Fotka zbog koje je nekada svaki dečak na svetu maštao da postane pilot. O čemu danas deca maštaju?

„Arhetipska fotografija avijatičara“, kako je zovu, prikazuje američkog test-pilota poručnika F. V. Majka Hantera kako u pilotskom odelu i sa avijatičarskim naočarima poziva ispred svog aviona. Nastala je 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress/Alfred T. Palmer

Početkom dvadesetog veka automobil je bio novo svetsko čudo, potom je to postao avion, a zatim rakete i spejs-šatlovi koji su čoveka vodili van Zemljine orbite. Međutim, dok je ovo potonje ipak bilo i ostalo nedosanjani san za gotovo svakog čoveka, utom su automobil i avion, svaki u svoje vreme, predstavljali put kroz koji je čovek mogao kanalisati svoj pustolovni duh.

Preporučujemo

„Ispovedamo da se veličanstvo sveta obogatilo novom lepotom: lepotom brzine. Trkački automobil sa haubom ukrašenom velikim cevima, nalik na zmije sa eksplozivnim dahom — urlajuće motorno vozilo koje kao da jaše na mitraljeskoj vatri, lepše je od Nike Samotračke. Hoćemo da pevamo o čoveku za volanom, koji baca koplje svog duha preko Zemlje, duž kruga njene orbite“, napisao je u Manifestu futurizma veliki italijanski pesnik Filipo Tomazo Marineti (1876—1944).

„Svako čudo za tri dana“. Danas o tim vozilima i ne razmišljamo jer su svuda oko nas i uzimamo ih zdravo za gotovo (svemirske letelice daleko od toga, ali i njih se narod zasitio), ali nekada su oni bili simboli slobode i avanture i dovoljno je samo baciti pogled na ondašnju književnost, kinetomatografiju, stripsku umetnost, pa da to bude potpuno jasno. Pažnju koju francuski reditelj Žan-Pjer Melvil u svom čuvenom filmu „Crveni krug“ (sa Alenom Delonom, Đanom Marijom Volonteom i Burvilom u glavnim ulogama) posvećuje helikopteru koji se bez dobrog razloga pojavljuje o ovom ostvarenju, moguće je razumeti samo u kontekstu novog i uzbudljivog.

Nekolike generacije pre ove današnje, odrastale su na pustolovinama jednog Džeroma Drejka poznatijeg kao Mister No, koji je svojim „pajperom“ sa bazom u Manausu krstario nebeskim prostranstvima iznad Amazonije — odrastale i htele da budu Mister No. Biti pilot, donedavno je bukvalno bilo san skoro svakog dečaka. Zato i jesu takozvane avijatičarske naočare bile tako popularne, jer, ne može svako biti pilot ali svako može glumiti pilota i makar simulirati slobodu i adrenalin koje to zanimanje donosi.

Ova fotka je nastala u Americi 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata, a na njoj ispred svog aviona pozira test-pilot kompanije „Daglas erkraft“, poručnik F. V. Majk Hanter, obučen u pilotsko odelo i sa pomenutim avijatičarskim naočarima. Smatra se za „arhetipskog avijatičara“, a dečaci su je nekada gledali na isti način na koji danas gledaju zvezde rijalitija: hteli su da budu on. Vremena se menjaju i nema svrhe lamentirati nad onim što je prošlo, ali mogli bismo svejedno postaviti pitanje: o čemu danas maštaju? Ili smo na to pitanje već odgovorili?

(Telegraf.rs)