BUGARSKI JURIŠ NA TURKE: Ovo je ubedljivo najbolji prikaz Prvog balkanskog rata (FOTO)

"Bugari zauzimaju turske položaje" ili "Na nož! (Ataka)", Jaroslav Vešin, 1913. Foto: Wikimedia Commons/Nk

Prvi balkanski rat počeo je 8. oktobra 1912. godine kada je malena Kraljevina Crna Gora objavila rat silnom Osmanlijskom carstvu. Naravno, znajući da nije sama, da su tu braća iz kraljevina Srbije, Bugarske i Grčke. Četiri hrišćanska kraljevstva protiv jednog muslimanskog sultanata čiji je vladar nosio i najvažniju titulu u islamskom svetu — titulu kalifa.

Preporučujemo

Svi znamo kako se rat okončao i u šta se potom pretvorio, kako su se Srbi i Bugari zakrvili oko Makedonije iako su savez sklopili u dobroj volji i taj prostor razumno podelili. Objektivno govoreći, u Drugom balkanskom ratu nije bilo nedužnih koji su stoodstotno u pravu. Mi to predstavljamo kao pravedničku borbu iz svoje perspektive, Bugari kao pravedničku borbu iz svoje, ali to nije imalo veze ni sa pravdom ni sa krivdom već sa golim interesom.

1912. godine smo pokazali da možemo bratski da se borimo, rame uz rame, protiv zajedničkog neprijatelja. Posebno tokom zajedničke opsade Jedrena. Ali kod nas nije opštepoznato da su bugarska Prva i Treća armija nakon niza velikih uspeha izbile na zapadne obale Mramornog mora a u Istočnoj Trakiji došli do poslednje linije odbrane Carigrada, na nekih 30-ak kilometara od prestonice Otomanske imperije koja se branila na liniji Čataldža.

Srpska vojska nakon 1908. godine. Foto: Wikimedia Commons/digitalcollections.nypl.org

Bugari nažalost nisu da slome otpor Turaka na tom pravcu, zbog velikih gubitaka morali su da se povuku, Jedrene smo osvojili udruženim naporima, ali smo se onda posvađali oko toga, pa potom i oko Albanije i Makedonije, i posledice svih tih neuspeha i trvenja živimo do dana današnjeg.

Ipak, uprkos svemu što se dešavalo na srpskim prostorima tokom Prvog i Drugog svetskog rata, kada su bugarski nacionalisti činili strašne zločine nad našim življem, smatramo da je neophodno zakopati ta stara neprijateljstva i gledati u budućnost uzimajući za uzorne događaje pozitivne stvari iz naših istorija. Za početak, odajmo priznanje našoj bugarskoj braći—sa kojima smo udruženo oslobađali Balkansko poluostrvo od stranog zavojevača—na njihovom doprinosu zajedničkoj pobedi 1912. godine.

Srpska artiljerija tokom bugarsko-srpske opsade Jedrena 1912-1913. godine. Foto: Wikimedia Commons/digital.nb.rs

Hajde da ne merimo ko je doprineo više. Hajde da prosto kažemo da je to bio timski rad, kao što je timski rad naše košarkaše ponovo doveo u finale Eurobasketa. Bitnije od toga ko je Osmanlijama "dao najviše poena" je to što smo igrali zajedno. Konačno, i Bugari su—baš kao i Srbi—ginuli za slobodu svih nas, i Bugari su jurišali na osmanlijske položaje, i Bugari su bajonetima trčali na kuršum. Nisu bugarske žrtve manje vredne od naših.

A upravo ono pomenuto jurišanje možete videti na slici priloženoj na početku ovog kratkog teksta. Delo je to češkog slikara Jaroslava Vešina koji je uglavnom stvarao u Bugarskoj i koji je bio majstor žanrovskog slikarstva. Posebno se isticao baš slikama sa temom Prvog balkanskog rata.

Ova konkretna slika u Bugarskoj se jednostavno zove "Na nož! (Ataka)", dok se na Zapadu naziva "Bugari zauzimaju turske položaje". Nastala je 1913. godine, verovatno u njenoj prvoj polovini, i najverovatnije je najbolji rad na temu tog konflikta.

(O. Š.)