Saudijski kralj naredio istragu o nestalom novinaru Kašogiju: Turska pretresa konzulat, a ovaj slučaj bi mogao da naruši odnose sa Amerikom
Britanska agencija prethodno je prenela navode televizije NTV koja je, pozivajući se na diplomatske izvore, izvestila da će turske vlasti danas poslepodne izvršiti pretres konzulata Saudijske Arabije u Istanbulu u okviru istrage o nestanku saudijskog novinara
Saudijski kralj Salman danas je naredio istragu o nestanku saudijskog novinara Džamala Kašogija, nakon što su turske vlasti najavile pretres saudijskog konzulata u Istanbulu, u koji je Kašogi ušao 2. oktobra, nakon čega mu se gubi trag.
To je izvestila agencija Blumberg, a prenosi Rojters.
Britanska agencija prethodno je prenela navode televizije NTV koja je, pozivajući se na diplomatske izvore, izvestila da će turske vlasti danas poslepodne izvršiti pretres konzulata Saudijske Arabije u Istanbulu u okviru istrage o nestanku saudijskog novinara.
Kašogi, novinar koji je radio za "Vašington post" i bio kritičar režima u Rijadu, vodi se kao nestao nakon što je 2. oktobra ušao u konzulat Saudijske Arabije u Istanbulu kako bi podigao neka dokumenta.
Turske vlasti iznele su bojazan da su ga ubili agenti tajne službe Saudijske Arabije, što Rijad negira i tvrdi da su optužbe neosnovane.
Saudijska Arabija, zasad, nije pružila nikakve dokaze da je Kašogi izašao živ iz konzulata, a njegova verenica, koja ga je čekala ispred zgrade, tvrdi da nije uopšte ni izašao.
Dok se za ubistvo novinara krivi saudijski kralj Salman, brojni biznismeni prekinuli su odnose sa ovom zemljom.
Britanski milijarder Ričard Branson u petak je poručio da zaustavlja poslovanje sa zemljom. Reč je o poslovima vrednim milijardu dolara. Izvršni direktor Ubera Dara Kosrovšahi izjavio je da neće doći na veliku konferenciju koju Rijad priređuje za investitore, a isto su se postavili i drugi članovi poslovne zajednice.
Brojni medijski pokrovitelji otkazali su dolazak. CNN, Njujork tajms i CNBC objavili su da otkazuju učestvovanje pa će Rijad morati da traži moderatore.
SLUČAJ KAŠOGI DRMA ODNOSE SAD-S. ARABIJA
Zbrinutost zbog sumnji o ulozi koju su vlasti u Rijadu imale u nestanku saudijskog novinara Džamal Kašogija, preti da uzdrma jedno značajno američko vojno partnerstvo, ocenjuje ovih dana "Vašington post".
Izveštaji da je Kašogi, kritičar krunskog princa Mohameda bin Salmana, ubijen u saudijskom konzulatu u Istanbulu, pokrenuli su talas kritika na račun pustinjske kraljevine i pitanja o odnosu Vašingtona prema Rijadu.
Iako je administracija predsednika Donalda Trampa reagovala oprezno, među kongresmenima su se čuli zahtevi da odgovor bude snažan, uključujući korake kao što su ograničavanje prodaje oružja ili mere koje bi pogodile druge aspekte vojnih veza dveju zemalja.
Tramp, koji je od saudijske monarhije načinio svog glavnog saveznika među arapskim zemljama, odbacio je, međutim, takve zahteve, izjavivši novinarima da je prekid prodaja tom najvećem kupcu američkog oružja u svetu, za njega - "neprihvatljiv".
- Ako im ne prodamo mi, oni će reći: ''Hvala, kupićemo od Rusije'', ili ''Hvala, kupićemo od Kine''. To nam ne pomaže - ni kad se radi o radnim mestima, ni kad se radi o našim kompanijama koje bi pritom bile na gubitku - rekao je predsednik SAD.
"Vašington post" podseća da je Saudijska Arabija decenijama bila značajan vojni partner SAD u arapskom svetu, i da je nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. snabdevala Amerikance vrednim informacijama o ekstremističkim pretnjama.
Pored toga, Saudijci su svoje petrodolare koristili da bi izgradili najjači arapski vojni arsenal visoke tehologije, sa velikom flotom lovaca F-15 i "tornado", helikoptera "apač" i drugim naprednim sredstvima.
Od početka Trampovog mandata sklopljeni su ugovori o prodaji američkog oružja vredni 14,5 milijardi dolara. Mogućnost da bi takav lukrativan posao mogao da se prekine alarmirala je vojnu industriju.
Analitičari ii bivši zvaničnici, međutim, ukazuju da pretvaranje Saudijske Arabije u glavnog kupca američkog oružja nije pretvorilo tu zemlju i u glavnog američkog vojnog partnera u arapskom svetu.
- U smislu vojnih i bezbednosnih koristi koje dobijamo, nažalost, nema automatskog pretvaranja tog oružja u operativne sposobnosti - kaže Endrju Miler, iz "Projekta za demokratiju na Bliskom istoku".
- Potreban je veći naglasak na obuku, a manje na same vojne sisteme - dodao je on.
Analitičari kažu da vojni učinak Saudijske Arabije kaska iz mnogih razloga, uključujući nedostatke u logistici, vojnoj obuci i održavanju, zatim, zbog slabog podoficirskog kadra, kao i zbog sistema vojnih imenovanja koji je više zasnovan na vezama nego na zaslugama.
Ono što pružaju za te velike pare je ekstremno malo, ocenjuje Tomas Džuno, bivši analitičar kanadske vlade i dodaje: "To je posebno šokantno uzevši u obzir koliko novca troše i koliko napredne vojne sisteme imaju."
Američka vojska i dalje više voli da na terenu za partnere ima elitne trupe UAE, Jordana i Iraka, konstatuje "Vašington post".
Brus Ridel, bivši zvaničnik CIA i Bele kuće, kaže da je obaveštajna saradnja Vašingtona i Rijada dugo vremena bila korisnija za Amerikance od čisto vojne saradnje, jer su ih Saudijci snabdevali informacijama o islamističkim grupama ili o zaverama protiv SAD.
On, međutim, kaže da je i kvalitet tih podataka pogoršan od kako je princ Mohamed postao de fakto vladar i oterao ranijeg šefa obaveštajne službe.
Brajan Katulis, iz Centra za američki progres, ukazuje da je nestanak Kašogija u prvi plan istakao pitanja u vezi sa odlukom Trampove administracije da Saudijsku Arabiju odredi kao glavnog partnera među arapskim zemljama.
- Ukoliko je čitava bliskoistočna strategija zasnovana na ideji da moramo da direktno radimo preko Rijada, a Rijad se pokazao kao partner sa toliko mana, postavlja se pitanje šta mi to radimo - rekao je on.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Turkulov: Tri osobe sa teškim povredama dovezene u KBC Vojvodina, dve na operaciji
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.