Veliki Stiven Hoking 54 godine je prkosio bolesti i nije hteo da umre: Ovako je profesor govorio o sopstvenoj smrti (VIDEO) (FOTO)
Čitav svet je ovog jutra potresla vest da je umro jedan od najvećih umova XX veka, britanski fizičar Stiven Hoking (76). On je preminuo u svom domu, a vest o njegovoj smrti medijima je saopštila porodica poznatog naučnika. On je svojevremeno govorio i svojoj smrti, kao i to da se ne bolji da umre.
Profesor Hoking je živeo u iščekivanju svoje smrti još od rane mladosti. Sa 22 godine doktori su za Stiven Hokinga imali mračne prognoze, proživeće još samo par godina nakon što je otkriveno da pati od retke progresivne bolesti, amiotrofne lateralne skleroze.
Teško oboljenje ga je prikovalo za kolica i skoro u potpunosti oduzelo moć govora, ali njegov um, iako zarobljen u krhkom telu, je ostao blistav i nesalomiv. Živeo je više od 50 godina nakon dijagnostikovane bolesti i istovremeno je postao medicinsko čudo.
On je rekao da mu je vest o bolesti i sumornoj prognozi dala filozofski pristup smrti. Uvek je bilo toliko stvari koje je želeo da obavi pre nego što mu umre.
- Živeo sam sa mogućnošću smrti zadnjih 49 godina, ne bojim se smrti ali ne bih žurio da umrem. Toliko toga želim da uradim pre toga - rekao je on za Gardijan 2011. godine.
U istom intervjuu, Hoking je odbacio verovanja u život posle smrti i rekao da "ne očekuje da ga bilo šta pozdravi kada umre".
- Smatram da je mozak kompjuter koji će prestati da radi kada komponente zakažu. Za pokvarene kompjutere ne postoji nebo ili život posle smrti, to je bajka za one ljude koji se plaše mraka - rekao je on.
Rekao je i da nema potrebe da postoji život posle smrti da bi se ljudi ponašali dobro dok su živi.
- Trebalo bi tražiti najveću vrednost naših postupaka - rekao je on kada su ga pitali kako bi trebali da živimo.
- Nauka predviđa da će se mnoštvo različitih vrsta univerzuma spontano stvoriti ni iz čega. To je stvar slučajnosti u kojoj se nalazimo - rekao je on.
Profesor Hoking je bio kritičar ideja o životu posle smrti kao i o bogu. Rekao je da je prorodno verovati u božanstvo pre nego što shvatimo nauku, ali da ta nauka nudi bolje objašnjenje.
(Telegraf.rs/Independent)
Video: Muzej grada Beograda otvorio izložbu o nobelovcu Ivi Andriću u Pekingu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Vesna
I skeptici koji ovome istaknutome naučniku nalaze mane,uglavno religiozni fanatici, će jednoga dana prihvatiti rezultate njegova naučnoga rada i istraživanja.Samo pioniri koji krče puteve istine i znanja znaju sa kakvim su se sve preprekama susrtali u svome naučnome radu i istraživanju.Najveće prepreke kao i obično, već vekovima,dolaze od retrogradnih religioznih elemenata i faktora.Njima nova naučna istraživanja i znanja postepeno ali sigurno ljuljaju temelje na kojima počiva religiozna dogma.
Podelite komentar
Dag
Dovoljno je reci, da je drzao katedru, na kojoj je nekad bio - Isak Njntn.Za razliku od Njutna,nijr bio vernik,ali nicim nije bio, protiv onih koji -veruju.Smatrao je,da je odgovor,na vecna pitanja,u - nauci...
Podelite komentar
@#$
Da citram Stivena Hokinga: "Nada mi je svedena na nulu sa 21 godinom. Sve od tada je dobitak"
Podelite komentar