Sud naredio da liderka francuske ekstremne desnice mora kod psihijatra: Ko je Marin Le Pen, koja je u detinjstvu doživela teške traume

Francuski sud doneo je odluku da se liderka francuske ekstremne desnice Marin Le Pen podvrgne psihijatrijskom pregledu. To je zatraženo jer je u decembru 2015. na Tviteru delila slike zločina Islamske države. Sudsko naređenje datira od 11. septembra i donela ga je sudija koji vodi istragu u kojoj je Le Pen optužena za "širenje nasilnih slika". Sudija je zatražila psihijatrijski pregled za Le Pen "što je pre moguće".

Le Pen, koja je i poslanica u parlamentu, izjavila je da neće ići na pregled i dodala da "čeka da vidi kako će je naterati".

Preporučujemo

Njene pristalice su izrečenu meru ocenile kao diktatorsku.

Sud odlučio: Marin le Pen mora da vrati 300.000 evra Evropskom parlamentu

Na slikama je bilo prikazano gaženje tenkom sirijskog vojnika, spaljivanje jordanskog pilota i odsecanje glave američkom novinaru Džejmsu Foliju.

Mora da ide kod psihijatra Foto: Tanjug/AP

TRAUME KOJE SU OBELEŽILE NJEN ŽIVOT

Političko buđenje Marin Le Pen dogodilo se kada je imala samo osam godina. Tada je preživela eksploziju bombe koja je bačena na njihovu porodičnu kuću u Parizu. Pet kilograma dinamita postavljeno je ispred njihovog stana. Eksplozija je raznela prednji deo zgrade.

U svojoj autobiografiji, žena koja je preuzela vođstvo Nacionalnog fronta Francuske (FN) od svog oca, opisuje haos, dim i ruševine nakon eksplozije.

Marin i njene dve sestre na kolenima su drhtale, držale se za ruke i molile, kada su začule glas oca koji ih je dozivao.

- Devojke, devojke, da li ste žive, da li ste dobro? - piše liderka u knjizi.

Ko je pokušao da ubije Žan Marina Le Pena i njegovu porodicu te noći, 1. novembra 1976. i dalje je misterija, piše Bi-Bi-Si. Te noći njen život se potpuno promenio. Njen porodični dom je nestao, a izgubila je i bliske prijatelje, jer zabrinuti roditelji više nisu dozvoljavali svojoj deci da budu u društvu devojčice čiji je otac opasan.

Tada je shvatila da je njena porodica drugačija i da ih nikada neće trerirati kao normalne ljude. Umesto simpatija, bilo je neprijateljstava.

Sa ocem nije pričala dve godine Foto: Tanjug/AP

Posle svega što je prošla u mladosti, njeni prijatelji kažu da je sebe zatvorila u školjku. Međutim, u njenom srcu postoji emotivna žilavost, kako piše BBC, odlučna samouverenost čije poreklo sigurno leži u teškim psihološkim uslovima koje je doživela u detinjstvu. Bez te žestine, nije mogla da "gurne" FN do neviđenih visina. Uspela je da stigne do drugog kruga predsedničkih izbora i bori se sa sadašnjim predsednikom Emanuleom Makronom.

I bez te žestine sigurno nije mogla da dođe do čina koji je taj uspeh omogućio - simbolično "ubijanje" svog oca.

Između nje i njenog oca postoji i fizička sličnost, sa jakim osobinama i plavom kosom. Marin je poslednja od tri ćerke, a njeni roditelji su možda maštali da dobiju dečaka.

Njena majka kaže da je Marin kao njen otac, samo sa dužom kosom. Sa druge strane, Žan Mari kaže da je "Marin on sa grudima".

Međutim, otac i ćerka su danas potpuno otuđeni. Marin sa ocem nije pričala dve godine, a sukob između njih počeo je 2015.

- U ovoj porodici, politika je jača od krvi - rekao je novinar Olivier Beaumont, autor knjige o Le Penovima.

Prema njegovim rečima, Žan Mari nije mogao da podnese da vidi nekog drugog, čak i svoju ćerku, kako preuzima kontrolu nad strankom koju je stvorio i kontrolisao 40 godina.

Još jednu traumu Marin je doživela kada je imala 16 godina. Njena majka Pieret iznenada je otišla, bez ikakvog objašnjenja. Marin nije znala ništa o njoj narednih 15 godina.

Marin Le Pen i njen otac Žan-Mari. Foto: Tanjug/AP

- Mesec i po dana povraćala sam svaki dan. Nisam mogla da jedem.. Ono od čega sam bolovala bio je najstrašniji, okrutan, bol koji lomi srce: moja majka me nije volela - napisala je Marin.

Roditelji su joj se razveli kad je imala 17 godina, a razvod je imao dubok uticaj na njen život. Njena je majka pobegla s novinarom koji je pisao biografiju njenog oca. Marin Le Pen je kasnije taj period života opisala kao jedan od najbolnijih.

Bilo je teško živeti sa ovim prezimenom, piše BBC. U svojoj knjizi Marin piše o zadirkivanju u školi i izdaji od strane nastavnika i katoličkih sveštenika, koji su mrzeli njenog oca. To je u njoj stvorilo osećaj nepravde, jer u svom ocu nije videla čudovište, kakvim su ga smatrali ljudi i štampa. Tako je postepeno počela da ulazi u politiku.

Jedan od najšokantnijih trenutaka nakon razvoda bio je slikanje njene majke za Plejboj. To je navodno učinila kako bi se vratila bivšem suprugu. Marin je oštro osudila majčine postupke.

PREUZIMANJE STRANKE

Od preuzimanja stranke, uvodila je mnoge promene. Kako bi stranku ekstremne desnice približila glasačima, nastojala da je oslobodi antisemitskih i rasističkih konotacija. Da bi to učinila, Le Pen je morala da se reši nekih od najistaknutijih rasističkih i antisemitskih članova stranke - grupe koja je uključivala bliske prijatelje njenog oca i njega samog. To je i učinila 2015. godine. Žan Mari Le Pen je 2015. rekao da neće glasati za svoju ćerku 2017. godine, ako nastavi sa svojom trenutnom političkom linijom.

Bila je upletena u mnoge kontroverze. Na primer, 2010. godine je upoređivala javne muslimanske molitve na ulicama s Drugim svetskim ratom i rekla da je to "okupacija pojedinih delova teritorija".

Uvela je promene u stranku Foto: Tanjug / AP

Francuske nevladine organizacije podnele su pritužbe na nju nakon tog skandala, ali je oslobođena optužbe za "podsticanje mržnje", jer njena izjava nije bila "usmerena na sve muslimanske zajednice" i bila je zaštićena slobodom izražavanja.

Tokom tog incidenta i tokom svojih intervjua, Le Pen stalno optužuje medije da lažno predstavljaju njenu stranku, nju i njenu porodicu.

Ostale glavne mere stranke uključuju proterivanje bilo kojeg imigranta osuđenog za zločin, jačanje policijske snage i stvaranje 40.000 dodatnih zatvorskih mesta. Takođe želi da se u svim javnim prostorima zabrane religijski znakovi.

Marin Le Pen kaže da "nije protiv imigranata već protiv imigracije", jer svaka nacija prvo mora da se brine o ljudima koji su njeni građani.

(Telegraf.rs/A. M.)