TURSKO CARSTVO BILO PEDERASTO: Istanbul pre 200 godina bio pun gejeva! (18+) (FOTO)

Otomansko carstvo bilo je jedno od najvećih koje je svet ikada video, a mi smo imali tu nesreću - ili sreću, zavisi iz kog ugla gledate - da budemo njegov deo bezmalo 350 godina, uz nekoliko manjih prekida. O ovoj golemoj imperiji - koja se tokom svog vrhunca protezala od Alžira na zapadu i Beča na severu pa sve do Adenskog zaliva na jugu i Persijskog zaliva na istoku - mnogo toga je rečeno, mnogo je ispričano, mnogo toga se zna.

Preporučujemo

Postoji, međutim, jedna interesantna crta ovog sultanata i kalifata o kojoj se zna tek ponešto, sa kojom su upoznati samo malobrojni akademici, a koja je našoj javnosti posve strana.

Homoseksualnost je bila široko rasprostranjena, posebno u prestonom Stambolu. Tačnije, pederastija: seks između starijeg muškarca i golobradog momka ili dečaka.

Središte ovih i ovakvih zbivanja u osmanskoj državi bili su hamami, odnosno ono što se kod najčešće naziva turskim kupatilom, u kojima su radili telaci, mladi momci ili dečaci koji su pomagali odraslima u kupanju.

I ne samo u kupanju. U tamošnjim arhivama možete naći knjigu "Beleške o telacima" u kojima se spominju oni najčuveniji prestonički, sa sve ocenama njihove lepote, opisima umešnosti u "servisiranju" mušterija, cena njihovih usluga, koliko puta mogu da dovedu klijenta do orgazma, i tako dalje.

Mnogi pesnici pisali su pesme o svojoj ljubavi prema mladićima, o tome koliko su lepi, a poneki su se i žalili kada bi njihovim ljubavnicima počela da raste brada.

Derviši, sufijski mistici, takođe su kontemplirali o "golobradima", što je bila posebna praksa duhovne realizacije. Konzervativni islamski teolozi su ovo naravno osuđivali, pošto su neki derviši išli toliko daleko da su tvrdili da su videli Boga ljubeći se sa dečakom-robom. Čini se da je međutim veći problem bila tvrdnja da se božanstvo može otkriti čoveku ljubavlju bolje nego religijskom praksom, nego što im je bio problem to što su iskorišćavali decu. Pojedini zapadni sholastičari tvrde da je ova praksa opstala u islamu sve donedavno.

Pederastija nije bila zabranjena zakonom, u suštini, pa su se čak i sultani upuštali u ovakve afere. Jedno od poznatijih govorkanja se ticalo Mehmeda II Osvajača; jednom je Grku odrubio glavu jer ovaj nije hteo da mu pokloni svog 14-godišnjeg sina, a pričalo se tada po evropskim dvorima i da je bio zaljubljen u Radoslava, brata Vlada Cepeša po kome je nastala legenda o Drakuli. Postojala je i palata u Bursi u kojoj su živeli samo dečaci-robovi koji su opsluživali vladare i naslednike bega Osmana, ali tokom pohoda i janičare koji nisu smeli da se žene (iako ih je puno kršilo ovu zabranu; toliko da je zabrana na kraju ukinuta).

Još jedan oblik homoseksualnosti i pederastije manifestovao se u obožavanju kočeka, golobradih momaka ne-muslimanskog porekla koji su se bavili plesom, koji su smatrani lepima i zgodnima tamošnjim Turcima, i koji su se oblačili i šminkali kao žene. Karijera im se završavala čim bi brada počela da im raste. Do tada, međutim, ako su bili dobri i umešni a njihov ples seksualno provokativan, imali su status zvezda i bili mnogo traženiji od žena.

Osmanlije nisu žalile para za njihove seksualne usluge, a ovi su se podavali onima koji bi ponudili najviše. Tokom plesa gledaoci bi divljali, lomili čaše, vikali i tukli se međusobno a ponekad i ubijali, ne bi li stekli naklonost kočeka. Zbog nasilja koje je ih je pratilo, sultan Abdulmedžid I ih je zabranio sredinom 19. veka.

Znamo za puno čuvenik kočeka, a među njima i ljudi sa ovih prostora. Bujuk Afet je recimo bio hrvatskog porekla, Benli Ali je bio grčki Ciganin, Afet Kaspar je bio Jermenin, i tako dalje. Najčuveniji među njima, na primer izvesni Ismail, bio je bukiran i mesecima unapred po veoma visokoj ceni.

Naravno, turski istorijski izvori mahom sve negiraju. Što je i razumljivo.

(S. P.)