Samit Putina i Trampa prošao kao neobavezno druženje: Evo šta su sve njihovi predhodnici na takvim susretima potpisivali (INFOGRAFIKA) (VIDEO)
Poslednji susret predsednika dve zemlje, a pre susreta Trampa i Putina, dogodio se 2010. godine u Pragu, a tada su se sastali Barak Obama i Dmitrij Medvedev
Na nedavno održanom, prvom samitu sadašnjih lidera Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, koliko je poznato nije potpisan nijedan zvanični dokument, što je inače bio slučaj kad su se ranije sastajali predsednici ove dve svetske velesile.
Bilo je razgovora o nuklearnom naoružanju, o situaciji u Siriji i o navodnom mešanju Rusa u američke predsedničke izbore, na kojima je Tramp odneo pobedu, ali osim toga, nikakav konkretan dogovor nije postignut.
Preporučujemo
Misterija najpoznatije fotografije na svetu: Dva astronauta su pre 49 godina sama sletela na Mesec. Ko ih je onda slikao zajedno? (FOTO) (VIDEO)
Pitali su ga kako se u originalu zove grupa "Tamnoljubičasta", a njegov odgovor nasmejao je sve ljubitelje Slagalice (VIDEO)
U prethodnih skoro pola veka lideri dve velesile, SAD i Rusija su uvek postizale neki dogovor. Prvi takav sastanak održan je krajem maja 1972. godine u Moskvi, kada su se sastali Ričard Nikson i Leonid Brežnjev.
Nikson i Brežnjev potpisali su tada strateški soporazum o ograničenju naoružanja (SALT I), Antibalistički sporazum (ABM) i zajedničku deklaraciju o izbegavanju vojnih konfrotacija i konačnom razoružanju. Takođe, ugovorili su prvi zajednički američko-sovjetski put u svemir, Apolo-Sojuz projekat, kojim je okončana Svemirska trka između dve zemlje, započeta 1957. godine.
Tri godine nakon toga, 1975, kada je realizovan projekat Apolo-Sojuz, u Helsinkiju su se sastali Džerald Ford i Leonid Brežnjev, koji su tada postigli dogovor o međusobnim odnosima i poštovanju ljudskih prava i sloboda kao i međunarodnog prava.
Već 1979. godine ponovo je došlo do sastanka američkog predsednika, ovog puta Džimija Kartera, sa ruskim kolegom Leonidom Brežnjevim i to u Beču. Tada je potisan Strateški sporazum o ograničenju naoružanja (SALT II).
Sledeći sastanak održan je 1987. godine i to po prvi put na američkom tlu, u Vašingtonu. Tada su se sastali Ronald Regan i Mihail Gorbačov, koji su potpisali Sporazum o nuklearnom naoružanju srednjeg dometa.
Samo dve godine nakon toga, u decembru 1989, na Malti su se sastali Džordž Buš (stariji) i Mihail Gorbačov. Iako je njihov samit ostao u senci događaja u Istočnoj Evropi i rušenja Berlinskog zida, doneli su Deklaraciju o okončanju hladnog rata, koji je po njima trajao "Od Jalte do Malte".
Samo nekoliko meseci nakon samita na Malti, u junu naredne godine dvojica lidera sastala su se u Vašingtonu, gde je postignut Bilateralni sporazum o smanjenju zaliha hemijskog naoružanja. Prvi strateški sporazum o smanjenju naoružanja (START) potpisali su u julu 1991. u Moskvi i time je prekinuta 45 godina duga trka u nuklearnom naoružanju.
Godnu dana nakon toga, Džordž Buš (stariji) po prvi put se u Vašingtonu sastao sa novim ruskim predsednikom Borisom Jeljcinom. Te 1992. postignut je dogovor o radnom okviru za novi sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, a Rusija je dobila status favorita u trgovini. Već sledeće godine, u Moskvi su potpisali Drugi strateški sporazum o smanjenju naoružanja (START II).
Iste godine kada je potpisan START II, došlo je do promene američkih predsednika, pa je na scenu, umesto Buša stupio Bil Klinton. On je u Vankuveru 1993. godine sa Jeljcinom dogovorio da će SAD poslati paket pomoći Rusiji i to u vrednosti od jedne milijarde američkih dolara, a koji je uključivao hranu, žitarice, medicinsku pomoć i kredite za ruske biznise.
Dvojica lidera su se nakon toga srela u Moskvi 1994. godine i tada su u Kremlju potpisali Dogovor u kojem su obe strane saglasne da se neće napadati nuklearnim naoružanjem.
Nakon ovog sastanka došlo je do promene lidera u obe zemlje. U SAD je na vlast došao Džordž Buš (mlađi), a u Rusiji Vladimir Putin. Njih dvojica prvi put su se sastali u Moskvi 2002. godine i tada je potpisan Strateški sporazum o smanjenju ofanzive kojim je dogovoreno da postoji "nova strateška relacija".
Poslednji susret predsednika dve zemlje, a pre susreta Trampa i Putina, dogodio se 2010. godine u Pragu. Tada su lideri SAD i Rusije, opet u izmenjenom sastavu, jer su na vodećim pozicijama bili Barak Obama i Dmitrij Medvedev, potpisali novi START sporazum.
Da li će Donald Tramp i Vladimir Putin potpisati neki sporazum ili postići neki dogovor na jesen, za kada postoji nagoveštaj da bi ruski predsednik mogao da poseti Ameriku, tek ćemo saznati.
VIDEO: Telohranitelji Trampa i Putina pokazali koliko brinu o šefovima
(Telegraf.rs/M.I.)
Povezane vesti
Indijci se mole za pobedu Kamale Haris: Neverovatni snimci, oltari puni latica
Naslovne strane američkih novina: Na ulicama Vašingtona kao da nisu izbori, ali svi šuškaju o istoj stvari
Evo za koga glasaju milijarderi: Ispod ruke daju milione na predsedničke kandidate, a u javnosti mudro ćute
<% post.title %>
Mlada mama objavila na Fejsbuku da traži ko će da usvoji njeno nerođeno dete: Ali to nije bilo sve...
Video: Vidi se da je tek postao deda: Hteo da ušuška unuče pa upao u krevetac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
U dvorištu kuće ga je dočekao užas od kojeg zastaje dah: "Zapali sve i odseli se"
"Sve je plaćeno pre 100 godina": Poljaci u Valjevu ostali u neverici nakon što su zatražili račun u kafani"
Petra nakon svadbe upozorila sve buduće mlade na problem koji ju je skupo koštao: "Pazite se, ja sam pozajmljenu venčanicu morala da kupim nakon ovoga"
