JEDINI SRBIN - RIMSKI PAPA: Poreklom iz Kruševica, a dokopao se trona Svetog Petra (FOTO)

Sikst V, papa rimski u XVI veku, koji je možda po poreklu bio Srbin iz Boke Kotorske. Foto: Wikimedia Commons/Tokvo

Preporučujemo

Feliče Pereti se rodio 13. decembra 1521. godine u Papskoj državi koja je u to vreme pokrivala praktično čitavu središnju Italiju, u mestu Grotamare na zapadnoj obali Jadranskog mora, u regiji Marke.

Porodica mu je bila siromašna, mada je on kasnije govorio da je "nato di casa ilustre", odnosno rođen u sjajnoj kući. Možda to i nije kontradikcija, jer nije zlato sve što sija, barem ne za istinskog hrišćanina. Otac mu se zvao Pjer Đentile, mada je bio poznat i kao Pereto Pereti, dok mu je majka bila Marijana da Frontilo.

Što se njenog porekla tiče, tu nema spora, ona je sigurno bila Italijanka. Što se tiče porekla Pjera Đentilea, e, tu već postoji znak pitanja. Možda to nije veliki upitnik, ali nekakav jeste. Jedna teorija kaže da je poreklom iz Pičena u istoj regiji, druga da je iz obližnjeg Montalta (Pereti jeste pre ustoličenja bio poznat kao "kardinal Montalto" po istoimenom manastiru konventualaca, ogranka Franjevačkog reda, kojima je pripadao).

Po trećoj teoriji, koja zapravo uopšte nije suprotstavljena prethodnim već komplementarna i dopunjujuća, Pjero Đentile je bio doseljenik iz Boke Kotorske, tačnije iz sela Bjeleske Kruševice kod Bijele. Prezivao se Šišić i kao dete je služio u katoličkom manastiru u Kotoru. Možda je rođen kao pravoslavac, pa se tu pokrstio, a možda je rođen i kao katolik. To ne bi bilo ništa čudno: dominantna religija tog prostora je bila, kako u srednjem tako i u novom veku, rimokatoličanstvo.

Vitraž na južnom zidu katedrale Svetog Eugena u Deriju, Severna Irska. Papa Sikst V, navodno poreklom Srbin, blagosilja Alojzija Gonzagu. Foto: Wikimedia Commons/Andreas F. Borchert

Pre nego što su formirane savremene nacije na Balkanu u XIX stoleću, to nije igralo nikakvu ulogu na tom planu, tako da hrvatska tvrdnja da je u pitanju "južni rub hrvatskog etničkog prostora" posve besmislena jer tamo Hrvata nikada nije bilo. O Pjeru Đentileu je, uostalom, u drugoj polovini XVII stoleća pisao barski nadbiskup i primas Srbije Andrija Zmajević (po sopstvenim rečima, "vatreni katolik i vatreni Srbin").

VATIKAN SMATRA DA JE CRNA GORA SRPSKA DRŽAVA?! Barski nadbiskup već 500 godina nosi titulu PRIMASA SRBIJE! (FOTO)

Pjera je po toj priči neki fratar odveo sa sobom u Ankonu, gde se oženio sa gorepomenutom Marijanom i dobio sina Feličea. Nadimak Pereti, koji mu je slavni sin 1551. godine pretvorio u svoje prezime, izvire upravo otuda što poreklo vuče iz Kruševica: Pereti dolazi od italijanske reči "pere" što znači "kruške". Navodno, tokom službovanja na tronu Svetog Petra, Sikst V je na svom ličnom grbu imao tri kruške i krilaticu "Bože moj, od rođenja si moj čuvar".

Statua rimskog pape Siksta V, možda po poreklu Srbina, u Rimu. Foto: Wikimedia Commons/Roberto Ferrari

Da ovde ima nečega svedoči i papska povelja "Slavorum gentem" iz 1901. godine koja je objavljena u vezi sa utemeljenjem Papskog hrvatskog zavoda svetog Jeronima u Rimu.

U njoj, papa Lav XIII kaže da je Sikst V potekao iz hrvatskog naroda; u ranijim vekovima govorilo se o njegovom ilirskom jeziku i narodnosti, pa pošto su Ilirima često grupno nazivani Srbi i Hrvati, jasno je zašto bi iz političkih i geostrateških razloga poglavar Katoličke crkve želeo da pohrvati jednog katoličkog Srbina.

Bilo kako bilo, Feličea su 1552. godine primetili kardinal Rodolfo Pio da Karpi (zaštitnik Franjevačkog reda), kardinal Gizlieri (koji će kasnije postati papa Pije V) te kardinal Karafa (kasnije papa Pavle IV).

Akva Feliče, rimski akvadukt koji je krajem XVI veka obnovio rimski papa Sikst V, za koga se veruje da je po poreklu bio Srbin iz Boke Kotorske. Foto: Wikimedia Commons/Alex1011

Tada je počeo Feličeov uspon. Do 1560. godine je radio kao generalni inkvizitor u Veneciji, ali je opozvan jer se, zbog žestine u obavljanju svoje dužnosti, zamerio svima. Potom je bio prokurator konventualaca, da bi sa kardinalom Bonkampanjijem (koji će kasnije biti papa Grgur XIII) 1565. krenuo u Toledo da ispita valjanost optužbi za jeres iznetih protiv tamošnjeg nadbiskupa Bartolomea Karancea.

Posvađavši se sa Bonkampanjijem vratio se u Rim gde ga je novi papa Pije V uzdigao na apostolskog vikara konventualaca, biskupa u Kampaniji i 1570. godine kardinala. Samo dve godine docnije papa je bio mrtav i novi papa je postao pomenuti mu neprijatelj kao Grgur XIII. Kardinal Pereti je otišao u prinudnu penziju u svoju Vilu Montalto na rimskom brdu Eskvilin sa pogledom na Dioklecijanova kupatila.

Nakon trinaest godina dugog pontifikata Grgurovog, ovaj je umro pa su došli izbori za novog papu rimskog. Kasnije su se širile priče da je Feliče glumio trošnost i oronulost u konklavi, da bi bio izabran, ali je to čista izmišljotina. Šta više, kardinali su ga izabrali baš zato što je bio telesno živahan, nadajući se dugom papstvovanju. Pored toga, lukavi Feliče je pažljivo vodio računa da se nikome ne zameri.

Vrtovi vile Montalto, rimske kuće pape Siksta V o kome je u XVII veku barski nadbiskup i primas Srbije Andrija Zmajević pisao da je po poreklu Srbin iz Boke Kotorske. Foto: Wikimedia Commons/Universitätsbibliothek Salzburg

Nakon što je izabran za "namesnika Isusa Hrista, naslednika kneza apostola i slugu sluga Božijih" kao Sikst V, odmah je krenuo da sređuje Papsku državu koju je zatekao u užasnom stanju nakon Grgurovog stolovanja (inače, to je onaj Grgur koji je naložio sređivanje Julijanskog kalendara i proglasio novi koji se danas zove Gregorijanski po njemu).

Privevši pravdi na hiljade razbojnika (govorilo se da je više glava na kočevima oko mosta Svetog Anđela nego dinja na tržnici) uveo je red i mir u Državu Crkve, dok je samu Crkvu moralno sredio tako što je sveštenike, monahe i monahinje kažnjavao smrću za kršenje zaveta čednosti.

Pored toga, izvršio je reviziju prevoda latinske Biblije, ograničio je broj članova kardinalskog kolegijuma na sedamdeset, udvostručio broj kongregacija i proširio im polje delovanja, ali nije stigao da izvrši željenu reformu u Družbi Isusovoj. Finansije je pokušao da sredi rasprodajom položaja i novim porezima, i dičio se svojim tvrdičlukom, ali su i porezi i povlačenje tolikog novca iz opticaja ipak imali uticaja na privredu.

Papa Sikst V, po poreklu možda Srbin iz Boke Kotorske, na slici u jednom portugalskom manastiru. Foto: Wikimedia Commons/Joseolgon

Novac je trošio samo na velike poduhvate i javne radove: proširio je vodovodnu mrežu do "žednih" rimskih kvartova te napunio vodom dvadeset i sedam česmi, izgradio je šest novih gradskih uličnih "žila kucavica" koje su spajale velike bazilike, i imao je plan da, nadahnut renesansnim idealima, od Večnog grada napravi "savremeno" mesto za život sa dugim i pravim ulicama te širokim pravilnim prostorima, mesto uniformno, raskošno, pregledno.

Sikst V bio je čovek koji je radio puno a spavao malo i kome je samo nebo bilo granica: uopšte se on nije ograničavao niti je mislio da postoji nešto što je nemoguće.

Za samo pet godina koliko je trajao njegov pontifikat uspeo je da završi kupolu na Bazilici svetog Petra, lođu u Arhibazilici svetog Jovana u Lateranu, kapelu u Bazilici svete Marije Velike, dogradnju i opravku Kvirinalske, Lateranske i Vatikanske palate, dizanje četiri obeliska uključujući i onaj danas najpoznatiji na Trgu svetog Petra, popravku akvadukta Septimija Severa, pripajanje Leoninskog grada sa druge strane Tibra u okvire Rima, gradnju novih puteva i mostova.

Za postavljanje obeliska na Trgu svetog Petra u Rimu 1586. godine bilo je potrebno 900 ljudi i 75 konja. Izvršeno je to po nalogu pape Siksta V, navodno po poreklu Srbina iz Boke Kotorske. Foto: Wikimedia Commons/saintpetersbasilica.org

Sikst V je uspeo čak i da pročisti rimski vazduh tako što je pokrenuo isušivanje Pontinske močvare, mada je umro pre nego što je taj projekat bio završen; pošto njegovi naslednici nisu delili istu viziju, projekat je obustavljen ali je do tada već bilo isušeno 38 kvadratnih kilometara i predato zemljoradnicima i preduzetnicima.

U tom periodu, kao i pre pontifikata, za potrebe širenja svog imanja na Eskvilinu srušio je više antičkih zdanja u kojima su živeli Rimljani što je ove razbesnelo, a ni njihovi potomci narednih vekova nisu mu to zaboravili.

Antička zdanja je rušio i da bi napravio mesta za velike javne građevinske projekte, ali i da bi njihov materijal iskoristio drugde (zbog toga je stradao Septizodijum cara Septimija Severa). Nekim starim spomenicima, recimo Trajanovom i stubu Marka Aurelija na koje je postavio statue svetih Petra i Pavla, delimično je promenio izgled i namenu.

Papa Sikst V, po poreklu verovatno Srbin iz Boke Kotorske, postavio je statuu Svetog Petra na vrh Trajanovog stuba. Foto: Wikimedia Commons/Gary Ullah

Drugim rečima, naš Feliče ("Srećko") Pereti ("Krušković") nije bio preterano opterećen starinama, što je svakako pozicija koju bi sa njim delili i sami Stari Rimljani (ni oni se nisu libili da ruše stare zgrade zbog podizanja novih; to je uostalom razlika između civilizacije u cvatu i one u umiranju, i jedan od mogućih dokaza da je ovaj papa zbilja sa Balkana).

To koliko su ambicije Siksta V bile neograničene dovoljno govori činjenica da je nameravao da istrebi i uništi Turke, da osvoji Egipat, da prebaci Hram Groba Gospodnjeg u Italiju, da svog sestrića Frančeska ustoliči za francuskog kralja. Ovaj stepen megalomanije možda je najbolji dokaz da je ovaj papa stvarno bio Srbin.

Kada se Frančesko verio za ondašnju čuvenu italijansku lepoticu Vitoriju Akoramboni pa bio ubijen po nalogu njenog brata Marčela koji je želeo da je vidi udatu za bogatijeg vojvodu Paola Đordana Orsinija od Bračana, budući papa Sikst V se zakleo na osvetu: par je pobegao u Veneciju gde je vojvoda Bračana umro, da bi mesec dana kasnije u Padovi ista sudbina stigla i Vitoriju koju su po nalogu pokojnikovog rođaka Lodovika Orsinija ubili bravi (plaćenici i asasini iz severne Italije tokom XVI-XVII veka) i to zbog svađe oko podele imovine.

Sikst V, papa rimski, jedini koji je po poreklu navodno bio Srbin, sin doseljenika iz sela Kruševice u Boki Kotorskoj. Foto: Wikimedia Commons/Szajci

Verovatno najkontroverznija stvar vezana za pontifikat potencijalno jedinog Srbina na tronu Svetog Petra tiče se njegove bule iz 1588. godine pod nazivom "Effraenatam" koja se bavi izopštenjem iz Katoličke crkve svih onih koji primene bilo koji oblik kontracepcije ili abortus u bilo kom stepenu razvitka fetusa.

Sve do njega, kanonski zakon je pratio odredbe zapadnog cara Gracijana iz druge polovine IV veka (to je onaj imperator-suvladar Teodosija Velikog sa kojim je doneo Solunski edikt koji se smatra konačnom pobedom hrišćanstva) gde se izopštenje donosi tek u slučaju abortusa nakon tzv. oživljenja, odnosno nakon otprilike 20 nedelja od začeća kada majka može da oseti bebu koja se pomera u stomaku.

Grobnica rimskog pape Siksta V u Bazilici svete Marije Velike. Navodno, otac mu je bio iz familije Šišić iz sela Kruševice u Boki Kotorskoj. Foto: Wikimedia Commons/Dguendel

Ovo je u vezi sa viševekovnom raspravom o tome u kom trenutku duša ulazi u fetus; na Zapadu su mnogi sledili Aristotela koji je smatrao da je telu potreban određeni deo period pripreme i da se to ne dešava u samom trenutku začeća.

Sikst V je takođe pokušao da u zakon Papske države uvede biblijsku kaznu za preljubu, smrt, ali nije uspeo. Umro je 27. avgusta 1590. godine i poslednji je u nizu poglavara Katoličke crkve koji je nosio ime Sikst.

Istoričari ga danas smatraju značajnoj figurom u protivreformaciji; savremenici su mu zamerali to što je bio impulsivan, tvrdoglav i strog, ali su mu takođe priznavali otvorenost za grandiozne ideje u čiju se realizaciju bacao sa žarom i odlučnošću, često sa puno uspeha. Da li to zvuči kao da je bio Srbin, prepuštamo vama na procenu.

(O. Š.)