EU nikad podeljenija, a samit u Briselu stavlja na test jedinstvo Evrope: Migranti glavno pitanje, Šengen pod znakom pitanja (FOTO) (VIDEO)

Migrantska kriza uzima sve više maha i ponovo postaje goruće pitanje Evropske unije. Države članice su duboko podeljene, a ovo pitanje preti da uzdrma pozicije do juče najjačih političara u EU.

O ovom pitanju će se raspravljati na predstojećem samitu u Briselu. Sastanak Evropskog saveta 28 država članice EU održaće se u Briselu u četvrtak i petak. Oni će pored teme o migrantima u Evropu, raspravljati i o kontroverznom predlogu da se otvore prihvatni centri na Severu Afrike, o bezbednosti i ekonomiji.

Preporučujemo

Evropa više ne želi migrante: Odnosi u uniji poljuljani, dogovoren sastanak o izbeglicama - ove zemlje će ga bojkotovati

Sastanak Evropskog saveta biće u Briselu sutra i prekosutra Foto: Tanjug/AP

ŠTA JE NA DNEVNOM REDU?

Politika migracija i azila. Zemlje članice EU su duboko podeljene oko toga kako treba da se bave prihvatom izbeglica u Evropi, uprkos značajnom broju dolazaka.

Vodiće se diskusija o reformi Dablinske uredbe EU, koja od izbeglica zahteva da se prijave za azil u prvoj zemlji u koju stignu.

Države će pokušati da postignu dogovor o zajedničkom sporazumu o migracijama i da dogovore zajedničku odgovornost oko ovog pitanja.

- Ovo pitanje još jednom pokazuje slabost EU kada su u pitanju razumne i zajedničke odluke koje treba da preduzme u oblasti bezbednosti, solidarnosti i saradnje, nasuprot nacionalnom interesu - rekao je Stefano Toreli, istraživač specijalizovan za migracije sa Instituta za međunarodne odnose i političke studije u Milanu.

Migrantska kriza je gorući problem EU Foto: Tanjug/AP

U 2018. godini do sada je oko 43.000 ljudi putovalo preko mora u Evropu. Najviše, njih 16.000 je došlo u Španiju, Grčku i Kipar, prema podacima Internacionalne organizacije za migraciju. Oko 1.000 njih je poginulo na Mediteranu.

Prema trenutnoj situaciji, eksperti iz UNHCR smatraju da će doći još 80.000 ljudi, što je polovina od ukupnog broja koji je stigao u Evropu 2017. godine.

Pitanje migracija je stavljeno iznad drugih problema kao što su nezaposlenost, socijalna nejednakost i korupicja, što pokazuju da je ovo pitanje politizovano, ističe Toreli.

GDE JE TRENUTNO OVO PITANJE?

Nemačka je tražila hitan sastanak u poslednjem trenutku samita koji je održan u nedelju u Briselu i na kojem je prisustvovalo 16 lidera.

Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka su bojkotovale sastanak i one od samog početka migrantske krize odbijaju da prihvate migrante.

Oko 1.000 njih se udavilo na Mediteranu Foto: Tanjug/AP

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron smatraju da bi države EU trebale da podele odgovornost oko ovog pitanja.

Francuska i Španija žele da drže migrante u zatvorenim centrima dok im se ne odobri azil. Svi ističku da ilegalna migracija mora da se zaustavi i da se osiguraju granice.

Italijanski premijer Đuzepe Konte je podelio svoj plan za prevazilaženje Dablinske uredbe. U poslednjih nekoliko nedelja, Italija je odbila da primi spacilačke brodove kao što je Akvarijus koji je prevozio 630 migranta.

On je na nedavnom sastanku u Briselu predložio ostalim državama da se uvede pravilo da su sve države EU odgovorne za migrante, bez obzira u koju državu oni prvo stignu.

Uprkos razlikama, države EU se slažu da moraju da ojačaju spoljne granice.

Lideri EU nemaju zajedničko rešenje za ovaj problem Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

EU ŽELI PRIHVATNE CENTRE NA SEVERU AFRIKE

EU je navodno spremna da osnuje centre za obradu migranata u Libiji, Nigeru, Tinisu, Maroku, Egiptu, a slični prijekti se razmatraju i za Albaniju.

Francuska i Italija su podržale tu ideju. Elizabet Kolet, direktorka Instituta za migrantsku politiku u Briselu, veruje da će ovi predlozi biti podržani na samitu. I pored toga, ona ne očekuje da biti doneti čvrsti zaključci.

ŠTA NA OVO KAŽU AFRIČKI LIDERI?

Nijedna Afrička zemlja nije pristala da se na njenoj teritoriji napravi ovakav centar, kaže zvaničniki EU za migracije Dimitris Avramopoulos.

Italijanski vicepremijer Salvini se sreo sa zamenikom libijskog premijera Ahmedom Maitekom. Maitek je rekao da Libija kategorički odbija da prihvati strane prihvatne centre na svojoj teritoriji.

- Ovo je iznenađujuće, pošto zemlja mora da sarađuje sa drugima oko bezbednosnih problema. Problemi postoje svuda, ali Egipat, Alžir i Libija jednostavno ne mogu da garantuju poštovanje ljudskih prava prilikom prijema migranta. Tunis je možda čak i jedina zemlja koja nema zakon koji reguliše status izbeglica - kaže Toreli.

Ovi centri mogu da pogoršaju domaće društvene i političke tenzije, kaže on.

Isandr El Amrani, direktor za Internacionalnu kriznu grupu u Severnoj Africi, kaže da su zemlje Severne Afrike odbacile ovu ideju.

Italija ima predlog i nada se da će je države članice EU podržati Foto: Tanjug/AP

DA LI JE OVO REŠENJE ZA KRIZU?

Za Kolet je ključno pitanje kako će centri da funkcionišu u praksi.

- Sposobnost održavanja visokih standarda prilikom prijema migranta jeste stvar za zabrinutost. U EU je dovoljno teško, videli smo situacije na grčkim ostrvima i na severu Nigera - kaže Kolet.

Kako je ovo ostvarivo kada su sve migrante iz Italije i Grčke u 2015. godini, njih 160.000, odbile da prime ostale države EU?

Toreli je zabrinut jer se do sada nije pričalo o tome kako će ovi centri da funkcionišu. Takođe ostaje nejasno koje će države članice da prihvataju ljude kada im se dodeli status izbeglice.

- Evropa gleda kroz Libiju samo kroz migrantsku krizu, a to je pogrešan pristup - kaže on.

Iako je Tunis relativno politički stabilan, ovi centri bi mogli da povećaju lokalne tenzije.

Italija odbija da primi brodove sa migrantima Foto: Tanjug/AP

KOJI JE ULOG?

Lideri EU su se u decembru dogovorili da moraju krajem juna da postignu dogovor o tražiocima azila, ali još uvek nisu došli do rešenja.

Toreli kaže da pažnja mora da se obrati na to šta predlažu Italija i druge južne države, iako smatra da su zahtevi Italije usmereni na domaće biračko telo.

Novi italijanski planovi insistirali su da članovi EU imaju zajedničku odgovornost za rešavanje migrantske krize, što ukazuje na to da neuspjh zajedničkog rada dovede rizik u Šengen.

Još jedna važna tačka na samitu biće i zakoniti kanali migracije.

- Mislim da je ovo jedini razumni pristup migraciji, obezbediti ljudima legalne tokove dolaska u Evropu. Ovo će smanjiti nezakonit promet i moglo bi da reguliše tokove ako EU postigne bilateralne sporazume sa zemljama porekla - rekao je on.

KAKAV ĆE BITI ISHOD?

Toreli veruje da će ovaj samit pokazati koliko je Evropa podeljena.

Zemlje kao što su Nemačka, traže dugoročna rešenja, pošto se oseća negativan stav prema izbeglicama u državi, uključujući i Austriju, Italiju i Mađarsku.

Lideri zamalja Višegradske grupe sa austrijskim kancelarom Foto: Tanjug/AP

O ČEMU ĆE JOŠ RAZGOVARATI?

Očekuje se odluka o porezima i digitalnim inovacijama. Biće priče o dugoročnom budžetu koji će trajati od 2021. do 2027. godine, bezbednosti, odbrani i saradnji između EU i NATO-a.

U toku su pregovori oko Bregzita, pa će se razgovarati i o reformi Evrozone.

NEMA DOGOVORA U NEMAČKOJ VLADI

Stranke nemačke vladajuće koalicije nisu uspele da reše spor u vezi sa migracionom politikom tokom razgovora koji su protekle noći trajali četiri sata, rekao je danas visoki poslanik Hrišćansko-socijalne unije (CDU) Folker Kauder, istakavši da su potrebni dalji razgovori.

Upitan da li su tri koalicione partije rešile spor koji preti vladi kancelarke Angele Merkel, formiranoj pre tri meseca, Kauder je nemačkoj televiziji rekao da dogovor nije postignut i da će se partijski odbori sastati u nedelju, prenosi Rojters.

Libija odbija da prihvati osnivanje centra na svojoj teritoriji Foto: Tanjug/AP

- Situacija je veoma ozbiljna - videli smo to tokom razgovora, nije reč o beznačajnom, već o centralnom i važnom pitanju. Moramo razgovarati jedni s drugima - istakao je poslanik partije kancelarke Merkel.

On je za nemačku televiziju ARD rekao i da se nada da rešenje može da bude nađeno.

Istovremeno, liderka nemačke Socijaldemokratske partije (SPD) Andrea Nales izjavila je danas da je situacija u kancelarkinoj koaliciji izuzetno napeta, otvarajući pitanje eventualnih novih izbora.

Evropski lideri u Briselu u nedelji za nama Foto. Tanjug/AP

- Po svim pitanjima, uključujući u oblasti migracione politike, imamo veoma napetu situaciju u koaliciji...Nezadovoljavajuće je što smo ove nedelje u ćorsokaku i neizvesno je šta će se dogoditi - rekla je ona, prenosi britanska agencija. Na pitanje da li se priprema za nove izbore, rekla je da "ne zna".

- Iskreno rečeno, čekamo, pa ćemo videti - kazala je Nales.

Konzervativna sestrinska partija CDU - Hrišćansko-socijalna unija (CSU) - želi da tražioci azila koji su registrovani u nekoj drugoj zemlji EU budu tamo vraćeni sa nemačke granice.

Niko ne zna kako će centri za prihvat migranta u Africi funkcionisati Foto-arhiva: mod.gov.rs

- Od sledeće nedelje želimo da migranti budu odbijani na granici ukoliko su već registrovani u nekoj drugoj evropskoj zemlji i stoga bi trebalo da tamo prođu kroz proceduru za azil - rekao je visoki poslanik CSU Aleksander Dobrint.

Pokretač te ideje je lider bavarske CSU Horst Zehofer, inače ministar unutrašnjih poslova u federalnoj vladi, a ukoliko on nastavi da zagovara takve planove, mnogi članovi CDU kažu da će Merkel biti primorana da ga smeni.

To bi onda moglo da dovede do raspada 70-godišnje alijanse između CDU i CSU, a kancelarku da liši parlamentarni većine, pa bi glavne opcije bile manjinska vlada na čelu s Merkelovom ili pak - novi izbori.

CSU će se, kako je najavljeno, u nedelju sastati kako bi odlučila da li će se usprotiviti Merkelovoj i uvesti nove kontrole.

U trenutku kada su evropske zemlje takođe duboko podeljene u pogledu pitanja kako se uhvatiti u koštac sa prilivom migranata, CSU je Merkelovoj dala rok do kraja ovonedeljnog samita EU da usaglasi politiku sa partnerima u EU kako bi se smanjio teret na plećima Nemačke.

VIDEO: Putin četvrti put postao predsednik Rusije

(Telegraf.rs/ Al Jazeera/Tanjug)