Možda smo zbog ovoga bogovi košarke: Kako se basket igrao u okupiranom Beogradu (VIDEO)

Kako je izgledao zivot u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Devojka na kupalistu na Savi. Foto: YouTube/Interahamwe55/Arhiva

Nemci su došli i okupirali Beograd i Srbiju, ali se svakodnevni život nastavio. Zvuči neverovatno, ali svakodnevni se život stvarno jeste bio nastavio, nastavio je da pulsira i postoji.

Preporučujemo

Premda je ovo propagandni film koji treba da prikaže kako je tobože sve u savršenom redu i kako je stanje uobičajeno, on je takođe i vredno svedočanstvo života pod okupacijom o kojoj imamo donekle pogrešne predstave.

Film počinje panoramom Beograda koji se još uvek oporavlja od nacističkog bombardovanja aprila 1941. godine, ali se zbog kvaliteta snimka to ne vidi najjasnije. Zatim se nastavlja kratkim prilozima o umetničkim akademijama i zanatskim radionicama koje su "cenjene na celom Balkanu".

Nastavlja se pričom o dnevniku "Novo vreme" o kojem se govori kao o "najmodernijem štamparskom izdavačkom preduzeću na Balkanu". Zatim ide prilog o srpskoj omladini kao "velikom ljubitelju sporta". Malo nas je iznenadila činjenica da se još tada igrala košarka, malo manje to što se igrala odbojka, nikako to što se igrao fudbal. A nije nas ni biciklizam iznenadio.

Bez segmenta o gradskim kupalištima takođe nije moglo, sa sve porodicama sa decom i razgolićenim mladim damama te jedrilicama na reci, a sve odaje utisak da su Beograđani činili sve što je u njihovoj moći da zadrže zrno zdravog razuma u situaciji u kojoj zdravog razuma nema. Najveći deo posvećen je vrlo slabo posećenom koncertu nemačkog vojnog orkestra na Terazijama. Na prvi pogled deluje kao da ima mnogo sveta, ali potonji snimci pokazuju da se skupila šaka jada.

Ono što posebno raspamećuje je činjenica da sve u ovom kratkom filmu deluje tako normalno. Mi imamo predstavu o tim vremenima, kao da je svaki izlazak na ulicu mogao da bude završen streljanjem ili odvođenjem u roblje, u logore u Nemačkoj, te da je stoga bio rizik sam po sebi.

Ovaj film tvrdi nešto drugo. Uzimajući u obzir da su ovo ipak propagandni snimci jedne kvislinške vlade koja je nemo posmatrala kako im Nemci godinama streljaju muževe, žene, decu i starce, ne treba ga uzimati zdravo za gotovo. Istina je verovatno negde na sredini (doduše, na sredini daljoj od onoga što želi da kaže autor ovog filma).

(Telegraf.rs)