JUŽNI SLOVENI ISTI KAO MAJMUNI: Rat između tri plemena šimpanzi previše liči na raspad Titove Jugoslavije (VIDEO)

Tokom dugog niza godina sve je bilo u redu, i sve su šimpanze naroda Kasakela u nacionalnom parku "Gombe" u Tanzaniji živele u miru, slozi i skladu. U bratstvu i jedinstvu.

Sve dok je bio živ maršal Majk, niko nije previše talasao, nije bilo podela i banane su bile svačije i ničije. Vladao je samoupravni socijalizam uz podršku velikog vođe, i sva svojina je bila društvena. Ako bi neko i digao glas, tu je bio maršal da ga spusti na zemlju i pokaže mu gde mu je mesto.

Preporučujemo

A onda je 1971. godine maršal Majk preminuo i nastala je kriza liderstva. Svaka sličnost ovog događaja kao i onih koji su usledili, sa dešavanjima na prostoru bivše Jugoslavije slučajna je, ali i onespokojavajuća.

Majk iza sebe nije ostavio dostojnog naslednika na mestu alfa-mužjaka. Zamenio ga je Hamfri, koji je bio puno slabiji od svog prethodnika i koji je ubrzo pao s vlasti, ali ne pre nego što je dozvolio da u Socijalističkoj Federativnoj Republici Kasakela dođe do podele na dva plemena.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Na severu je sve poluge vlasti ubrzo preuzeo Figan uz pomoć svog brata Fabena, ali su se neprestano suočavali sa pritiskom od strane druge dvojice braće, Hjua i Čarlija, koji su uz pomoć Golijata predvodili separatističko pleme sa juga.

Te separatiste sa juga naučnici su nazvali Kahama, dok je severno pleme ostalo poznato kao Kasakela. Nazovimo zemlju plemena Kasakela - Kasakelastan, a zemlju Kahama - Kahamastan. Da bude lakše.

Kahame su bile nešto slabije, sa šest odraslih mužjaka, među kojima su bila i trojica već pomenutih; tu su takođe bile i tri ženke, njihovo potomstvo, kao i jedan mladić po imenu Snif. Kasakele su bile jače, sa dvanaest odraslih ženki sa decom, i osam odraslih muškaraca.

Foto: Foter.com/flickr/Eric Kilby

Nije mnogo prošlo od maršalove smrti, praktično se još nije ni ohladio u večnoj kući cveća (žive u džungli, cveća ne nedostaje), a dva posvađana majmunska plemena su prestala da komuniciraju međusobno i prestala su da se druže.

A onda se desilo nešto što je naučnike prenerazilo.

Neznano zašto, Kasakele su odlučile da otcepljeni Kahamastan vrate pod svoju jurisdikciju. Sa tim ciljem pokrenuli su koordinisani ratni pohod.

Počelo je tako što su patrolirali u pravilnim, vojničkim kolonoma duž granice sa Kahamastanom, u potrazi sa slabim tačkama u odbrani i za Kahamama koje su se odvojile od grupe. Bilo je jasno da to nisu uobičajene akcije skupljanja hrane: nisu se drali, nisu vikali, nisu komunicirali, već su se tiho kretali, promišljeno, često zalazeći u neprijateljsku teritoriju. Bilo je i koškanja bez fatalnih posledica.

A onda je došao kobni 7. januar 1974. godine, iste one u kojoj će Jugoslavija dobiti novi ustav koji će je zakopati petnaestak leta docnije.

Tog dana izdvojio se mladi Godi iz plemena Kahama i mirno jeo na grani u blizini granice, ne znajući šta mu se sprema. Prvi ga je primetio general Faben, da bi potom šestočlana brigada majmuna krenula na svog dojučerašnjeg brata.

Prizor je bio strašan. Jedni su Godija držali pribijenog uz zemlju dok su se drugi smenjivali u udaranju i skakanju po njemu, nanevši mu se smrtonosne povrede. Ovo je bio prvi put da su naučnici svojim očima videli da jedna šimpanza namerno ubija drugu šimpanzu.

Taj dan se uzima kao početak građanskog rata na prostoru bivšeg ujedinjenog Kasakelastana: tzv. Rata šimpanzi u Gombeu.

Foto: YouTube / hsus

Dve godine kasnije, rat je eskalirao ali međunarodna zajednica naučnika odlučila je da ne interveniše. Kasakele su svakodnevno vršile pohare po Kahamastanu, a druga žrtva krvavog konflikta je bio De, kojeg su tukli dvadeset minuta dok nije umro. Zatim je pao stari i slabi Golijat.

- Zavrtao mu je nogu kao da želi da mu je iščupa - opisao je naučnik ponašanje jednog od vojnika Kasakela nad Golijatom.

Međutim, uprkos gubicima na obe strane, rat nije tekao dobro po Kahamastan i uskoro su svi mužjaci iz te republike bili svirepo ubijeni, a Kasakele su mogle da se okrenu njihovim ženama i deci. Deca su pobijena. Žene su odvedene u zarobljeništvo u Kasakelastan i tamo divljački silovane.

Ništa od ovoga ne izmišljamo, ako vam je to u mislima. Sve je dokumentovano.

Foto: Tanjug/AP

Uglavnom, nakon četiri godine rata pleme Kahama je istrebljeno a njihova zemlja anektirana. Kasakele su se razbaškarile po celoj džungli.

Dobro, ne baš po celoj, pošto su osvajanjem Kahamastana došli u dodir sa narodom Kalande. Uvereni u svoju snagu, potcenili su protivnika. Narodski rečeno, okuražili su se i postali previše sigurni u sebe.

A Kalande je bio moćan narod, daleko moćniji, brojniji i snažniji od njih. Kalande je bio jedan od onih naroda sa kojima se ne treba kačiti. To znaju svi majmuni u džungli, ali su Kasakele ignorisale obaveštajne podatke, što im se obilo o glavu.

Kalande su krenule u ofanzivu i proterale Kasakele sa teritorije bivšeg Kahamastana. Bratoubilački rat bivših sledbenika maršala Majka vodio se ni zbog čega i profitirali su samo stranci.

Paralele sa raspadom Titove Jugoslavije su jezive i bolne, mada ne apsolutne; ako ste dokoni, smislite sami koji jugoslovenski narodi imaju paralele sa kojim majmunskim plemenima u Gombeu.

Mi nećemo jer to nije važno. Važnije je izvući pouku iz svega ovoga, i nadamo se da ste je izvukli.

(O. Š.)