Vidite ove merdevine? Deluju obično, ali zbog njih DANAS može da izbije VERSKI RAT U JERUSALIMU (FOTO)

Nepokretne lestvice na fasadi Crkve Svetog Groba u Jerusalimu koje su na tom mestu već skoro tri veka i koje simbolišu podelu među hrišćanima. Foto: Wikimedia Commons/Seetheholyland.net

Preporučujemo

Najsvetija hrišćanska mesta u Jerusalimu, pre svega crkvu Svetog Groba (odnosno hram Groba Gospodnjeg, mesto na kome je ne samo Kalvarija gde je Isus razapet, već i pećina u kojoj je bio sahranjen i iz koje je po verovanju hrišćana vaskrsao), međusobno deli šest različitih konfesija i to pravoslavci, rimokatolici, Jermeni, Kopti, Sirijci i Etiopljani, s tim što je pravoslavna Jerusalimska patrijaršija primarni nadstojnik, a posle njih Jermenska apostolska i Rimokatolička crkva.

Prvobitno, za sva sveta mesta u Jerusalimu bilo je zaduženo pravoslavno monastičko Bratstvo crkve Svetog Groba, ali su potom sa krstašima došli franjevci, a onda se stvar dodatno zakomplikovala pod Osmanlijama, kada su pristigli i ostali. Turci su, kako im se ćefne, neprestano menjali pravo prvenstva između jednih pa drugih pa trećih, kako im ko više plati.

Da bi se prestalo sa neprestanim verbalnim i fizičkim sukobima između različitih hrišćanskih struja oko prava na korišćenje najsvetijeg mesta, Osmanlije su 1757. godine uspostavile status kvo, koji je potom potvrđen još jednim ukazom iz 1853. godine.

Status kvo određuje da svaka struja ima sopstvene prostorije, ali da postoje i zajedničke koje svako ima pravo da koristi u izvesnim terminima. Takođe, sve ono što se nalazi na zajedničkoj teritoriji mora da ostane tako kako je dok se svi ne slože o promeni.

Crkva Svetog Groba u Jerusalimu. Foto: Wikipedia/israeltourism/David Shankbone

Drugim rečima, ni zarozana tkanina na kakvom stolu ne sme biti ispravljena bez opšte saglasnosti.

Premda status kvo opstaje već dva i po veka, to ne znači da nema nasilja.

2002. godine, tokom jednog izuzetno toplog dana, koptski monah je pomerio svoju stolicu sa dogovorenog mesta u hlad; ovo je od strane Etiopljana interpretirano kao neprijateljski čin pa se sve završilo hospitalizacijom jedanaest monaha.

Dve godine kasnije, tokom pravoslavnog Krstovdana, neko je slučajno ostavio otvorena vrata od franjevačke kapele. Ovo je shvaćeno kao čin nepoštovanja od strane pravoslavnih i izbila je tuča, a nekoliko monaha je uhapšeno. Niko nije bio srećom ozbiljnije povređen.

Jedva vidljive Nepokretne merdevine na fasadi crkve Svetog Groba u Jerusalimu, na fotografiji lošeg kvaliteta iz 1885. godine. Foto: Wikimedia Commons/Reddi

Aprila 2008. godine izbila je tuča nakon što je grčki monah izbačen iz crkve; kada je došla policija, učesnici tuče su napali i njih. Novembra iste godine ponovo je izbila tuča između Jermena i Grka.

Jasno vam je iz svega navedenog da zajedničke prostorije pate i da se nalaze u ozbiljno lošem stanju zato što hrišćani - koji svi veruju u istog Boga a koji se dele zbog najblaže rečeno trivijalnih filozofskih pitanja - ne mogu da se sporazumeju oko preko potrebnih popravki.

Najbolji dokaz toga su takozvane Nepokretne lestvice. U pitanju su merdevine od kedrovine (verovatno sa planine Liban) koje se nalaze na fasadi, ispod jednog prozora crkve Svetog Groba.

Nepokretne lestvice na fasadi Crkve Svetog Groba u Jerusalimu koje su na tom mestu već skoro tri veka i koje simbolišu podelu među hrišćanima. Foto: Wikimedia Commons/Assayas

Ove merdevine pripadale su navodno jednom zidaru koji je radio na popravci fasade igrom slučaja baš onda kada su Turci uspostavili status kvo 1757. godine. Od tada su tu.

Moramo ovo da ponovimo jer je prosto neverovatno: najobičnije merdevine koje su korišćene pri popravci niko nije pomerio sa ovog mesta još od 1757. godine zato što se hrišćani međusobno mrze i ne mogu da se dogovore ni oko najbanalnijih stvari.

Papa Pavle VI ih je zbog toga 1964. godine opisao kao "vidljivi simbol hrišćanske podele" i za svaki slučaj zabranio rimokatolicima da diraju Nepokretne lestvice sve dok Rimokatolička i Istočna pravoslavna crkva ne dosegnu stanje ekumene, odnosno dok ne počnu ponovo da opšte kao što su to radile pre Velike šizme u 11. veku. I generalno, međutim, ovim merdevina se daje kulturni značaj zbog toga što su simbol statusa kvo.

Vernica ljubi Kamen pomazanja u crkvi Svetog Groba u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Guillaume Paumier

Dobro, moramo da budemo verni istini. Postoje tri slučaja kada su nakratko pomerene. Prvi se odigrao 1981. godine, nekoliko meseci nakon pokušaja atentata na papu Jovana Pavla II, kada je nepoznati počinitelj pokušao da ih skloni, ali ga je izraelska policija sprečila u tome (nepoznat je jer je pobegao i nije uhapšen).

Drugi se odigrao 1997. godine kada ih je neko sklonio, pa posle nekoliko nedelja vratio. 2009. godine opet ih je neko pomerio, ovog puta samo ispod levog prozora, ali su brzo vraćene na "svoje" mesto.

Ko zna šta bi se desilo kada bi neka od hrišćanskih crkava otvoreno i javno, na svetlosti dana, pred svima da to vide, pokušala da pomeri Nepokretne merdevine. Mogli bismo biti svedoci krvavog monastičkog rata usred mesta na kome krvi ne sme biti, ponajmanje među ljudima koji se slažu oko fundamenta, odnosno toga je Isus Hrist inkarnirani Bog.

(O. Š.)