Jedini način da spasimo Zemlju je da iselimo jednu njenu polovinu (VIDEO)

Na Zemlji danas ima skoro osam milijardi stanovnika, a to je i dvostruko više nego što ih je bilo pre 50 godina. Zbog toga moramo da povedemo računa kako trošimo resurse, ukoliko želimo da sačuvamo planetu za buduće generacije.

Kada govormo o gradovima, moramo biti svesni da su oni deo sistema koji smo izmislili kako bi se održao život ljudi na Zemlji. Od pojave poljoprivrede, pre nekih 10.000 godina, ljudi vole da žive u gradovima.

Preporučujemo

>>>Svojim postupcima ugrožavamo budućnost naše planete: Trošimo resurse u nepovrat, a evo šta je rešenje

Foto-ilustracija: pixabay.com

Poljoprivreda je gradovima omogućila da se održe i budu danas ono što jesu, tako što im je obezbedila dovoljno hrane za stanovništvo. Bez nje gradovi ne bi mogli da se održe, kao ni bez vodotokova koji im obezbeđuju vodu, a to je samo jedan od aspekata sistema.

Danas na našoj planeti živi skoro osam milijardi ljudi, a to je i dvostruko više od broja stanovnika pre 50 godina.

Sa tolikim brojem stanovnika, ali i uslovima u kakvim živimo, možemo slobodno reći da se naša planeta nalazi u svojevrsnom eksperimentu, jer niko od nas ne može sa sigurnošću da zna da li i koliko Zemlja može da se bori sa nama, odnosno načinom na koji koristimo resurse na njoj.

Printskrin: Facebook/RT Play

Tendencija ljudi da se presele u gradove, bilo iz želje ili nužnosti, stvara sjajnu priliku. Ukoliko bismo dobro upravljali urbanizacijom, mogli bismo civilizaciju da sklonimo sa značajnog procenta Zemljine površine, a to bi se dobro odrazilo kako na ljude, tako i na mnoge ugrožene vrste sa kojima delimo ovu planetu.

Čuveni plan Edvarda O. Vilsona koji je nazvao "polovina Zemlje", kao i njegova knjiga istog naslova, govori upravo o tome. Iako se na prvi pogled čini da je njegov predlog ekstreman, možda i nije baš sve crno-belo. Ljudi se ionako sve više koncentrišu u gradovima, pa nam koncept "polovina Zemlje" može pomoći da se lakše orijentišemo na taj proces.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Koncept koji nudi ovaj plan je sledeći: da bismo sačuvali planetu za buduće generacije, potrebno je da polovinu Zemlje očistimo od ljudi, odnosno da sve ljude koncentrišemo na jednu polovinu, kako bi divlje biljke i životinje mogle neometano da žive, kao što je bio slučaj pre nego što su ljudi preuzeli kontrolu nad prirodom. Isto bi trebalo postupiti i sa okeanima, iz kojih inače, dolazi trećina naše hrane.

Ovaj plan definitivno zvuči čudno, možda i nemoguće, ali izgleda da ipak nije. Sa ljudima koji već napuštaju sela širom sveta kako bi se preselili u gradove, veliki regioni postaju sve prazniji i to skoro ceo vek unazad. Mnoga sela danas imaju manje od hiljadu stanovnika i taj broj nastavlja da opada, jer većina mladih ljudi odlazi. Ako bi se te lokacije redefinisale i obnovile, postale bi korisne za nekolicinu ljudi.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Kako stvari stoje, ovakav postupak ne bi bilo potrebno posebno nametati ili zahtevati, jer se te stvari uveliko dešavaju. Svakako, bilo bi poželjno da se izbegne svaki vid ekstrema, ali i bilo kakav osećaj idealističke čistoće. Ovakav plan svakako je samo jedna od mogućnosti za naš opstanak na ovoj planeti.

Svakako bi trebalo da učinimo sve što je u našoj moći da sačuvamo planetu za buduće generacije, jer alternatiiiiva još uvek ne postoji. Nema planete B.

Mir, pravda, jednakost i vladavina prava su neophodne strategije preživljavanja.

U videu pogledajte šta kaže Edvard Vilson o svom planu "polovina Zemlje":

(Telegraf.rs)