Na skoro svim kontinentima se vodi rat: Ljudi ginu, glad i patnja su na svakom koraku, a vapaj napaćenih naroda niko ne čuje

 ≫ 
  • 3

Vesti, poput one da je u Jemenu u toku ofanziva velikih razmera, sa ciljem da se preko grada Hodejda otvori humanitarni koridor za dostavljanje pomoći, pre svega hrane, za 8,5 miliona stanovnika te zemlje na rubu gladi, gotovo da neprimećeno prolazi u srpskoj javnosti.

I ne samo srpskoj. Uprkos tome što živimo u vremenu apsolutne dostupnosti informacija, činjenica je da obični građani veoma malo znaju o ratovima, tragedijama, patnjama ljudi, i razmerama tih patnji, naročito u udaljenim zemljama, posebno afričkim i azijskim.

A činjenica je, na žalost, da gotovo da nema kontinenta na kome se u ovom trenutku ne vodi rat, većeg ili manjeg obima, s izuzetkom Australije i južnog pola, odnosno Antarktika. Azija i Afrika su kontinenti na kojima ima najviše ratova.

Otvara se američka ambasada u Jerusalimu: Jevreji slave 70. godina od osnivanja Izraela, a Palestinci obeležavaju "Nakbu" - katastrofu (FOTO) (VIDEO)

U Aziji traje već osmu godinu sirijski građanski rat, započet 2011. godine najpre kao protest protiv vlasti Bašara el Asada.

VIDEO: Rakete su parale nebo, ovo je protivvazdušna odbrana Sirije

U tom ratu umešano je više zemalja, od Rusije i Irana koje podržavaju Asadove snage, do SAD i drugih zapadnih zemalja koje podržavaju pobunjeničke snage, jer se, kako ističu zapadne sile, te snage bore i protiv Islamske države na tlu Sirije.

Slike iz Sirije pokazuju svu strahotu užasnog rata Foto: Tanjug/AP

Od početka ove godine u Siriji je život izgubilo 11.900 ljudi, navedeno je na vikipediji. U Avganistanu gotovo u kontinuitetu ne prestaje rat, još od 1978. godine, kada je u toj zemlji izveden vojni udar.

2001. godine američkom vojnom intervencijom u Avganistanu započeo je rat protiv Al kaide i talibanskih pobunjenika, a koji do današnjeg dana nije završen.

Od početka 2008. godine u tom ratu poginulo je skoro 9.000 ljudi. Od 2003. godine traje građanski rat u Iraku, gde je iračka vlast vodila borbe protiv Islamske države.

Mada je zvanično u decembru 2017. godine iračka vlast proglasila pobedu nad Islamskom državom, nasilje ekstremista do danas traje.

Od 2011. do danas traje rat u Jemenu, u kome i posle ujedinjenja zemlje, u maju 1990.godine, duboka podeljenost nekadašnjeg Severnog i Južnog Jemena nije prevaziđena.

Deca u Jemenu umiru od gladi Foto: Tanjug/AP

Najaktuelniji sukob je između pobunjenika Huta protiv centralne vlasti, koji imaju za cilj obezbeđivanje većeg političkog uticaja.

Huti istovremeno optužuju vladu za povezivanje sa Saudijskom Arabijom, čime se, kako smatraju, zanemaruje nacionalni razvoj i potrebe tradicionalnog plemena Zeidi, čiji su Huti ogranak.

VIDEO: Razoren centar za naučna istraživanja u Siriji

 

Trenutno je u toku operacija "Zlatna pobeda" koalicije predvođene Saudijskom Arabijom. Koalicija je u četvrtak zauzela grad južno od lučkog grada Hodejde nakon žestokih borbi i vazdušnih napada.

Kroz Hodejdu prolazi oko 70 odsto hrane koja ulazi u Jemen, kao i većina humanitarne pomoći i goriva. Dalje, aktuelan je i palestinsko-izraleski konflikt koji traje od 1965. godine.

Nedavno su na izraelskoj granici sa Pojasom Gaze bili održani šestonedeljni protesti Palestinaca, protiv blokade te granice.

Sukobi u Pojasu Gaze ne prestaju Foto: Tanjug/AP

Izraelska vojska ubila je na desetine Palestinaca, a više stotina je ranjeno tokom protesta koji su se svakog petka, od 30. marta, održavali duž granice duge 65 kilometara.

Pakistan i Indija vodile su više ratova oko regiona Kašmira, a konflikt zbog tog višedecenijskog spora i dan danas odnosi žrtve.

U Africi od 2009. godine traje borba protiv ekstremističke grupe Boko Haram.

Boko Haram je započela tada pobunu protiv nigerijske vlade, nasilje je eskaliralo 2014. godine sa više od 10,800 žrtava, a konflikt se proširio na susedne države Kameron, Čad i Niger.

Boko Haram seje smrt gde god se pojavi Foto: Tanjug/AP

Sukobi u manjem ili većem obimu aktuelni su i dalje u Egiptu (sukob sa pobunjenicima na Sinajskom poluostrvu), Libiji (građanski rat između više frakcija od 2014. godine), Somaliji (od 2009. do danas, rat započeo sukobom federalnih snaga i različitih ekstremističkih grupa i frakcija), Sudanu (konflikti između nomadskih plemena od 2009. godine) i Centralnoafričkoj Republici (od 2012. do danas).

Ni Amerika nije pošteđena - od 2006. godine traje svojevrstan rat meksičke vlade protiv narko kartela.

Što se tiče Evrope, tu još uvek tinja sukob u Ukrajini, te u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.

VIDEO: Evo kako Sirija prkosi Americi

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Ogromne gužve na granici sa Hrvatskom: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Jeretik

    15. jun 2018 | 17:12

    Preciznije , Amerika vodi rat na skoro svim kontinentima .

  • 👤

    15. jun 2018 | 17:09

    Рат је данас велики бизнис. Од продаје оружја велике корпорације узимају огроман новац. И сви пратећи елементи који настају у рату имају своју цену. Избеглице, али и потенцијално бело робље, које се користи за разне ствари, онда медицинска опрема која се шаље у ратом погођена подручја. Нафта која се "експлоатише" један је од главних узрока ратова. Мада и испробавање најновијег софистицираног оружја у реалном времену и простору није на одмет. Ипак не сме се заборавити ни сатанска позадина свега. Планови светске закулисе о смањењу броја становника на земљи, експериментисање са понашањем људи у тешким околностима, покушај изазивања глобалног хаоса, глади, тровање воде. Све у циљу остваривања коначног циља - стварања једне светске владе, једне наддржаве, једне религије и једног председника. Како сада стоје ствари неко великом брзином остварује своје планове. А обичном, малом човеку који се ништа не пита остаје само да колико је год то могуће сачува достојанство и остане човек.

  • AG

    15. jun 2018 | 16:36

    Politiku vode veliki ljudi, pa male i ne pitaju mnogo, veliki su uvek u pravu a mali ne razumeju interese visoke politike,bez žrtava ne može.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA