KRCUN O DRAŽI: "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, odanog kralju, nama u naručje" (FOTO)

Ivan Ivanji se rodio 1929. godine u Zrenjaninu, u porodici jevrejskih lekara koji su nakon dolaska Nemaca u Banat stradali od nacističke ruke. Ivan se sklonio u Novi Sad gde je uhapšen 1944. nakon čega je boravio u logorima Aušvic i Buhenvald.

Posle oslobođenja zemlje studirao je arhitekturu u Novom Sadu i germanistiku u Beogradu, i preko dvadeset godina je bio prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu i drugim visokim partijskim i državnim funkcionerima.

Preporučujemo

Ali, nije se samo time bavio. Neumorno je radio kao pedagog, novinar, dramaturg, romanopisac, pesnik. Ističu se iz njegovog opisa posebno romani o rimskim carevima rođenim na našim prostorima — "Dioklecijan", "Konstantin" i "Julijan" — ali i druga dela poput "Čoveka nisu ubili", "Barbarosin Jevrejin u Srbiji", "Titov prevodilac" i autobiografsko "Moj lepi život u paklu". Brojna dela je sa nemačkog i mađarskog preveo na srpskohrvatski.

Za ovaj kratki tekst posebno je značajna njegova novinarska karijera, pošto je u tom svojstvu, kao glavni urednik izdavačkog odeljenja omladinskog nedeljnika "Mladost", imao prilike krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina da razgovara sa mnogim važnim ljudima.

Foto: Wikimedia Digital Library of Slovenia/Ministarstvo obrane Republike Hrvatske

Tuđman je na njega, recimo, ostavio utisak velikog komuniste i Jugoslovena koji je već tada bio zagrejan za istoriju (nakon što je ovaj demobilisan i otišao u Zagreb, kaže Ivanji, "samo sam čitao o njemu, čitao sve više i češće, čudio se sve više i više"), dok je Slobodan Penezić Krcun bio ključan za izradu knjige "1941 Titovo Užice 1961".

Naime, Ivanji kaže da Krcun nije bio nikakav cenzor već čovek koji je uprkos ogromnoj količini alkohola koju je unosio u sebe, uspevao da se priseti neverovatnih detalja iz traumatičnog ratnog perioda, te da na osnovu šala oko vrata, olovke na stolu, lica u pozadini, pejzaža, istumači fotografiju bez konteksta i prepozna ljude na njoj.

Ivanji kaže da je jednom prilikom sa slike amputacije noge nekog ranjenika znao da je hirurg bio Ivo Popović Đani. Neverovatno!

Takođe, Ivan Ivanji kaže i da može da zamisli Krcuna koji Titu sve govori u brk, ali da ne može da zamisli Tita koji to ne ceni, da je mogao da ga smeni kad god je hteo da mu je to smetalo, ali da nije, kaže Ivanji, jer je "Tito baš voleo ljude koji su mu govorili ono što drugi nisu smeli".

Slobodan Penezić Krcun, premijer SR Srbije početkom 1960-ih godina. Foto: Wikimedia Commons/Stevan Kragujević

U tom smislu treba tumačiti i Krcunovu pogibiju: Ivanji kaže da ono što se desilo ne može biti atentat jer je auto skliznuo sa druma i udario u jedino drvo na čistini, te da je nemoguće na taj način manipulisati vozilom.

Takođe, ljudi kojima je verovao su mu kasnije rekli da je Krcun zapravo sedeo za volanom pijan, što Ivanjiju nije bilo čudno jer je prisustvovao situaciji kada je ovaj bio toliko trešten nekoliko meseci ranije da nije bio u stanju da izađe na binu da govori, negde u unutrašnjosti Srbije (Ivanji smatra da je pio zato što je "u njemu postojao rascep između internacionaliste-komuniste i srpskog nacionaliste").

Elem, Ivanji je od Krcuna prilikom rada na pomenutoj knjizi prvi put čuo javnosti tada potpuno nepoznati podatak da je u hapšenju Draže Mihailovića vlastima pomogao Nikola Kalabić, da je doveo oficire OZNE svom komandantu u štab (navodno je Kalabić bio dobio novi identitet, ali je počeo da pije i da brblja pa je "slučajno" pregažen).

Foto: Pogledi.rs

Interesantno je i ono što je Ivanji od Krcuna čuo o Draži i četnicima. Naime, najpoznatiji užički komunista je veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata pa mu je bilo teško da shvati da su četnici na suprotnoj strani.

Dražinu tragediju je opisao konstatacijom da je ovaj bio generalštabni a ne trupni oficir, zbog čega je hteo da diplomatiše umesto da se bori.

— On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje — govorio je Krcun Ivanjiju.

Imajući u vidu neaktivnost četnika u borbi sa okupatorom, uz svega nekoliko napada na ustaške i nemačke garnizone nakon sloma ustanka u Srbiji, zatim otvorenu kolaboraciju sa Italijanima a potkraj rata i sa Nemcima poslednjih, da li se slažete sa Krcunom? Da li je to glavni uzrok poraza srpskih i jugoslovenskih rojalista u Drugom svetskom ratu?

(Telegraf.rs / Izvor: Vreme.com)