Ostavimo Kuran i Bibliju na stranu: Intervju sa ambasadorom Palestine o tome kome zapravo pripada Jerusalim (FOTO)

U medijima poslednjih dana možemo da vidimo sukobe između izraelskih vojnika i Palestinaca duž granice pojasa Gaze, tokom masovnih demonstracija nazvanih "Marš povratka" koji su započeli 30. marta, a koji će trajati šest nedelja, kako je najavljeno. Ovo je samo još jedna od situacija u nizu napetosti koja tinja godinama između Izraela i Palestine. Protesti i negodovanje su učestaliji od kada je američki predsednik Donald Tramp početkom decembra prošle godine priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, što je izazvalo žustre reakcije kako u Pojasu Gaze i Zapadne obale koje naseljavaju Palestinci, tako i širom sveta.

KOME PRIPADA JERUSALIM? IZRAELU ILI PALESTINI? Grad ni na nebu ni na zemlji, ni u jednoj državi (FOTO)

Preporučujemo

Palestinci danima demonstriraju protiv izraelske blokade koja traje od 2007. godine i za pravo na povratak palestinskih izbeglica pobeglih sa teritorije današnjeg Izraela u ratu 1948. Iako je najavljeno da će protesti biti mirni, palestinsko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je od početka demonstracija u sukobu sa izraelskom vojskom ubijeno 28 ljudi, dok je više od hiljadu osoba povređeno.

U toku su demonstracije Palestinaca nazvane "Marš povratka" Foto: Tanjug / AP

Nakon što je američki predsednik 6. decembra 2017. godine priznao Jeruslim kao glavni grad Izraela, ubrzo je najavljeno da će ambasada SAD biti premeštena u ovaj grad iz Tel Aviva, što je nedavno i potvrđeno. Ambasada SAD je planirano da se otvori 15. maja, kada će biti i 70 godina od osnivanja države Izrael.

JERSUALIM

Jerusalim je sveti grad u kojem se nalaze najveće svetinje judaizma, islama i hrišćanstva ima neosporan religijski, ali i politički značaj.

Izraelsko-palestinski mirovni sporazum iz 1993. godine predviđao je da se o konačnom statusu Jerusalima raspravlja u kasnijim fazama pregovora, ali je glavni kamen spoticanja pitanje izraelskog naseljavanja.

Izraelci Jerusalim smatraju svojom nastarijom nepodeljenom prestonicom, a kada je formirana država Izrael 1948, glavne poluge vlasti upravo su bile smeštene u zapadnom delu Jerusalima. Međutim, tek u ratu sa arapskim zemljama 1968. izraelske vlasti su pod kontrolu uzele i istočni deo Jerusalima u kojem se nalazi čuveni Stari grad, a kasnije su ga i pripojile, ali taj potez Izraela nije dobio međunarodno priznanje.

Trećina stanovništva Jerusalima su muslimanske veroispovesti Foto: Tanjug / AP

S druge strane, o svemu tome Palestinci imaju drugačije mišljenje - oni žele istočni Jerusalim kao svoju prestonicu i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestine, u kojima su glavnu ulogu do sada imale SAD.

Treba spomenuti i da Generalna skupština Ujedinjenih Nacija donela je dvotrećinskom većinom 1947. plan podele Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, po kojem je Jerusalim "korpus separatum" (zasebni legalni i politički status različit od okruženja, ali bez punog suvereniteta, i pod upravom UN). Jevreji su prihvatili plan, ali su ga Palestinski Arapi odbacili.

O Jerusalimu, o životu na palestinskoj teritoriji, o značaju svetog grada i kako bi moglo da se dođe do rešenja i konačnog mira, Telegraf.rs razgovarao je ambasadorom Palestine u Srbiji, Mohamedom Nabhanom.

Njegova ekselencija je srednju školu završila Amanu, gde počinje i studije koje zbog rata prekida i priključuje se redovima Fataha kao aktivista i borac. Godine 1978 dolazi u Beograd i nastavlja studije na Fakultetu političkih nauka. Posle studija odlazi u Tunis gde je radio u kabinetu tadašnjeg predsednika Jasera Arafata. Na mesto ambasadora u Srbiji dolazi u decembru 2005. godine.

Ambasador Palestine u Srbiji Mohamed Nabhan Foto: Milena Đorđević

• Zbog čega je Jerusalim važan za Palestince?

- Ako malo pogledate naziv tog grada, Jerusalim, Džerusalem, orsalem: or znači na starom armejskom jeziku - grad, salem - to je kralj koji je podigao ovaj grad. To je naš kralj, arapski kralj, odnosno kralj arapskog plemena koji su prvi nastanili to područje pre 7.000 godina. Dakle, taj grad je podignut pre svih vera, Abrahama, Mojsija, Mumhameda, Isusa. Tada nisu bile vere. Tada je bio podignut Jerusalim i Jerihon, malo dalje od Jerusalima. U njemu je nikla prva ljudska civilizacija. Zbog toga je grad Jerusalim za Palestince mnogo važan, jer su u njemu koreni civilizacije palestinskog naroda. I ne samo palestinskog, nego i svetske, ljudske civilizacije. Sve što je istorijsko i sveto za Palestince nalazi se u Jerusalimu. Grad odakle je prorok Muhamed došao iz Meke i popeo se ka nebu. U Jerusalimu imate osećaj da ste mnogo bliže nebu nego bilo gde drugde. U Jerusalimu postoji celokupna naša i istorija i tragedija. U Jerusalimu je hodao Isus na Golgoti, u Jerusalimu mu je suđeno. U njemu su nastale naše prve priče. Ne želimo da zadržimo Jerusalim za sebe, nismo toliko sebični. Želimo da bude svetiljka svih dobroćudnih ljudi koji veruju u Boga.

• Za koje rešenje biste vi zalagali u vidu smanjenja tenzija da nije došlo do priznavanja Jerusalima od strane SAD za prestonicu?

- Uvek smo nastojali ka tome da dođemo do nekog mira, da dođemo do tih dobro susedskih odnosa. Polovina stanovništa su Palestinci, pola Jevreji. Ne tražimo da taj grad bude podeljen. Istočni deo grada je okupiran 1967. od strane Izraela i onda su usvojene rezolucije u Savetu bezbednosti u kojoj su SAD učestvovale. Prema tim rezolucijama, taj grad je tretiran kao okupiran grad oko kog treba pregovarati. 1993. sa Izraelom smo u dvorištu Bele kuće potpisali Oslovski sporazum, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, kao i u prisustvu 63 šefova država, čelnika vlada ili ministra inostranih poslova. U tom sporazumu stoji da će o sudbini grada Jerusalima biti pregovora između njih i nas, i da ćemo na kraju postići mirni dogovor.

Mi, ipak, želimo da živimo u miru i blagostanju, ali da svako ima svoje. Ne da postoji druga vrsta građana. Još uvek postoji nada i želja sa naše strane da postignemo rešenje. Što se Jerusalima tiče, mi smo otvoreni da razgovaramo i da nađemo neko rešenje. Ne samo mi i oni, već uz pomoć ostalog sveta. Jer Jerusalim ne pripada ni nama ni njima isključivo. Moramo da zadržimo taj grad kao otvoreni, međunarodni grad, gde može svako da dođe bez barikada, bez tuča, bez hapšenja, da bude miroljubivi grad. Ili da živimo svi u jednoj državi, naći ćemo neki naziv za tu državu, ali kao ravnopravni građani. Mi prihvatamo Izraelce, kao dobre susede, kao naše sugrađane. Da budemo ravnopravni građani u jednoj državi ili da budemo dobri susedi u dve susedne države. Nema trećeg rešenja.

Sveti grad u kojem se nalaze najveće svetinje judaizma, islama i hrišćanstva Foto: Tanjug / AP

• Koje su najbitnije stvari koje bi trebalo da se reše kako bi Izrael i Palestina imali dobre susetske odnose?

- Prvo treba da se okonča okupacija Zapadne obale i Gaze, i da okonča svoju okupaciju Jerusalima. Zašto ne bi Jerusalim bio glavni grad dveju država? Postoje takvi primer kao što je Brisel. Mi možemo to da napravimo, da živimo u miru i blagostanju. Mi njih možemo da prihvatimo, ali ne kao okupatora. Posle toliko godina, žrtvovanja, gubitaka sa obe strane, zašto ne bi okončali tu okupaciju? Ne mogu da nastave sa vojnom silom. Moraju da shvate da ne mogu da žive u jednoj tvrđavi, u obruču, getu. Psihički žive u nekoj vrsti geta. Niko njih neće oterati odande, niko ih neće unistiti. Drugi su njih pokušali da ih unište, mi nismo nikad. Ratovali smo sa njima, da, ali muški. Nikad nismo želeli da uništimo jevrejski narod. Naprotiv, u istoriji nikada nismo imali spor sa jevrejskim narodom. Živeli su sa nama, delili su sa nama iste sudbine.

• Palestinci tvrde da ne postoji nijedan opipljiv dokaz da su na današnjem tlu Jerusalima bili Jevreji, dok Jevreji tvrde da su oni bili tu pre 3.000 godina. Kako običan čovek kada čuje ova dva suprotna stajališta može to da promatra?

- Znate šta, oni kažu 3.000 godina, a ja kažem 7.000. Nećemo da se vratimo u istoriju. Želimo da sagledamo budućnost. Drugo, kad se radi o istoriji, priča nije verodostojna. Arheologija je ta koja određuje šta je bilo u istoriji, ne priče, knjige, bez obzira koliko su svete. Arheologija govori da nemaju ništa u Jerusalimu, to kažu njihovi arheolozi. Ako ćemo da se vratimo starim knjigama, dobićemo haos. Jel vidite šta je uticaj vere u politiku, šta se dešava na Bliskom istoku? Vidite u kojoj meri mešanje vere u sadašnjost može da napravi tragedije. To imamo u Iraku, Siriji, Jemenu...pokušaj vera da utiče na politiku. To ne možemo da prihvatimno kao osnov za rešavanje problema. Ostavimo Kuran i Bibliju na stranu, razgovarajmo o budućnosti, kako ćemo da živimo u budućnosti, a ne kako smo živeli u istoriji.

"Neka Jerusalim bude međunarodni grad" Foto: Milena Đorđević

• Izraelci grade naselja na teritoriji Palestine. Koliko to doprinosi miru ili pogoršanju odnosa na Bliskom istoku?

- Oni grade naselja na našoj teritoriji. Konfiskuju zemlju, grade naselja i dovode ljude iz raznih zemalja sveta. Vidite paradoks, ja kao Palestinac, koji je rođen tamo, kao i moja deca, nemamo pravo da budemo građani te zemlje. Dok bilo koji Jevrejin, ma gde se rodio i ma gde su živeli njegovi preci, ima prirodno pravo da se vrati u zemlju u kojoj sam ja rođen i da bude građanin višeg reda, a ja nemam to pravo. Da li je to pravda, da li je to izgradnja moderne države, dobro susetskih odnosa? To nisu naselja, to su kolonije, to je pravi naziv. I to na otetoj zemlji. Gde je tu moral? Oni kažu da je to njihovo biblijsko i da je Bog njima to dao, obećao, obećana zemlja. Kako mogu pod parolom obećane zemlje da vršim represalije, hapšenje? Ekspanzija se vrši pod tom parolom, gradnja kolonija, ubijanje ljudi, bombardovanje, sve se vrši pod tom parolom. Ko je vama to obećao? Koji Bog je to vama obećao? Je li Bog toliko nepravedan da obeća jednom delu ljudi, a drugom ništa? Oni to kažu otvoreno, mi smo uzvišena rasa, mi smo odabrani narod. Ne postoji odabrani narod, više ne prihvatamo te teorije. To su Nemci radili u Drugom svetskom ratu. Sve što su gradili na tim otetim teritorijama, moraće da isprazne kad-tad. Ako žele ti ljudi, Jevreji, da žive i dalje u okviru palestinske države, dobrodošli su.

• Kako gledate na priče da u SAD veoma jak izraelski lobi zbog čega je i došlo do priznavanja Jerusalima kao prestonice?

- Verovatno da jeste to uticalo na Donalda Trampa da priznava Jerusalima kao prestonice Izraela. Oni su veoma moćni u finansijama, propagandi... Svaka im čast. Ali umesto da iskoriste tu moć za nešto dobro, koriste je da bi ugnjetavali drugi narod. Ali, mi to nećemo prihvatiti ma koliko bili moćni. Mi smo siromašni, nemamo ni naftu, ni gas, ali se ne osećamo ni malo inferiorniji u odnosu na njih. Osećamo se ravnopravnim sa njima, jer smo veoma školovan narod, imamo najveći procenat školovanih ljudi sa fakultetskim diplomama, pokušavamo sa minimalnim mogućnostima da gradimo naše društvo i da omogućimo našim ljudima bar neki prihvatljiv život. I pored svega što se dešava na Bliskom istoku, nema Palestinaca među migrantima. To je zato što smo našim ljudima obezbedili normalan život i bezbednost, i to pored okupacije.

Grafit Donalda Trampa u Vitlajemu Foto: Tanjug/AP

• U Jerusalimu postoje građevine različitih religija. Mnogi se slažu sa konstatacijom da ne može da grad bude pod protektoratom samo Jevreja ili samo Arapa. Kako gledate na to?

- Neka bude međunarodni grad, pod nekom međunarodnom upravom i neka ima, proizvoljno kažem, zajedničku opštinu sastavljenu od njih i nas, i neka ima svoju gradsku policiju. Neka bude tako, otvoreni grad u kojima svi mogu da budu. Kad bi hteli, to bi bila realna situacija. Mislim da je čitav svet za to raspoložen, pozdravili bi taj potez.

• Palestina ne postoji kao država - kakve su vam reakcije kada to čujete,  jer mnogi ne znaju da je 138 članica UN-a priznalo Palestinu i da li ima istine u tome?

- 2012. bili smo priznati od strane 138 zemalja u Generalnoj skupštini UN-a kao država Palestina. Tada smo postali kao država nečlanica, kao i Švajcarska. Mi ćemo sad nastojati posle svega ovoga, da dobijemo punopravno članstvo. Ići ćemo u Savet bezbednosti da tražimo punopravno članstvo i da tužimo SAD za ovo šta su napravili, kao i da pokušamo da izglasamo rezoluciju u kojoj bi se sudbina Jerusalima rešila pregovorima. Ukoliko budu SAD to sabotirale, ići ćemo u Generalnu skupštinu da isto to tražimo. Imamo to pravo, to je legalna bitka. Nadam se da će svi koji veruju u slobodu i pravdu i u mir da će nas u tome podržati.

Jerusalim je dobro, nek pripada svima Foto: Milena Đorđević

• Šta mislite kako će se dalje odvijati situacija na tlu Palestine i Izraela?

- Ipak verujem da postoje mudri ljudi, mora da postoje. Ne može rulja da upravlja. Mi smo obezbedili da naši ljudi koji odlučuju da budu mudri. Naš predsednik je veoma mudar čovek (Mahmud Abas prim.prev.), stalno poziva na mir i na suštinske pregovore kojim bi postigli neko prihvatljivo rešenje. Mi smo se pozitivno ponašali prema američkim naporima, prema svačijim naporima, a naročito njihovim. Sastajali smo sa Trampovim izaslanicima. Nadali smo se da će ova administracija ipak nešto dobro da napravi. Iznenadili su nas sa ovom odlukom. To nije fer i zato to ne prihvatamo, i nećemo prihvatiti. Niko to ne sme da uradi. To je Jerusalim, to je crvena linija. Mi jesmo mali narod, ali smo vrlo tvrd orah i niko neće moći da nas slomi. Dajte da u miru nađemo rešenje dok još ima vremena za to, dok su nam još hladne glave.

• Čiji je zapravo Jerusalim?

- Naš i svačiji. Neka bude svačiji, zašto da ne? Sve što je dobro pripada svima. Jerusalim je dobro, nek pripada svima.

* Intervju je bio zamišljen da ima dve strane sa istim pitanjima, palestinsku i izraelsku. Međutim, ambasada Izraela u Srbiji je odlučila da ne učestvuje u njemu.

(N. Ivanovski)