Kažu za ovu rusku crkvu na Azurnoj obali da je najlepša od svih (FOTO)

Na Aveniji Nikolaja II i u najneposrednijoj blizini Bulevara Carevića u Nici, toj nezvaničnoj prestonici Azurne obale, nalazi se Sabor svetitelja Nikolaja Čudotvorca koji se često skraćeno zove Nikolajevski sabor. Ruska je to pravoslavna crkva koja potpada pod Korsunsku eparhiju u okviru koje su zemljišta Francuske, Švajcarske, Španije i Portugalije.

Nica već vekovima privlači ruski vlastelinski i bogataški sloj. Godine 1865. u ovom gradu, u vili Bermon, preminuo je u svojoj 22. godini života bistri i omiljeni carević i veliki knez Nikolaj Aleksandrovič, najstariji sin i naslednik imperatora Aleksandra II.

Preporučujemo

Iste godine je u Peterburgu knez Petar Andrejevič Vjazemski predložio da se otkupi pomenuta vila i da se na tom mestu podigne hram u znak sećanja na pokojnog velikog kneza. Imperator je vilu kupio 14. marta 1867. godine, u odmah su položeni temelji Nikolajevske kapele. 7. aprila dve godine docnije kapela je osveštana u prisustvu novog carevića Aleksandra Aleksandroviča, mlađeg brata pokojnika i budućeg imperatora Aleksandra III, oca poslednjeg ruskog cara Nikolaja II.

Mermerna kapela je bila podignuta u vizantijskom stilu i postavljena na visoku osnovu. Na mestu na kome se nalazio krevet u kome je carević Nikolaj ispustio dušu, na tačno toj poziciji na podu novosagrađene kapele, postavljena je ploča od crnog mermera.

U znak sećanja na ruskog prestolonaslednika, gradski oci dali su velikom bulevaru u neposrednoj blizini naziv Bulevar Cesarevića, što je kasnije preimenovano u Bulevar Carevića (ovo prvo je bila zvanična titula, a ovo drugo neformalna, narodska).

Nikolaj Aleksandrovič je bio ruski prestolonaslednik, ali se zbog njegove prerane smrti u 22. godini života na kraju zacario njegov mlađi Aleksandar III koji je najstarijem sinu dao ime Nikolaj. Foto: Wikimedia Commons/bg-gallery.ru

1890-ih godina postalo je jasno da je Crkva svetitelja i čudotvorca Nikolaja i mučenice carice Aleksandre, sagrađena sredinom XIX veka, mala za brojnu rusku zajednicu u ovom gradu, pa se pojavila ideja o izgradnji novog hrama i to baš na zemljištu na kome se nalazila Nikolajevska kapela.

Nakon što je 1896. godine imperatorka-majka Marija Fjodorovna stigla na Azurnu obalu, opština je uputila zvanični zahtev da ona i njen sin, imperator Nikolaj II, budu pokrovitelji izgradnje nove ruske crkve kod postojeće Nikolajevske kapele. Oni su pristali.

Marija je imala i lični razlog za to; naime, ona je prvobitno bila verena upravo za pokojnog carevića Nikolaja koji je na smrtnoj postelji tražio da se posle njegove smrti uda za njegovog brata. Marijin sin Nikolaj II dobio je ime upravo po pokojniku kojeg je njegov otac Aleksandar najviše voleo.

Ruska kapela u Nici posvećena careviću Nikolaju Aleksandroviču koji je u tom gradu preminuo 1865. godine. Foto: Wikimedia Commons/fr.zil

Temelj hrama je bio postavljem krajem aprila 1903. godine u prisustvu niza visokih zvaničnika među kojima treba pomenuti velikog kneza Mihaila Nikolajeviča (strica pokojnog carevića Nikolaja Aleksandroviča), velikog kneza Mihila Mihailoviča (brata od strica), bugarskog kneza Ferdinanda i princezu Beatrisu Leopoldinu Viktoriju Saks-Koburg-Gotsku.

Ipak došlo je do spora sa opštinom zbog susednog zemljišta, došlo je i do finansijskih nedaća jer je hram bio mnogo skup. Sve je to izazvalo zastoj u gradnji. Nikolaj II je dao 700.000 franaka ličnih sredstava, a bilo je i drugih darežljvih darodavaca (recimo, knez Golicin je uplatio 350.000 franaka). Hram je konačno osveštan 17. decembra 1912. godine.

Nikolajevski sabor, ruski pravoslavni hram u Nici, na Azurnoj obali. Sagrađen je početkom XX veka. Foto: Wikimedia Commons/jimmyweee

Nakon Oktobarske revolucije hram i kapela su došli pod upravu Ruske pravoslavne kulturne asocijacije, pa je nakon rušenja Sovjetskog Saveza izbio spor između Ruske Federacije i tog udruženja. Francuski sud je pre nekoliko godina konačno doneo presudu pa je Nikolajevski sabor prešao u vlasništvo ruske države te se sada nalazi pod upravom Ruske pravoslavne crkve.

Dugo se smatralo da je u pitanju možda i ponajlepši ruski pravoslavni hram van granica te zemlje. I to sa punim pravom. Uostalom, imate priliku i da se sami uverite u njegovu krasotu.

VIDEO: Čudo u Pećkoj patrijaršiji, voda buknula iz zemlje

(O. Š.)