Ostrvo koje menja države na svakih 6 meseci, i to bez ijednog ispaljenog metka (FOTO) (VIDEO)
Sledeće nedelje, Francuska će predati Španiji teritoriju od 6.800 kvadratnih metara i to bez ijednog ispaljenog metka. Za šest meseci, Španija će dobrovoljno vratiti zemlju Francuskoj. Ovakav sistem funkcioniše već 350 godina.
Francusko-baskijsko odmaralište Andej je poslednji grad pre granice sa Španijom. Van sezone, njen prelep zakrivljeni peskoviti zaliv zauzima na stotine foka. Iza lukobrane nalazi se istorijski španski grad Hondaribija i njegov izgrađeni sused Irun. Prirodna granica je reka Bidasoa, koja se uliva u ušće koje deli dve zemlje.
Dok idete uzvodno od ušća reke, pogled se menja. Impoznantne i šarene baskijske zgrade krče put industrijskim skladištima na francuskoj strani, dok su sa španske strane vide neprivlačni stambeni blokovi.
Na sredini reke, koja razdvaja Španiju i Francusku, nalazi se teritorija sa posebnim statusom - Ostrvo fazana. Lokalni stanovnici ne razumeju zašto ljudi uopšte žele da ga vide, jer tamo po njihovim rečima, nema ništa reprezentativno i upozoriće vas da ne možete da ga posetite.
Nepristupačno ostrvo u sredini reke, sa drvećem i uredno obrađenom travom, mesto je i spomeniku/ploči kojem se odaje počast izuzetnom događaju koji se ovde desio 1659. godine. Naime, tri meseca na njemu su trajali pregovori o završetku Tridesetogodišnjeg rata između Španije i Francuske, jer se ono smatralo neutralnom teritorijom.
Potpisan je mirovni sporazum - Pirinejski mir. Teritorija je zamenjena i granica je demarkirana. Dogovor je bio zapečaćen kraljevskim venčanjem kada je francuski kralj Luj XIV uzeo za ženu ćerku španskog kralja Filipa V.
Dogovor je bio da se ostrvo deli između dve države rotirajućim sistemom. Od 1. febrauara do 31. jula, ono je pod španskom kontrolom, dok je ostalim mesecima pod francuskom. Ovakav zajednički suverenittet se zove kondominijum, a Ostrvo fazana je jedno od najstarijih.
Zbog plime reke, ponekad može da se stigne do ostrva pešice iz Španije. Pristup imaju jedino vojnici španskog grada San Sebastijana i francuskog grada Bajonea, kako bi ga održavali dok je pod njihovom jurisdikcijom.
- Ljudi poštuju pravila, pa niko ne pokušava da priđe ostrvu. Nekad je nivo vode toliko nizak da se može maltene prepešačiti do njega. Mi obično dolazimo na svakih pet dana, kako bismo obavili rutinsko održavanje - kaže španski zapovednik Rafael Preito.
Ostrvo je malo - nešto više od 200 i široko 40 metara. Vrlo povremeno, javnost je pozvana da ga obiđe kada su otvoreni dani.
Ono simbolizuje mir i saradnju između Francuske i Španije. Na njemu je održano nekoliko kraljevskih venčanja, ali i razmena zatvorenika.
Ostrvo je dugo bilo u miru, koji je poslednji put narušen 1974. godine, kada je nekoliko članova baskijske oružane separatističke grupe ETA pokušalo da pređe granicu. Uhapsila ih je španska policija pored ostrvceta. Operacija je završena ubistvom jednog policajca i jednog militanta.
- U oči mi upada da na Ostrvu fazana uopšte nema fazana. Tamo su bile jedna krava i tri patke, verovatno unajmljene kako bi za posetioce igrale ulogu fazana - žalio se francuski pisac Viktor Igo tokom posete 1843. godine.
Gradonačelnici Iruna i Andeja sastaju se desetak puta godišnje kako bi razgovarali o pitanjima kao što je kvalitet vode i prava ribolova. Samo ostrvo je manji prioritet jer je tokom vekova izgubilo polovinu svoje površine, a sve zbog talasa snega koji se spušta sa Pirineja.
Za nekoliko dana, možda najspornije granično ostrvo na svetu ponovo će promeniti vlasništvo.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Rajko
Za 20 godina biće nas toliko da ćemo stati svi na ovo ostrvo ! Kolika mržnja i netrpeljivost vlada među Srbima,brat brata više nepoštuje,a da negovorim komšiju ! Da mrzimo toliko sami sebe svoj narod, to nema nigde !!!
Podelite komentar
Gidra
Ha tu se i države međusobno dogovore i poštuju a kod nas se znaju i dva brata rođena za vratove pohvatati zbog grumena zemlje ili zbog stabla šljive.
Podelite komentar
Skitnica
Sta reci veoma bitna stvar za srbiju
Podelite komentar