Odlomio se ledeni breg veličine pola Kosova: Ovo su najgori mogući scenariji kako će to uticati na planetu Zemlju (FOTO) (VIDEO)

Nakon što se jedan od najvećih ledenih bregova ikada zabeleženih na svetu odlomio od Antarktika sa njegove zapadne strane, naučnici već upozoravaju na moguća scenarija i posledice po život stanovnika Zemlje.

Poslednja vest: Odlomio se najveći ledeni breg na svetu od Antarktika (VIDEO)

Preporučujemo

Ovaj ledeni breg se odvojio od "Larsena C", a pukotine su prvi put uočene 2014. godine. Njegova površina beleži oko 5.800 kvadratnih kilometara, što je malo više od pola Kosova, a veruje se da je ovaj ledeni breg jedan od deset najvećih ikada snimljenih.

Naučnici su još 2015. godine upozorili da bi ovakav scenario mogao da predstavlja opasnost. Sada je "Larsen C" manji za 12 posto i najmanji još od poslednjeg ledenog doba pre 11.700 godina, prenosi NASA.

Foto: NASA

Odlomljeni deo, stručnog naziva "A68", upola je manji od rekordnog B-15 koji se 2000. odvojio od Rosove ploče, ali ipak se smatra jednim od rekordnih. Jedan od problema sa ovakvim pucanjem je taj što led, pre nego što se odvoji, blokira i usporava klizanje novoga s kopna. Mada neki stručnjaci upozoravaju da bi se slični procesi s globalnim zagrevanjem u skorijoj budućnosti mogli ubrzati, prava slika nije baš tako jednostavna.

Fizičar i okeanograf Mirko Orlić iz Hrvatske, profesor na Geofizičkom odseku PMF-a, objasnio je da su sante leda na južnoj hemisferi drugačije su od onih na severnoj. Nazivaju se tabularnima što znači da imaju oblik ploče. On je za Index razjasnio ključne dileme koje je otvorilo odlamanje "A68".

Foto: NASA

- Na Antarktiku postoji područje tzv. ledenog šelfa – ledene ploče koja se prostire u more. Na spoljnom rubu ploče nastaju pukotine tako da povremeno dolazi do odlamanja ledenih ploča koje potom nastavljaju da plutaju okeanima. U ovom slučaju izuzetno je to što taj komad ima površinu od gotovo 6.000 kvadratinih kilometara, a debeo je oko 200 metara, što može predstavljati veliki problem kako za morski svet, tako i za sva plovila koja se kreću okeanom, a kako bude plutao do toplijih mora, otopljenje tolikog leda uticaće na temperaturu vode i izazvati klimatske promene - rekao je on.

The calving of the Larsen C #iceberg in Antarctica is not climate change apocalypse. Ice gets pushed outward constantly, breaks off. pic.twitter.com/a0sYdc3fgo— 🦄 Vincent (@mywaxyuncle) July 12, 2017

PODIZANJE NIVOA MORA

Kao jedna od ozbiljnijih posledica globalnog zagrevanja često se ističe podizanje nivoa mora. Kada bi se sav led na svetu otopio, nivo bi se podigao za više desetina metara tako da bi brojna ostrva, priobalna područja pa i cele zemlje završile pod morem.

Foto: Tanjug/AP

Jedna novija studija pokazala je da južna hemisfera sporije reaguje na globalno zagrevanje zbog toga što je pokrivena velikim površinama hladnije vode. Ali, s vremenom i nju bi mogao da zahvati toplotni talas, pa bi se ceo proces zagrevanja mogao ubrzati.

Međutim, kako se odlamanje delova ledenih površina dešava redovno, to naučnike mnogo ne zabrinjava, već ih zabrinjava činjenica da se na mestu starih rađaju novi i to još veći ledeni bregovi, piše news.com.au.

Fun Thing to Do Relocate #ClimateChange deniers to new #iceberg the size of Delaware. If they're right, it won't melt & they'll be fine. pic.twitter.com/BvXHOUSOcB— Rick G. Rosner (@dumbassgenius) July 12, 2017

Ledene ploče se u suštini ponašaju kao čepovi u boci. Glečeri klize sa zemlje prema moru, a njihov led se na kraju upije u ledenu ploču. Odlamanje ledene ploče dovodi do bržeg toka glečera, povećavajući brzinu kretanja leda sa zemlje u more. Ovo ima znatno veći uticaj na nivo morskog nivoa nego odlamanje delova leda.

Zbog toga naučnici strahuju da bi cela "Larsen C" ploča mogla postati nestabilna, zbog čega će detaljno pratiti promene na ledu i kretanja otopljenog leda, kao i glečera na Antarktiku.

(Telegraf.rs)