NEMCI U REDOVIMA PARTIZANA: Neki ih koriste da dokažu saradnju komunista sa okupatorom, ali to nema veze s pravom istinom (FOTO)

Pripadnici Ljubićkog bataljona Čačanskog partizanskog odreda sa kaplarom Augustom Helerom, borcem Vermahta koji je prebegao u partizane i poginuo u borbi za našu slobodu. Foto: Wikimedia Commons/slikepartizana.com

Curio je jul mesec 1941. godine kada je jedan borac iz redova Vermahta — okupacione sile u većem delu nekadašnje Kraljevine Jugoslavije — kaplar po imenu August Heler, odlučio da promeni stranu. Srce mu nikada nije bilo sa Hitlerom, zašto bi se onda borio za njegove zločinačke fantazije?

Preporučujemo

Možda je Heler odluku doneo i ranije, čim je stupio na tlo naše otadžbine, možda je čekao da vidi šta se dešava i kome da pristupi, ali mu je svakako postalo jasno kojoj će vojsci pretrčati dana 7. jula kada je u Srbiji napokon izbio ustanak.

I tako je August prešao u partizane, u redove Ljubićkog bataljona Čačanskog partizanskog odreda. Bio je dezerter, i još uvek nije bio promenio svoju uniformu kada je nastala fotografija na vrhu ovog teksta.

Heler u partizanima nije dugo opstao: poginuo je 5. oktobra te godine u Sirči kod Kraljeva, skupa sa još četiri borca, prilikom opsade tog našeg grada pod okupacijom.

Zaštitna četa Glavnog štaba Slovenije na položaju avgusta 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Nije on bio jedini, nije bio usamljeni slučaj. U redovima VI bataljona Prve proleterske brigade borio se berlinski student Andreas Keler. Fric Kon, koji je stigao u Jugoslaviju i pre rata, bio je oficir Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Vilhelm Viele prešao je prvo u italijanske partizane, da bi potom stigao u Jugoslaviju gde se tukao protiv svojih sunarodnika zadojenih nacističkom ideologijom i dva puta bio odlikovan za hrabrost.

Na teritoriji današnje Hrvatske, oko Slatinskog Drenovca (koji administrativno pripada Virovitičko-podravskoj županiji), čak je postojala i partizanska četa sastavljena samo od Nemaca, njih sedamdesetak. Ukupno se nekoliko stotina dezertera iz Vermahta tuklo u redovima partizana tokom Drugog svetskog rata.

Trupe Vermahta jurišaju na Fruškogorski partizanski odred 26. avgusta 1942. godine. Foto: Wikimedia Commons/Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Mahom ti ljudi nisu od svojih saboraca nazivani pravim imenima, pa čak ni prezimenima, već su ih zvali Fric ili Hans ili Andreas, kako bi se u slučaju hvatanja zaštitile njihove porodice u Nemačkoj. Identifikovanje svih njih danas je skoro nemoguće.

— Sećam se našeg druga Johana. Njegovo sam prezime, nažalost, zaboravio. Ali, on je bio Nemac sa kojim se borio protiv Jastrepčana. Kao pripadnik fašističke vojske, došao je u Jugoslaviju. Ali u našim redovima, tukao se protiv fašista — sećao se kasnije jedan stari partizan.

Borci II crnogorskog bataljona Prve proleterske brigade avgusta 1942. godine. Foto: Wikimedia Commons/Znaci.net/Muzej revolucije naroda Jugoslavije

Ovo je bilo opšte poznato u bivšoj Jugoslaviji, i fotografije kao što je ona na vrhu teksta često su bile objavljivane u raznim publikacijama, a o tome možete čitati i u nemačkoj knjizi "Nemci sa Titovim partizanima 1941-1945" (nem. Deutsche bei Titos Partisanen 1941-1945), na stranama 53. i 202. Knjigu možete pronaći na ovom linku.

To, ipak, neke ljude danas ne sprečava da te Nemce koji su se borili protiv fašističkih okupatora, pa čak i umirali za našu slobodu, koriste kao dokaz da su komunisti sarađivali sa okupatorom. Na vama je izaberete u šta ćete verovati: u istinu, ili u...

(Telegraf.rs /Izvor: Slikepartizana.com/Znaci.net/Deutsche bei Titos Partisanen 1941-1945)