Zbog čega je Kim Džong Un odlučio da tajanstvenu Severnu Koreju otvori ka svetu? (FOTO) (VIDEO)
Lider Severne Koreje Kim Džong Un je u poslednje vreme jedan od najangažovanijih lidera kada je reč o spoljnopolitičkim dešavanjima. Nakon oštre politike, pretnji i jačanja nuklearnog oružja, lider Severne Koreje je rešio da se pomiri sa svima, pa čak i sa svojim najvećim neprijateljom SAD. Jedan od ciljava je smanjenje tenzija na Korejskom poluostrvu, o čemu će biti reči na predstojećem susretu sa predsenikom Južne Koreje Mun Džae Inom 27. aprila.
Preporučujemo
Raste Trampova uznemirenost: U Beloj kući kao da postoji nevidljivi peščani sat koji svima odbrojava vreme
Na sahrani Barbare Buš 4 bivša predsednika SAD: Tramp poslao Melaniju i za to je imao jak razlog (FOTO)
BURNA PROŠLA GODINA I NOVOGODIŠNJI GOVOR
Protekla godina je bila veoma burna i više puta smo se zapitali da li se svet našao na ivici rata. Severna Koreja je neprestano radila na usavršavanju svog nuklearnog oružja i vršila je probe svojih raketa sa bojevim glavama.
Tvrdila je da one mogu da stignu čak do SAD, a njihove simulacije su pokazivale i uništenje američkih gradova. Desilo se čak i da je neka raketa proletala blizu Japana, što je izazvalo paniku tamošnjeg stanovništva.
Ovakve poteze je oštro kritivala Amerika, ističući da će SAD odgovoriti na svaki napad ukoliko ga bude. Svemu tome je doprinela i činjenica da je Donald Tramp od dolaska na vlast zauzeo oštar stav prema Severnoj Koreji i njenom lideru.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un je u tradicionalnom obraćanju naciji 1. januara uputio upozorenje Sjedinjenim Državama da nikada ne smeju da započnu rat protiv njega i njegove zemlje jer je „cela američka teritorija u dometu severnokorejskog nuklearnog oružja.“ S druge strane, ponudio je maslinovu grančicu Južnoj Koreji, nagoveštavajući da je otvoren za dijalog.
U novogodišnjem govoru koji je prenosila severnokorejska televizija, Kim je pozvao na smanjenje vojnih tenzija na Korejskom poluostrvu i poboljšanje odnosa sa Jugom. Takođe je rekao da razmatra da u februaru pošalje delegaciju na Zimske olimpijske igre u Južnoj Koreji, što se i dogodilo.
Nakon ovakvog upečatljivog govora gde je pokazao i svoju oštriju ali mekšu stranu, usledio je period veoma aktivne spoljne politike za Severnu Koreju, što je ostavilo pozitivan utisak svuda u svetu.
KIM SE OTVARA PREMA SVETU
Ipak, Peking je samo početak njegovih ambicioznih poseta, a postavlja se pitanje otkud ta iznenadna Kimova sklonost putovanjima u inostrastvo.
Na redu je sastanak sa južnokorejskim predsednikom Mun Džae-inom, južno od demilitarizovane zone između dve Koreje, a potom i susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, na za sada nepoznatoj lokaciji.
Čuju se i glasine da Kim razmatra susret sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dok japanski premijer Šinzo Abe, jedan od najoštrijih kritičara severnokorejskog lidera, takođe želi da razgovara sa njim uživo.
Kina, nesumnjivo najvažniji ekonomski partner Severne Koreje, pooštrila je prethodnih meseci sankcije Pjongjangu kako bi povećala pritisak na Kim DŽong Una da ublaži nuklearni program. Nije pokazao volju da se povinuje Pekingu, ali njegov neočekivan odlazak u Kinu u potpunosti je promenio taj narativ.
Sastanak lidera Severne Koreje i Putina ne bi trebalo da bude naročito zagonetan. Putin ima relativno prijateljski stav prema režimu Kim Džong Una i aktivno pokušava da učvrsti veze, uprkos međunarodnim sankcijama.
Rusija i Severna Koreja nedavno su potpisale sporazum o saradnji u naučnom istraživanju i mogle bi da diskutuju o novom mostu na granici.
Bolji odnosi s Moskvom mnogo bi značili Pjongjangu, teško pogođenom padom Sovjetskog Saveza koji je 90-ih godina doprineo smrti stotina hiljada severnokorejanaca od gladi, posle čega veze nikad nisu bile kao pre.
Uz potencijalne ekonomske koristi, bliži odnosi s Rusijom važni su Kimu i kao balans protiv kineskog uticaja i kao tampon protiv Vašingtona i njegovih saveznika.
Zaglavljen u korupcionaškom skandalu, japanski premijer Abe nedavno je nagovestio da i on želi da se sastane s Kimom, pošto njegova zemlja ima velike probleme sa Severnom Korejom koji prevazilaze nuklearno pitanje.
Bivši severnokorejski lider Kim Džong Il priznao je na samitu dve zemlje 2002. godine da je njegova zemlja otela japanske građane 70-ih i 80-ih. Nekoliko njih je vraćeno u Japan, ali Tokio od tada traži više informacija, a taj spor izaziva oštra sporenja.
Abe je zabrinut da će pitanje otmica ostati nerešeno, ako on ostane po strani dok se Kim sastaje s liderima drugih zemalja. A cena za to mogla bi da bude veoma visoka.
Pjongjang će za normalizaciju odnosa zauzvrat verovatno tražiti da Japan plati više za štetu iz perioda kolonizacije Korejskog poluostrva, od 1910. do 1945. godine. Neki stručnjaci procenjuju da bi moglo biti reči o milijardama dolara odštete.
SASTANAK DVE KOREJE
Kimov sastanak sa južnokorejskim predsednikom, planiran za 27. april, simbolički je veliki korak napred posle godinu dana napetosti zbog raketnih i nuklearnih proba Pjongjanga i oštre retorike. Susret će se dogoditi u pograničnom selu između ove dve države.
Kim je pružio ruku pomirenja u januaru i obećao da će poboljšanje odnosa sa Seulom biti jedan od njegovih prioriteta u ovoj godini.
To smo imali priliku da vidimo još prilikom Zimskih Olimpijskih igara, na kojima je severnokorejska politička ali i sportska delegacija imala poseban tretman.
Za vreme sportskog nadmetanja u Seulu je boravila Kimova mlađa sestra Kim Jo Džong, koja je svoju zemlju predstavljala na najbolji mogući način. Susrela se sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom i tom prilikom mu je prenela poziv svog brata da se održi zajednički sastanak.
Zajedno su uživali i na koncertu severnokorejskih umetnika i gotovo su sve vreme srdačno razgovarali. Mnogi su istakli da je ovo bio pravi potez severnokorejskog lidera i da je što se tiče diplomatije na ovim Olimpijskim igrama upravo on osvojio "zlatnu medalju".
Sada je na redu sastanak lidera dve Koreje, koji će biti itekako medijski propraćen. Delovi susreta će čak biti prenošeni preko televizije. Na sastanku će biti reči o severnokorejskom nuklearnom programu, a takođe se je najavljeno da će ove dve države na tom sastanku zvanično okončati Korejski rat.
Korejski rat je vođen od 1950. do 1953. godine, nakon čega je potpisano primirje. Dve države nikada nisu potpisale mirovni ugovor, pa su prema tome i dalje zvanično u ratu.
Seul je slao propagandne poruke - mešavinu vesti, južnokorejske pop muzike i kritika protiv severnokorejskog režima - preko razglasa postavljenih na granici otkako je Pjongjang početkom 2016. izveo četvrtu nuklearnu probu.
Na tu propagandu je Severna Koreja brzo odgovorila sopstvenom kampanjom, takođe preko zvučnika na granici, kao i slanjem balona sa lecima protiv Južne Koreje s one strane granice.
Čini se da obe strane imaju velika očekivanja od ovog susreta, kao uostalom i čitav svet.
Svi sa nestrpljenjem čekaju kada će se sastati američki predsednik Donald Tramp i lider Severne Koreje Kim Džong Un. Nakon velikih tenzija između ove dve države, Tramp i Kim su odlučili da sednu za pregovarački sto. Još uvek se nagađa kada bi susret mogao da se odigra i ko će biti domaćin ovog važnog događaja.
Sastanak je najavljen za kraj maja ili početak juna, a oba lidera su pokazala želju da svoje nesuglasice ostave po strani i da rade za dobrobit svojih zemalja.
Kim je već najavio da će Severna Koreja okončati svoj nuklearni program, što je predsednik SAD pozdravio i istakao da se raduje predstojećem susretu.
Mediji već nagađaju o čemu bi njih dvojica mogli da pričaju, a između ostalo se spominje denuklearizacija, mirovni sporazum dve Koreje, kao i državljani SAD koji su u pritvoru u Severnoj Koreji.
Severnu Koreju je već posetio bivši direktor CIA Majk Pompeo koji je imao priliku da razgovara sa Kim Džong Unom. Ovaj susret je potrvdio i sam Tramp.
Tom posetom, Pompeo je postao prvi od najviših američkih zvaničnika koji se sreo sa Kimom i time dao snažan znak da Tramp želi da razgovara sa severnokorejskim liderom, prenosi Rojters.
Vest o susretu Trampa i Kima iznenadila je mnoge, s obzirom da su dvojica lidera u prethodnom preriodu često javno razmenjivali uvrede i pretili jedan drugom.
ZAŠTO JE KIM NAPRAVIO OVAKAV ISKORAK?
Mnogi se i dalje pitaju kako se dogodila ovako iznenadna promena kod lidera Severne Koreje. Ono što je sigurno jeste to da ne bi trebalo da nas iznenadi putovanje u Kinu i mogući susret sa Putinom, s obzirom da su Kina i Rusija oduvek bile saveznice Severne Koreje.
Ovakav nastup bi samo mogao da predstavlja učvršćivanje odnosa i poštovanje prema istorijskim partnerima.
Što se tiče Južne Koreje i najavljenog susreta, Kim ispunjava svoje novogodišnje obećanje sa ciljem normalizacije odnosa sa južnim susedom i za sada mu dobro ide. Da li iza toga stoje neke skrivena namere, to će već vreme pokazati, kao i rezultati koji budu postignuti tokom samita 27. aprila.
Kada je reč o Trampu i SAD, analitičari smatraju da će ako dođe do susreta to biti Kimova diplomatska pobeda. Ovo će biti prvi direktni razgovori predsednik ove dve države.
Oni ističu da se Kim neće tako lako odreći svog nuklearnog oružja. Evans Revere, viši naučni saradnik u instituciji Brookings upozrava vladu SAD da Kim neće ostaviti svoje nuklearno oružje i da će ga iskoristiti za polugu svoje agresivne politike.
Priča se da bi Tramp i njegova administaracija trebali da pregovaraju sa Severnom Korejem trezvene i odmereno, ali da uvek postoji mogućnost od diplomatskoj fijaska.
Jedan od glavnih razloga zašto Kim želi otopljavanje odnosa sa svetskim silama jeste i teška ekonomska situacija Severne Koreje.
Savet bezbednosti UN je Severnoj Koreji uveo sankcije nakon prve nuklearne probe 2006. godine, a tokom proteklih godina je to proširio na zabranu izvoz uglja, čelika, plodova mora i tekstila, a isto tako su ograničili uvoz nafte u Severnu Koreju.
Te sankcije ugrozile su politiku simultanog vojnog i privrednog razvoja koje je Kim Džong Un obećao kada je preuzeo dužnost 2011. godine.
- Ublažavanje napetosti i saradnja sa međunarodnom zajednicom ključna je ako Kim želi privredni napredak - smatra Čeong Seong Čang iz Instituta Sejong u Seulu.
VIDEO: Zašto su napeti odnosi između Severne i Južne Koreje?
(Telegraf.rs/A.T.)
Povezane vesti
Angela Merkel zabrinuta zbog Putinovih pretnji nuklearnim oružjem: "Rat u Ukrajini bi počeo i ranije, da je.."
Ptičji grip pronađen u svežem mleku: Raste broj zaraženih širom Amerike
Bajden se zaplakao zbog reči supruge Džil: Dirljiv trenutak iz Bele kuće tokom oproštajne večere predsednika
<% post.title %>
Da li je ovo moguće? Mask samo nekoliko dana nakon Trampove pobede bogatiji za oko 83 milijarde dolara
Video: Na Novom groblju obeležen 11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SA SOBOM PONESITE OVE 3 STVARI Naš pukovnik detaljno objasnio šta je u Srbiji neophodno da bi bila spremna za NUKLEARNI NAPAD: "Ne štiti na s jod, ovo je PRVO što moramo da uradimo!"
UBIJEN RUSKI GENERAL I 500 VOJNIKA SEVERNE KOREJE?! Ukrajinci samo jednim napadom britanskim raketama naneli ŽESTOK UDARAC PUTINU
"PUTIN MORA DA ODGOVORI, OVO JE SIGNAL ZAPADU!" Oglasio se Kremlj i poslao brutalnu poruku Bajdenu: "Izazvao je NEVIĐENU ESKALACIJU"
Mitke
U ovo veruju samo ludi amerikanci. Obećanje ludom radovanje.
Podelite komentar
Тодорић
Паметни Ким,решава напад из близине на једини могући начин.Чува леђа са стране Кине,а стомак штити миром са ј.корејом. Не пише се Трампу баш најбоље...
Podelite komentar
Yugosloven
ajde ja sad tebe napadam ti se branis posle ti mene napadas ja se branim .....
Podelite komentar