Matematički genije iz Rumunije izigrao sistem: 14 puta osvojio lutriju i zauvek promenio pravila (VIDEO)
U 1960-im godinama prošlog veka rumunski ekonomista Stefan Mandel bio je u teškoj finansijskoj situaciji i jedva je sastavljao kraj sa krajem. Tada je došao do neobičnog rešenja - osvojiće lutriju.
Dok je većina ljudi svoj san o osvajanju lutrije bazirala na sreći, Mandel je imao drugačiji plan. U slobodno vreme matematički genije proučavao je Fibonacijeve teorije verovatnosti, a nakon godina mukotrpnog istraživanja osmislio je "algoritam za biranje brojeva", koji je počivao na metodi nazvanoj kombinatorna kondenzacija.
Mandelov metod mogao je da predvidi pet od šest pobedničkih brojeva, smanjujući broj mogućih pobedničkih kombinacija na hiljade umesto na milione. Sa grupom prijatelja kupio je veliku količinu listića, koristeći sve moguće kombinacije. Osvojio je najveću nagradu, oko 16.000 evra. Međutim, kada su sve podelili, dobio je oko 5.500 evra.
Radnik greškom primio 100 puta veću platu
Međutim, to je bilo dovoljno da pobegne od komunističkog sistema u svojoj zemlji i započne novi život sa porodicom u Australiji.
Tada su njegovi loto dobici počeli da se nižu. Kako prenosi news.com.au, osvojio je lutriju 14 puta a da nijednom nije prekršio zakon.
Nakon što se navikao na život u Australiji, Mandel je shvatio da je u nekim izvlačenjima cena kupovanja listića svih mogućih kombinacija puno manja od džekpota. Na primer, ako je izvlačenje brojeva bilo od 1 do 40, postojalo bi 3.838.380 mogućih kombinacija brojeva. Ako je džekpot bio 10 miliona dolara, a listići svaki po 1 dolar, Mandel bi još uvek zaradio veliku svotu.
Naravno, i ovde su postojale prepreke - skupiti kapital za kupovinu dovoljno tiketa, kao i fizičko popunjavanje svakog pojedinačnog listića. U to vreme radio je kao agent za prodaju osiguranja, a slobodno vreme koristio je kako bi uverio investitore da ulože zajedno i izgrade takozvani loto sindikat.
Pored toga, izumeo je sistem automatizacije sa kompjuterima i printerima koristeći algoritam za ispunjavanje listića automatski, koristeći sve kombinacije brojeva.
Tokom 1980-ih sindikat je čekao da džekpot poraste dovoljno da bude veći od totalne kombinacije, a onda su kupili hiljade listića.
Grupa je osvojila 12 lutrija i stotine hiljada manjih nagrada širom Australije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Međutim, nagrade nisu bilo toliko blistave. Profiti nisu bili dovoljno visoki, a Australijanci su na kraju i shvatili njihov plan pa su promenili pravila - zabranili su štampane listiće i kupovinu velikog broja.
Ali nisu znali da matematički genije u rukavu ima plan B. S profitima koje je već imao odlučio je da pronađe lutrije u Americi koje su imale džekpot najmanje tri puta veći od broja svih mogućih kombinacija.
Izbor je pao na "Virginia Lottery". Brojevi su bili samo od 1 do 44, što je značilo da je broj mogućih kombinacija bio milionima manji nego u drugim igrama. Tada je otvorio službenu firmu "Pacific Financial Resources", a pod njom razvio Loto fond. Hiljade investitora uverio je da ulože i prikupio milione dolara u procesu, piše australijski medij.
U februaru 1992. godine "Virginia Lottery" imala je džekpot 27 miliona dolara. U to vreme ruski matematičar imao je 16 radnika u skladištu u Melburnu, koji su za tri meseca ištampali sedam miliona listića a onda ih poštom poslali u SAD.
Sindikat je osvojio džekpot, uz još milion dolara sekundarnih nagrada.
Mandelova metoda nije bila ilegalna, ali je podigla sumnju pa se desila legalna bitka od četiri godine. Za to vreme istraživale su ga brojne međunarodne agencije, među njima i CIA i FBI.
Na kraju je oslobođen svih optužbi, ali dok je on osvojio milione, njegovi investitori dobili su tek 1400 dolara od 4.000 dolara uloga, daleko od bogatstva koje im je obećano.
Rumunski genije je 1995. godine otišao u bankrot. Danas živi miran život u Vanuatu. Međutim, ukoliko mislite da uradite isto što i on, razmislite još jednom.
Broj kombinacija je previše porastao, ne postoji realna šansa da na vreme odštampate tikete ali ni da ih kupite na vreme. U međuvremenu su sve američke države zabranile korištenje njegove strategije.
VIDEO: Ilon Mask, biznismen i genije koji planira da pravi grad na Marsu
(Telegraf.rs)
Video: Pošao na posao, a završio kod majstora: Ono kad baš nemaš sreće
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jeretik
Da je kod nas ne bi morao da se muci sa matematikom , dovoljna bi mu bilo da se razume u krecenje ..
Podelite komentar