Švedska desnica se uzdigla kada su im stigle izbeglice iz bivše Jugoslavije: Tada su antiimigrantske stranke dobile krila (VIDEO)

U nedelju 9. septembra održani su opšti izbori u Švedskoj, na kojima je najviše glasova osvojila vladajuća Socijademokratska stranka premijera Stefana Levena. To nije nikakvo iznanađenje, međutim, ono o čemu jutros pričaju gotovo svi svetski mediji jeste odličan rezultat krajnje desnice koja je osvojila treće mesto sa 17,9 odsto glasova.

Oni su protiv migracije, što je bila i centralna tema u njihovoj kampanji, pa je se sada postavlja pitanje ko će formirati vladu i šta to znači za švedsko stanovništvo.

Preporučujemo

Ko će formirati vladu u Švedskoj: Vladajuća partija osvojila najviše glasova na izborima, a za vratom im diše ekstremna desnica (FOTO)

Popularnost populističke partije Švedske demokrate koja je nastala 1988. godine i ima korene u neonacističkom pokretu, rasla je od početka 90-tih godina kada su počele masovne migracije sa područja Balkana zbog ratova.

Predstavnik Švedskih demokrata Foto: Tanjug/AP

O tome svedoči i Fabian Moraga (40) koji je došao u Švedsku 1981. godine kada je njegova porodica pobegla zbog represije u Čileu. Oni su se prilagodili načinu života u Malmeu, a Fabian kaže je promena mišljenja javnog mnjenja počela početkom devedsetih godina.

- Bilo je mnogo izbeglica sa Balkana. Mnogi od njih su bili kriminalci, mnogi nisu imali iste mogućnosti koje sam imao ja kada sam došao. Zato je i okolina počela da se menja. Tada su stranke koje su govorile protiv migranata počela da dobijaju podršku - rekao je on, prenosi Independent.

Postoji podatak da se 1992. godine sa područja Jugoslavije tokom rata čak 84.018 ljudi prijavilo za azil u Švedskoj. Azil je dobilo 63.000 ljudi, odnosno 77 odsto prijavljenih.

Godine 2017. zabeleženo je da u Švedskoj boravi čak 172.308 osoba koje dolaze iz neke od države koje su nastale raspadom SFRJ. To je mnogo više ljudi nego što ima migranata iz Sirije.

Tokom poslednjih decenija, Švedska je primala migrante sa područja Balkana, Bliskog istoka, Latinske Amerike, istočne Evrope... Švedska je počela da prihvata multikulturalizam ali su ubrzo nastali problemi, jer su političari počeli da ističu da Švedska nije socijalistička utopija.

Pozicija u kojoj se Švedska sada nalazi je rezultat politike koju je vodila prethodnih decenija. Sada saosećanje prema migrantima slabi, budi se nacionalizam i građani žude za društvenim promenama.

Ovoj situaciji su dodatno doprineli Bregzit u Velikoj Britaniji i Trampova pobeda na izborima u Americi.

Svoje glasove su po prvi put udvostručili na izborima 2000. godine, a prvi put su ušli u Riksdag 2010. godine. Sada u 2018. godini, njihova popularnost ponovo raste zbog talasa migranta sa Bliskog istoka.

Na izborima u Švedskoj oni su osvojili treće mesto Foto: Tanjug/AP

Previše imigrantskih zajednica se nisu uklopile u švedsko društvo, već su uvezle velike probleme - došlo je do stvaranja paralelnih društava, porasta kriminala i velikog opterećenja na velikodušnost države.

Došlo je do konflikta u društvu i stvaranja dve različite slike o Švedskoj u svetu.

Švedske demokrate su pokušavale da stvore atmosferu straha kako bi dobili što više glasova na izborima.

Oni su krivili migraciju i multikulturalizam, tražili su uspostavljanje švedskog identiteta i pozivali su se na čvršći pristup zakonu i poretku.

Uprkos tome, vlada na čelu sa socijaldemokratama je nastavila da bude velikodušna prema izbeglicama.

Od izbijanja građanskog rata u Siriji 2011. godine, u Švedsku je stiglo na desetine hiljada izbeglica. Rafa Salti (29) je došla u Švedsku 2013. godine. Ona sada živi u Stokholmu i kaže da je oduvek osećala samo dobrodošlicu.

- Svi su svesni situacije u Siriji i uvek su mi govorili "tako mi je žao", međutim, kako su godine prošle situacija se malo normalizovala. Više me ljudi ne gledaju sažaljivo. Gode mi komentari kako dobro govorim jezik i kako dobro radim - kaže ona.

Ona ističe da je očigledno da su ih Šveđani označili kao dobre migrante iako su češće situacije kada postoji netrpeljivost prema azilantima. Rafa ističe da je taj dualitet tipičan za svako društvo.

Ova devojka iz Sirije veruje da ljudi glasaju za Švedske demokrat zbog fundamentalnog rasizma i da većinu njihovih birača privlači kako to mediji loše predstavljaju migrante.

- Stvari koje pišu u medijima nemaju veze sa stvarnošću. Niko ne govori o nekim stvarnim i korisnim informacijama u javnoj političkoj debati - rekla je ona.

Situacija se nije poboljšala ni posle 2015. godine, kada je sirijska izbeglička kriza dostigla vrhunac i kada su ljudi rizikovali sve kako bi pobegli od rata.

U poslednjih nekoliko meseci Švedske demokrate stalno ističu da je sa dolaskom izbeglica povećan broj kriminalnih dela i silovanja u celoj zemlji. Primere radi, članovi jedne kriminalne bande su u avgustu u nekoliko gradova zapalili više od 80 automobila.

Premijer je osudio napade i istakao da izgledaju kao vojna operacija.

VIDEO Bugarski nacisti traže deo teritorije Srbije:

(Telegraf.rs/Independent)