U Jermeniji pobedio narod, u Ukrajini i dalje vlada haos, u Rusiji situacija nepromenjena: Protesti u Istočnoj Evropi koji su uzdrmali svet (FOTO) (VIDEO)
Tokom proteklih nekoliko dana imali smo priliku da vidimo kako su građani u Jermeniji uspeli da smene premijera i to sve zahvaljujući nenasilnim protestima. Ovaj način je često korišćen tokom istorije, kako bi se pokrenule političke promene u zemljama širom sveta. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo toga da se na istoku Evrope dešavaju građanske neposlušnosti i da građani sve više na ovaj način stavljaju vlastima do znanja da se sa njihovim mišljenjem ne slažu.
Neki su bili više, a neki manje uspešni, ali ne može se poreći i da je svaki protest na svoj način ostavio trag. Negde su vlasti popustile i proglasile pobedu demonstranata, dok na drugim mestima im čak nisu dale prostora ni u medijma, pa je ispalo na kraju kao da se neki protesti nisu ni dogodili.
Preporučujemo
Rudi Đulijani priznao: Tramp refundirao isplatu od 130.000 dolara koju je njegov advokat dao porno glumici
Državni sekretar SAD Majk Pompeo položio zakletvu: Tramp prisustvovao svečanoj ceremoniji, po prvi put posetio Stejt department (FOTO) (VIDEO)
Sve u svemu svaki od ovih događaja pedstavlja važan događaj u svetu, a posebno za stanovnike zemlje gde su se odigrali.
JERMENIJA
Demonstracije su počele sredinom aprila nakon što je Serž Sargsjan ukinuo polupredsednički sistem i zamenio ga parlamentarnim. Jermenski parlament je Sargsjana, koji je i bivši šef države, izabrao za premijera.
Njegov cilj bio je nastavak vladavine u maloj državi na Kavkazu. Njemu je u martu istekao drugi predsednički mandat i po Ustavu više nije imao prava da se kandiduje. Kritičari su istakli da bi ova izmena omogućila Sargsjanu da doživotno vodi zemlju.
Na ovaj potez odlučio se kao što je svojevremeno to uradio i njegov idol Vladimir Putin u Rusiji. Za razliku od Putina, on je odlučio da promeni ceo vladajući sistem i da svu moć stavi u ruke Vlade i premijera. Tako predsednik ne bi imao skoro nikakva ovlašćenja.
Međutim, narodu u Jermeniji se ovo uopšte nije dopalo, pa su odlučili da izađu na ulice, kako bi izrazili svoj protest protiv bivšeg predsednika.
Više od 100.000 Jermenaca preplavilo je centralni trg u Jerevanu, na najvećem mitingu u poslednjih 20 godina. Hiljade njih je izašlo na balkone i udaralo u prazne posude, dok je hiljade ljudi marširalo u provincijskim gradovima. Oko 20 posto ukupne nacije učestvovalo je u protestima, na čelu sa opozicionim liderom Nikolom Pašinjanom.
Kada je Pašinjan zatražio ostavku, premijer je besno napustio sastanak posle samo tri minuta, a Pašinjan je završio u zatvoru sa još dvojicom političara i oko 200 demonstranata.
Protestima su se ubrzo pridružili i nenaoružani vojnici, iako je ministarstvo odbrane saopštilo je da će strogo biti kažnjeni, bilo je jasno da je došao Sargsjanov kraj.
Predao se nenaoružanoj, nenasilnoj masi. Usledilo je slavlje na ulicama Jermenije. Nekoliko trenutka pre premijerove ostavke iz pritvora je pušten i Pašinjan. Međutim, onda je usledio novi problem i protesti su se nastavili.
Pašinjan je u 2. maja pozvao svoje pobornike da pokrenu masovnu građansku neposlušnost širom zemlje nakon što je vladajuća stranka u parlamentu odbila da ga podrži za novog premijera. Demonstranti u Jermeniji u sredu su blokirali nekoliko ulica u glavnom gradu Jerevanu kao i glavnu ulicu koja vodi ka aerodromu.
Lider jermenske je danas objavio je jednodnevnu pauzu protesta širom zemlje kako bi imao vremena da razgovara sa vladajućom partijom o tome da li je voljna da ga podrži za premijera. Čitav svet i dalje prati nastavak situacije u ovoj zemlji, nadajući se da situacija neće eskalirati kao u Ukrajini 2014. godine.
Nakon nasilne reakcije Rusije na "Revoluciju dostojanstva" u Ukrajini u 2014, bilo je gotovo nezamislivo da će mala Jermenija, čiji je bivši predsednik i premijer u dobrim odnosima sa Putinom, uspeti da sama sprovede svoju revoluciju.
Povodom ovih protesta oglasili su se i Rusi, koje često otpužuju da su glavni uzrok svih sukoba koji se odvijaju u tom delu Evrope. Kremlj je krajem aprila saopštio da ne smatra političku nestabilnost u Jermeniji revolucijom poput one u Ukrajini i da je zadovoljan da je situacija tamo izgleda stabilno za sada.
Jermenija je samo poslednja u nizu zemalja sa istoka Evrope gde su se tokom proteklih godina događali protesti. Slični protesti su se dogodili i u Rumuniji, Ukrajini i u nešto manjem obimu i u Rusiji. Tokom ovih skupova građani su hteli da pokažu vlastima da se ne slažu sa njihovom politikom.
RUMUNIJA
Protesti u Rumuniji 2017. godine naziv je za masovne proteste građana u Rumuniji i njenih iseljenika u Evropi, Sjedinjenim Državama, Kanadi i Australiji usmerenih protiv socijaldemokratske vlade na čelu sa Sorinom Grindeanuom.
Ta vlada je 18. januara 2017. objavila predlog zakona o dekriminalizaciji zloupotrebe položaja koji stvara štetu manju od 47.500 dolara i pomilovanja zatvorenika sa kaznama manjim od 5 godina, kao i prepolovljavanja kazne zatvorenicima sa navršenih 60 godina života, onima sa terminalnim bolestima ili decom kojima je potrebno starateljstvo, nevezano za njihove zločine.
Osim građana koji su izašli na ulice, vladin nacrt zakona kritikovali su i predsednik Klaus Iohanis, glavni tužilac, vrhovni sud, glavni antikorupcijski tužilac i zvaničnik uprave za borbu protiv organizizovanog kriminala i rumunske diplomate širom sveta.
Kritičari zakona žalili su se i na nedostatk transparentnosti i vladinog načina ophođenja prema kojem su se zakoni donosili proglasima i nacrtima, a ne nakon javnih rasprava u parlamentu.
Istoga dana kada je vlada donela kontroverznu odluku na ulicama Bukurešta izašlo je 5.000 građana. U sledeća četiri dana, poput domino efekta, u više rumunskih gradova na ulice je izašlo još 30.000 ljudi.
No, nakon što je vlada, uprkos pritiscima pravosudnih tela i predsednika, odbila da sprovede javnu raspravu u nacrtu zakona, do 29. januaru na ulicama najvećih rumunskih gradova i ispred rumunskih ambasada u evropskim gradovima protestovalo je preko 90.000 ljudi, čime su ovi protesti imali najveće razmere od Rumunske revolucije 1989. i pada Čaušeskua.
UKRAJINA
Ukrajinska kriza 2014. godine ime je za skup događaja koji su započeli od februara 2014. godine, kada je nasilje izbilo na ulicama Kijeva (na Majdanu) i u drugim gradovima u Ukrajini.
Sve je krenulo nakon što je tadašnji legalni i legitimni predsednik Viktor Janukovič, umesto da je sledio volju većine građana koja je htela da započne proces pristupanja Evropskoj uniji, potpisao međudržavni i ekonomski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Ukrajinska kriza početak je rata u Istočnoj Ukrajini, koji još uvek traje i koji je odneo brojne žrtve. Istok Ukrajine je skoro u potpunosti devastiran, a građani žive jako teško.
Nakon što je Janukovič potpisao sporazum sa Ruskom Federacijom u brzom sledu dogodilo se sledeće: sa pozicije predsednika je uličnim neredima i demonstracijama svrgnut Viktor Janukovič, ustanovljena je privremena vlada, promenjen je ustav tako da su se vratili na prethodno stanje, i raspisani su hitni izbori za predsednika države.
Novu vladu Ruska Federacija nije priznala i optužila ju je za izazivanje puča. Na poluostrvu Krim nastala je pobuna koja je bila podržana od vojnih i specijalnih jedinica Ruske Federacije. Raspisan je referendum i građani su glasali da žele da se pripoje Ruskoj Federaciji.
Nova ukrajinska vlada potpisala je sporazum sa Evropskom unijom, u kojem se obvezala da će započeti reforme u sudskom, političkom i ekonomskom sistemu. U sporazumu sa EU, ekonomska pomoć Ukrajini zavisi od brzine sprovođenja tih reformi.
Novu ukrajinsku vladu i njenu legalnost ne priznaje deo rusofonog stanovništva na istoku Ukrajine, nad kojom ukrajinska vlada nema potpunu kontrolu, a dve ekonomski snažne oblasti na istoku zemlje su proglasile nezavisnost od vlasti u Kijevu.
RUSIJIA
Protesti protiv navodne korupcije u saveznoj ruskoj vladi održani su istovremeno u više ruskih gradova tokom marta 2017. godine. Na protestima se okupilo čak 60.000 ljudi u preko 80 gradova u Rusiji.
Pokrenuti su zbog nezadovoljavajućeg odgovora ruskih vlasti na objavljeni istraživački film, koji je na Jutjubu imao oko 23 miliona prikaza.
Lider opozicije Aleksej Navalni je zajedno sa svojom antikupcijskom fondacijom optužio premijera i bivšeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva da je učestvovao u korupciji.
On je proteste uredno najavio u više ruskih gradova ali su ih vlasti zabranile, ne ponudivši mu alternativu.
Policija je ubrzo izašla na ulice pa je privela više od 1.000 demonstranata koji su vikali "Sramota", "Medvedeve, podnesi ostavku", "Putine ti si lopov" i slično. Prema nekim podacima uhapšeno je čak 10.000 ljudi, a među njima i Navalni.
Istraživaje centra Levada je pokazalo da je čak 38 odsto Rusa podržavalo proteste i da je čak 67 odsto ljudi označilo Putina kao čoveka koji je u velikoj meri odgovoran za korupciju u zemlji.
Novi talas protesta se dogodilo 12. juna. Nakon toga, lider opozicije Aleksej Navalni je često bio hapšen, a 7. oktobra prošle godine je zakazao poteste na Putinov rođendan.
Ruska televizija je u potpunosti ignorisala ove proteste. Isto se desilo i sa novinama, pa je većini Rusa delovalo kao da se oni nisu ni desili.
Studetni širom zemlje su upozoravani da ne smeju da idu na proteste već da moraju da budu na predavanjima. U mnogim gradovima je javni prevoz izmenjen na sam dan protesta pa je mnogima bilo teško da stignu na mestu okupljanja.
Čini se da ovi protesti uopšte nisu naškodili vladajućoj većini, s obzirom da je Vladimir Putin na predsedničkim izborima osvojio 77 odsto glasova podrške. Na vlasti ostaje do 2024. godine, a i dalje je neizvesno ko će ga naslediti.
Za sada je Rusija deleko od gore navedenih scenarija, pa vlasti nemaju razloga da brinu da će se situacija pogoršati u skorije vreme. Međutim, sve je u životu neizvesno i promenljivo, pa tako i sama vlast.
VIDEO: Istorijski sastanak lidera Severne i Južne Koreje
(Telegraf.rs/A.T.)
Povezane vesti
Severnokorejski general ranjen u ukrajinskom napadu na Kursk: Spekuliše da je u pitanju ovaj čovek
Ukrajina izgubila više od 40 odsto teritorije u Kurskoj oblasti
Učenik u Subotici đake davi, pljuje, preti im ubistvom: Roditelji decu ne puštaju u školu zbog tog jednog đaka
<% post.title %>
BBC došao do snimaka, Rusi isporučuju naftu Severnoj Koreji: Krše sankcije i stvaraju gorući problem?
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
POŽAR NA MOSTU NA ADI Vatra i dim kuljaju na sve strane (VIDEO)
"OVO JE PUTINOVA DIREKTNA PORUKA AMERICI I BRITANIJI" Rusija ispalila novu raketu na Ukrajinu: "Crvena linija je pređena"
"BUDITE SPREMNI DA SE SAMI SNALAZITE" Evropa se panično priprema za nuklearni rat: I Hrvatska sprema brošure sa savetima za preživljavanje prva 72 sata
Zivorad
Bili su protesti i u Francuskoj ali ih je policija utukla ali to je ok tamo je demokratija ...
Podelite komentar
Miroslav
Protesti u Rusiji (pokušaj žute patke od strane amerike - podjednako neuspešan) koji je okupio "čak 60 000 ljudi u 80 gradova"... znači prosek 750 ljudi po protestu. I onda zaključak da nisu mnogo uticali na Putinovu podbedu od 77%. Idi!
Podelite komentar
Branislav
Jedino u Srbiji tece med i mleko i ljudi su vise nego zadovoljni...
Podelite komentar