RUSKA TAJNA IZ SENKI NAD BALKANOM: Sve o svetinji koja je ukradena iz crkve! KRUNA koju su KOZACI branili životima (FOTO)

Ruske imperijalne regalije na slici iz 1856. godine. Foto: Wikimedia Commons/BAGANTZ/MisterTsar

Pre imperatora Petra Velikog, ruski su carevi a pre toga veliki kneževi, krunisani Monomahovom kapom, predmetom očitog tatarskog porekla čija je izrada verovatno naložena tokom prve polovine XIV stoleća od strane Uzbeg-kana, najdugovečnijeg vladara Zlatne horde. Korišćena je za krunisanje velikih kneževa na tada severu Rusije, polusamostalnom prostoru, a to je predstavljalo simbolični akt potčinjavanja Rusa svojim tatarskim gospodarima.

Preporučujemo

ČETIRI SENKE NAD BALKANOM KOJE SU SVIMA PROMAKLE: Sitnice iz prve epizode na koje niste obratili pažnju (FOTO)

Dragan Bjelogrlić otvoreno o seriji "Senke nad Balkanom" i srpskom društvu: Novi broj Nedeljnika na kioscima (FOTO)

Serija "Senke nad Balkanom" izazvala BUM na društvenim mrežama, gledaoci Bjeli uputili HIT poruke posle prve epizode! (FOTO)

Takođe, svi su ruski veliki kneževi imali i svakodnevne krune čije su izrade nalagali, i sve su bile izrađene po ugledu na Monohanovu kapu. Kada je Petar Veliki postao ruski car, carske regalije su pored ove kape bili i poprsni krst, zlatni lanac, ceremonijalna kragna, žezlo i šar.

Prvi imperator i najveći reformator Rusije tada je naložio da se sve to smesti u poseban fond koji bi pripadao državi a ne dinastiji, i naložio je da svaki vladar posle njega mora nešto da doda u taj fond u slavu Rusije. Vremenom je izrastao u ustanovu koja se danas naziva Dijamantski fond Ruske Federacije.

Imperijalna kruna koju smo imali prilike da vidimo u prvoj epizodi serije "Senke nad Balkanom" naložena je za izradu od strane Katarine II Velike 1762. godine.

Ruski car Petar Veliki. Foto: Wikipedia/Paul Delaroche

Dvorski draguljari Georg-Fridrih Ekart i Žeremi Pozje su bili njeni autori, a svoj su zadatak izvršili maestralno: 4.936 dijamanata raspoređeno je po predivnim obrascima preko cele površine, ivice mitre prati veliki broj krupnih belih bisera, dok se u postolju krsta nalazi jedan od sedam istorijski važnih dragulja u posedu Kuće Romanov: u pitanju je ogromni neprocenjivi crveni spinel koji teži 398,72 karata, koji je 1670-ih godina iz Kine doneo poklisar Nikolaj Spatari, i koji se smatra drugim najvećim spinelom na svetu.

Kao neposredni uzor što se oblika tiče poslužila je lična kruna svetog rimskog cara Rudolfa II izrađena u Pragu 1602. godine od strane Žana Vermejena, koja će kasnije postati austrijska imperijalna kruna. Po svemu sudeći, Petar Veliki je naložio izradu krune, ali je ona ovako bogato ukrašena tek za potrebe krunisanja Katarine Velike.

Vremenom je postala simbol ruske monarhije i same ruske države, pa se od 1800. godine nalazila na grbu Ruske imperije u raznim varijantama (nisu sve bile baš najsrećnije "nacrtane" i nisu sve bile potpuno verne originalu). Najbolja verzija i ruskog grba i imperijalne krune na dvoglavom orlu svakako je ona iz 1883. godine: poslednja pred Veliki rat i revoluciju. Kada je SSSR propao, 1993. godine vraćeni su dvoglavi orao i imperijalna kruna; to je sadašnji grb Ruske Federacije.

Heraldički izgled ruske imperijalne krune. Foto: Wikimedia Commons/Hugo Gerhard Ströhl/Avalokitesvara

1900. godine Faberžeova radionica u Sankt Peterburgu izradila je minijaturnu repliku imperijalnih regalija od zlata, srebra, dijamanata, safira i rubina, postavljenu na mramorni pijedestal. Danas se čuva u Ermitažu. I zapravo, činjenica da je replika, čak i minijaturna, izrađena, daje posebnu draž osnovnoj premisi "Senki nad Balkanom". Zašto?

Agaton Faberže, sin slavnog oca Petra Karla, preporučio je 1913. da se imperijalne regalije rekatalogizuju i restauriraju, što je car odobrio i do jula naredne godine završeni su radovi na žezlu i šaru te trebalo je otpočeti rad na krunama. Ali, izbijanje Prvog svetskog rata zaustavilo je ovaj proces, a regalije su smeštene u devet sigurnih sanduka i prebačene iz nove prestonice u staru: u Moskvu, u Kremlj, u Palatu oružja.

Tu su dočekale Februarsku revoluciju koja je zbacila Kuću Romanov sa vlasti nakon nešto više od 400 godina vlade, tu su dočekale i Oktobarsku revoluciju koja je čitav ruski svet obrnula naopačke.

Šta se dalje desilo sa njima? "Senke nad Balkanom" kažu da su imperijalne regalije stigle u Herceg Novi u organizaciji generala Petra Vrangela, i da su u režiji kozaka pohranjene i skrivene u kripti ruskog Hrama Svete Trojice na Tašmajdanu, koji leži u senci crkve Svetog Marka.

Ruska imperatorka Katarina II Velika sa imperijalnom krunom na glavi, onom kojom je krunisana. Foto: Wikimedia Commons/soeg.smk.dk

Pošto se radnja serije odigrava 1928. a crkva je podignuta 1924. godine, sa te strane je to fizički bilo moguće. Sa druge strane, ako su imperijalne regalije sve vreme bile u Kremlju, nisu mogle biti i u Beogradu, pa je u pitanju potpuno legitimna umetnička sloboda autora serije.

Osim ako u Kremlju nije ostala samo replika, dok je original sklonjen od strane ljudi odanih svojoj zakletvi Njegovom Imperatorskom Veličanstvu. U tom slučaju, ono što se i danas čuva u Palati oružja u Kremlju nije ono čime su krunisani ruski imperatori već kopija toga (osim ako radnja "Senki nad Balkanom" ne ode u tom pravcu, videćemo već).

Istina se možda krije u detaljima i anegdotama. Naime, sovjetska je vlast razmišljala da rasproda veći deo regalija po Zapadu, ali je poslušala savet stručnjaka da to ne čini. Ipak, imperijalne regalije su 1922. godine bile pokazane dvojici novinara "Njujork Tajmsa", koji su to ovako opisali:

Moderna replika ruske imperijalne krune koju je 2012. godine izradila kompanija "Smolenski dijamanti". Foto: Wikimedia Commons/Shakko

"'Evo', rekao je Begašev, predsednik komisije zadužene za regalije, otvarajući sanduk blago drhteći iako nije bio nimalo zabrinut, 'ovo je kruna imperatora, sa dijamantima od 32.800 karata'.

'Da li je teška?'

'Ne', odgovorio je jedan od radnika, 'dva kilograma najviše, probaj', i stavio ju je odmah na moju glavu".

Posle ovoga ih lako možemo zamisliti kako pijani stavljaju krunu na glavu i šepure se, zafrkavaju, glume, sprdaju se sa simbolika imperije.

Zato bi se čovek mogao zapitati: da li je ovo prikaz opšte nebrige boljševika prema nasleđu starog režima, ili puka nebriga prema bezvrednoj kopiji izgubljenog originala? Da li je razlog za odustajanje od rasprodaje imperijalnih regalija zaista savet stručnjaka, ili pak svest da će se vrlo brzo shvatiti da je original u rukama neprijatelja revolucije koji bi mogli da je iskoriste protiv njih?

(O. Š.)