruski naučnik Boris Uspenski tvrdi da je ona trebalo da ruskim kneževima na polusamostalnom severu jasno stavi do znanja i da ih uvek podseća ko je njihov stvarni gospodar, ko je taj "koji se pita": ova kapa je tako bila svojevrsni jaram na glavi, a njeno korišćenje tokom krunisanja predstavljalo je simbolički akt potčinjavanja.
Pažljivom analizom ruski su stručnjaci ustanovili da je izrađena ili u nekom gradu u dolini Volge, ili na Krimu gde je bila razvijena filigranska škola Zlatne horde.
Kada se moskovski veliki knez Ivan IV Grozni 1547. krunisao za ruskog cara, upitao ga je pismom Žigmund Stariji, poljski kralj i litvanski veliki knez, šta ta nova titula znači, na šta mu je ovaj odgovorio da se onaj ko se kruniše Monomahovom kapom tradicionalno naziva carem, jer je ona bila poklon od cara.
Naime, naveo je Ivan Grozni, ona je bila dar romejskog cara Konstantina IV Monomaha, koju je efeški mitropolit doneo kijevskom velikom knezu Vladimiru II Monomahu (praunuku Vladimira Velikog koji je pokrstio Rusiju te sinu Vsevoloda I sa Konstantinovom rođakom od koje je Vladimir povukao prezime), pa je onda njome i krunisao.
Bila je to bezočna laž čija je jedina veza sa istinom bila to što se reč "car" zaista kolokvijalno koristila da opiše vladara koji je nametnuo svoju vlast drugim vladarima na širokom prostoru (tako Sveti Sava vladavinu svog oca naziva "carevanjem"; pre pojave termina "kralj" među Srbima u XI veku, car je verovatno bio neformalni naziv za kneza koji je svoju vlast nametnuo drugim kneževima i županima te bio gospodar čitave zemlje, poput Vlastimira, Mutimira, ili Časlava Klonimirovića).
Pre svega, Vladimir II Monomah je imao samo dve godine kada je Konstantin IX umro, a krunisan je tek 60 godina nakon toga; pritom je izgled kape takav da je nemoguće da je u pitanju vizantijska izrada iz XI veka. Šta više, izgled kape je takav da nema prostora za sumnju u njeno poreklo: u pitanju je srednjeazijski borik.
Ali, Ivan Grozni nije ovo sam izmislio, ova teorija se pojavila još za vreme njegovog dede Ivana III, a dobro je poslužila da se podupre priča o Moskvi kao Trećem Rimu a Rusiji kao duhovnoj naslednici Romejskoga carstva. Shodno tome, Monomahova kapa je prvi put nazvana Monomahovom kapom tek 1518. godine, a u to neko doba je na nju posađen i krst kojeg do tada nije bilo.
Poslednji put je korišćena za krunisanje 1682. godine, kada su kao suvladari zacareni Petar I Veliki i njegov stariji polubrat Ivan V (koji je vladao tek formalno, budući fizički i mentalno zaostao, i koji je preminuo 1696. godine).
Kasnije je nošena na krunidbenih procesijama u moskovskom Kremlju (gde su do samog kraja imperije vršena krunisanja, iako je sedište moći i vlasti zvanično bilo u Sankt Peterburgu), ali je novi car (odnosno imperator, titula koju je uvek Petar Veliki sa proglašenjem Ruske imperije) tokom tog obreda nije stavljao na svoju glavu (sledeći romejsku tradiciju, ruski je imperator sam sebe krunisao).
Za to je izrađena nova, moderna, zapadnjačka kruna koja je o krunisanju Katarine II Velike 1762. godine bogato ukrašena i koja je postala glavni simbol ruske monarhije. Monomahova kapa je, međutim, ostala simbol ruske autokratije i ničim sputane vlasti vladara koji je bio iznad i izvan zakona.
(O. Š.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.