Tajne zgrade u obliku prekrštenih prstiju u kojoj je samit NATO: Palata sa 60.000 senzora, delovima Berlinskog zida i olupinom iz Kula bliznakinja (VIDEO)

Skoro godinu dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp otvorio novo sedište NATO-a vrednog milijarde dolara u Briselu, zvaničnici su najzad napustili zdanje iz 1967. koje je prokišnjavalo tokom oluja i preselili se u novu zgradu.

Nakon dve decenije planiranja, izgradnje i neplaniranog jednogodišnjeg kašnjenja izazvanog tehnološkim problemima, novo sedište NATO-a je konačno spremno da ugosti saveznike alijanse.

Preporučujemo

Osoblje i 29 ambasada premešteni su sredinom juna, a dvodnevni NATO samit, koji je danas počeo, prvi put se održava u ovoj zgradi, piše Rojters.

Tramp nije ni stigao na samit NATO, a već krenuo sa oštrim napadima: Berlin je "zarobljenik" Rusije, moramo da ih odbranimo

I pored toga što je zgrada sva u staklu i čeličnim blokovima, novi sjaj donosi neke stare probleme. Naime, NATO saveznici će se suočiti sa poznatim problemima, uključujući i to kako se nositi sa novom afirmacijom Rusije i kako upravljati kolektivnom odbranom Evrope.

Zgrada može da primi oko 500 ljudi dnevno Foto: Profimedia/AFP

Američki predsednik Donald Tramp, bivši trgovac nekretninama, pohvalio je velelepno zdanje od 1,17 milijardi evra i rekao kako je prelepo, ali nije želeo da pita koliko je koštala njegova izgradnja.

Zamenica generalnog sekretara NATO-a Rouz Gotemeler izjavila je da je selidba u nove prostorije kasnila godinu dana.

- Ne mislim da je to loše za jedan tako veliki projekat - rekla je ona i priznala da joj je stara kancelarija prokišnjavala tokom oluje pre nekoliko meseci.

Kašnjenje je delimično proisteklo iz ambicioznog plana za centralni IT sistem koji bi trebalo da deluje kao mozak zgrade.

Zgrada ima 60.000 senzora koji pomažu da se kontroliše sve, od temperature u prostorijama za sastanke do sigurnosnih vrata.

Već su je prozvali "staklenom palatom" Foto: Profimedia/AFP

U novom zdanju radi čak 4.200 zaposlenih, čiji je poslovni prostor sličan onome u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. Najviša tačka zgrade visoka je 32 metra.

Dizajnirana da podseća na preklopljenje prste na rukama, novo sedište simbolizuje jedinstvo i saradnju.

U zgradi postoje kancelarije, otvoreni i zatvoreni sportski sadržaji, logistička oblast, sala za konferencije sa 2.251 sedištem, restoran za 600 ljudi i parking za 3.331 vozilo. Može da ugosti oko 500 ljudi dnevno.

Dok neki smatraju da je NATO relikvija Hladnog rata, alijansa je dobila novi značaj pošto se Zapad suočava sa Rusijom, sajber ratom, militantnim napadima u Evropi i pretnji od napada balističkih raketa od Irana do Severne Koreje.

Novo sedište NATO-a ima staklenu površinu koja je ista veličini čak 10 fudbalskih terena, elegantne dvorane poput aerodromskih terminala i profirene amfiteatre gde će se održavati sednice i donositi važne odluke.

Na samitu prošle godine, dok su avioni preletali iznad, NATO je iskoristio novu zgradu kako bi promovisao imidž moći i obnove, izbegavajući da odgovori na pitanja zašto zdanje još nije završeno.

To je dovelo do nedoumica kod diplomata koji nisu članovi NATO-a ali i kod stanovnika Brisela oko toga koja od dve zgrade radi - da li zgrada iz 1967. ili staklena palata.

Sve do juna, radile su obe zgrade. NATO zvaničnici su razrešili nedoumicu kada su delegacije prebacivale kutije i arhive specijalnim autobusima koje su nazvali "magičnim tepihom".

NATO je 1999. odlučio da im treba novi dom jer je sedište iz 1967. u Briselu bilo privremeno. Napravljeno je na brzinu kada je savez bio primoran da napusti Pariz nakon što se Francuska povukla iz vojne komande Severnoatlantskog pakta 1966. godine.

U novom NATO štabu nalaze se i dva betonska panela sastavljena od ostataka Berlinskog zida. Pored toga, u njemu postoji i deo olupine sa 107. sprata jedne od Kula bliznakinja u Njujorku, uništene tokom napada 11. septembra 2001. na SAD. Tada je jedini put savez aktivirao svoju klauzulu za kolektivnu odbranu.

U Briselu je u sredu počeo dvodnevni NATO samit, na kojem se očekuju novi pritisci američkog predsednika Donalda Trampa na saveznike da povećaju izdvajanja za odbranu.

Tramp je pre početka samita već napao Nemačku i kritikovao njenu podršku sporazumu sa Rusijom oko izgradnje gasovoda u Baltičkom moru.

(Telegraf.rs/A. M.)