Češkoj će najviše trebati ljudi iz ove tri oblasti: Svi proizvođači su nestrpljivi da zaposle srpske radnike (FOTO)

Češka Republika je uvek bila tu za Srbiju u procesu EU integracija i naglašavamo koliko je bitno imati konkretni program i agendu, rekao je Jakub Dir, zamenik češkog ministra spoljnih poslova. Naglasio je da su sreća, radost i frustracija ono što oseti svaka država na putu ka Evropskoj uniji, što je dobro poznato i samoj Češkoj.

Izbori u Češkoj: Ništa od iznenađenja, Zeman ponovo predsednik

Preporučujemo

Tokom posete novinara iz Srbije Pragu, u Ministarstvu spoljnih poslova na Hradčanima, u zgradi gde je formalno okončano postojanje Varšavskog pakta, gospodin Dir je govorio o odnosima Češke i Srbije, strategiji EU za Zapadni Balkan, stranim radnicima koji dolaze u njihovu zemlju, kao i o kvotama za raspodeli izbeglica u samoj Uniji i češkom neprihvatanju istih.

Ministarstvo spoljnih poslova na Hradčanima Foto: N. Ivanovski

Zamenik ministra spoljnih poslova istakao je da su za ekonomski uspeh i vidiljivost Češke zaslužne ne samo velike kompanije kao što je “Škoda auto”, već i kompanije srednjih veličina i ostale. Češkim poslodavcima glavni cilj je otvaranje tržišta i priliv radnika iz drugih zemalja. Danas najveći broj ljudi dolazi iz susedne Slovačke i Poljske, kao i iz Ukrajine.

- Postoji nekoliko šema kako radnici dolaze u Češku. Jedna od njih je povezanost za Slovačkom, ali i činjenica da visokoobrazovne institucije u obe zemlje imaju dva jezika za instrukcije. To je nešto što vam govori o jakoj vezi Češke Republike i Slovačke i o godinama uspešnih veza. Češka prima veliki broj studenata iz Slovačke, koji studiraju besplatno i koji obično ostaju u našoj zemlji nakon diplomiranja. Isto tako slovački univeziteti privlače Čehe, jer ne postoji jezička barijera i mogu da studiraju besplatno u insititucijama Slovačke.

Što se tiče Srbije, postoji nekoliko elemenata o kojima su razgovarali češka i srpska vlada, rekao je gospodin Dir.

- Naravno, svi češki proizvođači su nestrpljivi da zaposle srpske radnike. Ali je to jedan od nacrta i trenutno pregovaramo o uslovima. Specijalni režim je potpisan sa Ukrajinom, dosad više od 100 Ukrajinaca živi u Češkoj. Za mnoge poslodavce kod nas to je cilj broj jedan, dolazak stranih radnika. Isto tako je i za Ruse, ljude iz Centralne Azije, Belorusije, i u određenoj meri i za Poljake, Bugare i Rumune. Naravno, Poljska, Bugarska i Rumunija su u Evropskoj uniji i integralnom tržištu, to je drugačiji režim.

Prostorija u kojoj je češki predsednik Vaclav Havel zvanično okončao postojanje Varšavskog pakta 1. jula 1991. Foto: N. Ivanovski

Zamenik ministra spoljnih poslova naglasio je da su tri prioriteta u češkom sistemu i dolasku radnika i to u oblasti industrije, medicine/nege bolesnika i IT sektoru.

Kako vidite strategiju proširenja EU i koliko je realistično da Srbija postane član EU do 2025. godine?

- Veoma sam srećan što sam video strategiju proširenja od pre tri nedelje koja je objavila Evropska komisija (EK). Srećan sam što vidim da je između nas došlo do nove dinamike. Ne znam da li ćete moći da zatvorite poglavlja što se tiče datuma, sve je u vašim rukama i kojom ćete brzinom i tempom ići. Sve u svemu, to će biti veoma srećan momenat za EU, Srbiju i druge zemlje. Konkretni koraci i opipljivi rezultati su tu. Lepo je videti sinergiju između Bugarske, Austrije i Rumunije, koji su dobri zagovarači za proširenje Unije. Češka se uvek slagala sa državama koje slično misle, a koje su za politiku proširenja. Češka je uvek bila tu za vas i uvek zagovaramo proširenje, ne samo putem stručnih projekata već i pomoću deljenja iskustva iz našeg perioda tranzicije sa vama kroz EU fond za Zapadni Balkan.

Gospodin Dir je rekao da što se tiče strateške orijentacije o Berlinskom procesu, infrastrukturi, EU novcu koji dolazi u Srbiju, da je češka vlada uvek bila tu za Srbiju i da naglašavaju koliko je bitno imati konktretni program i agendu.

Foto: JUGpress

- Definitivno bih pohvalio nedavnu promenu mišljenja zbog činjenice da do pre nekoliko godina mnogi predstavnici EK na najvišim nivoima nisu govorili pozitivno o proširenju, i podrivali su sve češke napore i nasleđe češkog komesara za proširenje Štefana Filea u to vreme. Sada je reč o novoj dinamici i novoj šansi da se ide napred. Naravno i sreća, radost i frustracija u isto vreme se dožive kada se balansira o izazovima i problemima pregovora, i to je takođe u vašim rukama. Nije samo da Evropa daje konačnu odluku, zavisi i od srpske političke scene koliko je u mogućnosti i spremna da prihvati da postoje određene odgovornosti u Beogradu kako bi ubrzali pregovore. Nije samo pitanje o nekoliko poglavlja pregovora, već da shvatimo gde smo i da moramo da idemo napred. Toje strategijska odluka i izbor i Srbije i EU, i mi ovde u Pragu uvek naglašavamo da je ovo ključni period u našim odnosima.

Što se tiče odnosa Srbije i Kosova, Češka Republika se zalaže za proces pomirenja i dobrih susetskih odnosa. Takođe, Dir je napravio paralelu u odnosima Srbije i Kosova sa Češkom i Nemačkom.

- Češka ne samo da zagovara nezavisnost Kosova već je i je i od pomoći Kosovu u procesu transformacije. U našim bilateralnim odnosima sa Srbijom i Kosovom prioriteti su i naglašavamo regionalnu saradnju, modele pomirenja, lične veštine, prekograničnu saradnju... sve što je nama bilo pomoglo tokom 90-ih kada smo se mi suočavali sa velikim problemom zvanim češko-nemački istorijski odnosi i prošlost. Uspeli smo da se pomerimo do neverovatnih standarda i normi naših bileteralnih odnosa koje imamo sad. Zasnovani su na nezavisnom strategijskom dijalogu i Nemačka je naš broj jedan partner u EU iz mnogo razloga.

- Svi segmenti društva mogu da imaju stalni dijalog i to je neverovatna priča koja treba da se podeli i inspiracija za mnoge. Nesto zbog čega smo sada jači u našem članstvu u EU, koja je bila pozadinska platforma za unapređenje naših bilateralnih odnosa sa Nemačkom u devedesetim godinama, kada je to bilo osetljivije, bolnije, teže i sveže za mnoge, uključujući i predstavnike partija. Sada koristimo najbolje bileteralne odnose između Češke i Nemačke kako bi popravili svoju poziciju i status u EU. Ovo je lep primer kako stvari mogu za 20 godina da se promene. Ovo je primer kako se stvari mogu korak po korak napredovati.

Ministarstvo spoljnih poslova na Hradčanima Foto: N. Ivanovski

Češka Republika iako ima ambasadu na Kosovu, već godinama nema ambasadora u Prištini. Da ostaje pri takvoj odluci, potvrdio je i predsednik Češke Miloš Zeman prošle godine.

- Ne znamo ko će da bude novi ambasador. Da, predsednik je možda skeptičan zbog nekoliko razloga, ali vlada, koja je glavno telo što se tiče spoljnih odnosa, ne deli iste prioritete. Ono što je za nas važno u Ministarstvu spoljnih poslova definitivno jeste stabilna i konstantna podrška Kosovu. Čak je podržavala i vlada iz 1998. kada je Zeman bio premijer i koji je odgovoran za nove odnose u tom delu sveta.

Češka je, zajedno sa ostalim državama Višegradske grupe (Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska), došla u fokus javnosti 2015. tokom izbegličke krize, kada su odbili kvote za preraspodelu izbeglica. Češka vlada odlučila je prošle godine da zvanično potpuno obustavi prijem izbeglica iz evropskog mehanizma relokacije pošto je od nacionalne kvote 2.961 izbeglica iz kampova u Grčkoj i Italiji primila svega 12.

Foto: Tanjug / AP

- I dalje naglašavamo modele koji funkcionišu, instrumente koje smatramo da su korisni i prihvatljivi, i intsrumente koje Češka ne može da prihvati. Obavezna relokacija za razmeštanje migranata je nešto što je još uvek neprihvatljivo za Prag, dok sa druge strane dajemo razne vrste podrške, uključujući i veliku finansijsku i humanitarnu pomoć. Učestvujemo u nekoliko fondova u poslednje tri godine, veoma smo aktivni u Libiji kroz nekoliko projekata EU u Africi. Ovo je način kako radi češka vlada. Stara šema preraspodele izbeglica je gotova, tako da glavni izazovi i naučene lekcije više nisu relevantne, sada je više o pregovorima o uslovima Dablinu 4 (Dablinska regulativa o pravilima o azilu, prim.aut,). Dablin 4 i paket EK o politici azila, to je nešto gde želimo da budemo aktivni i da vidimo bolji konsenzus između evropskih država. Da li ćemo se složiti kako ćemo definisati krizu i koje modele ćemo koristiti za krizu, to je glavno pitanje za Češku ovih dana.

Zbog čega je Češka odlučno odbijala da prihvati izbeglice?

- To je zbog načina kako su bile organizovane preraspodele izbeglica. Nije pitanje da li ćemo prihvatiti migrante na našu teritoriju. Mi smo imali politiku azila u prošlosti i dolazilo je na stotine migranata i tražilaca azila iz bivše Jugoslavije, na hiljade Rusa i Ukrajinaca, i iz drugih država zahvaćenim ratom. To nije pitanje već način kako je specifičan broj migranata kreiran odlukom EU. Kako je to organizovano 2015. godine, to je deo zbog kojeg je Češka Republika bila protiv.

(N. Ivanovski)