Kurc ima balkanske korene: Baka mu je otišla iz Srbije posle II svetskog rata, a njegova porodica je pomagala izbeglicama iz bivše Jugoslavije

Najmlađi kancelar u istoriji Austrije i Evrope, Sebastijan Kurc, povezan je sa Balkanom, ima porodične veze sa Srbijom, a njegova familija pomagala je izbeglice sa prostora bivše Jugoslavije, te je njegova evropska karijera podstaknuta zatvaranjem balkanske migrantske rute, proizilazi iz biografije o mladom šefu austrijske vlade, koju je napisao nemački novinar Paul Ronchajmer.

Sebastijan Kurc poreklom iz Bačke: Baba austrijskog kancelara je iz Temerina!

Preporučujemo

Knjiga "Biografija" o 31-godišnjem kancelaru predstavljena je u sredu uveče u knjižari "Talia", uz prisustvo kancelara.

Ronćajmerova knjiga pruža interesantan uvid u život Kurca i njegov politički put do vrha stranke i vlade. Autor ga je prikazao kao izvanrednu pojavu na evropskoj političkoj sceni.

- On nije samo najmlađi političar kojem je jedna evropska država posle Drugog svetskog rata predala svoju sudbinu u ruke, već je i jedini koji je uspeo da od konzervativne stranke napravi lični pokret i vodi je ka uspehu. On je majstor medijalnog insceniranja I tako mlad pravi vođa - konstatovao je Ronchajmer.

Foto: AP/Tanjug

Kurcovo detinjstvo obeleženo je lepim dečijim životom između Beča i jednog poljoprivrednog imanja njegove dede i babe u Donjoj Austriji.

Izbeglička problematika poznata je u porodici, pošto je njegova baba poreklom iz Srbije, Vojvodine, odakle je tokom Drugog svetskog rata, kao pripadnica nemačke manjine, morala da beži.

Nakon raspada bivše Jugoslavije i rata na tom prostoru, Kurcovi roditelji primili su, početkom 1990-tih u svoj dom decu izbeglice iz Bosne. Kurc je, kako stoji u knjizi, zajedno sa njima učio nemački, igrao se ili išao na bazen.

Na osnovu tog iskustva on, prema autoru knjige, nikada nije sejao mržnju protiv stranaca, niti je imao nerealan pristup u integraciji izbeglica i migranata, već uvek pragmatičan prilaz.

Foto: Tanjug/AP

Majka Elizabet napisala je, opisujući Sebastijana, kao veoma slatko i fino dete, koje je, međutim, tražilo pažnju. Kurc je bio dobar đak i maturirao je sa radom iz istorije o ulozi jednog oficira iz Prvog svetskog rata.

Nastavnicima je još tada upalo u oči da je obdaren savršenom retorikom.

Gubitak posla njegovog oca, koji je radio kao inženjer, i njegova borba za novo radno mesto, bilo je nešto što je obeležilo mladost austrijskog kancelara.

- To ga je navelo da se odluči da uđe u politiku - navodi otac Jozef.

Foto: AP/Tanjug

Pošto je porodica negovala hrišćansko-socijalni sistem vrednosti, Kurc se sa 16 godina priključio Narodnoj partiji (OVP).

- Ako ne pravi druge gluposti, neka ga - pomislio je tada njegov otac, dodajući da tada nije shvatao ozbiljno bavljenje politikom njegovog sina.

Nakon mature, koju je položio sa najvišim ocenama, služenja vojnog roka i započinjanja studija prava, Kurc je brzo postao primeran mladi konzervativac.

Ciljano je gradio svoju političku karijeru, a pored studija je davao časove tenisa i konobarisao, kako bi finansirao životne troškove.

Nakon rada u kafani, noću je džogirao da kuće, jer mu je taksi bio preskup, navodi se u knjizi.

Foto: Milena Đorđević

U žižu političkog interesovanja dospeo je sa svojim zahtevom za uvođenjem 24-časovnog radnog vremena za podzemnu železnicu u Beču. Zbog obaveza u politici Kurc nije završio svoje studije.

Mali "udarac" u svojoj karijeri "primio" je 2010. nakon neuspele kampanje pred bečke izbore pod motom "Crno je seksi".

Kurc je tada, kako stoji u knjizi, spoznao koliko su uspeh i neuspeh blizu i uviđa koliko brzo partija nekog pušta niz vodu kada ne krene kako treba.

Godinu dana kasnije tadašnji šef OVP Mihael Špindeleger doveo je politički talenat tog mladića u svoju vladu, postavivši ga za državnog sekretara za integraciju.

Tada je Kurc bio suočen sa razarajućom medijskom kampanjom zbog svoje mladosti, a prilikom snimanja zvanične fotografije nove vlade, niko nije želeo da stane pored mlađanog državnog sekretara.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Tek njegov intervju austrijskoj državnoj televiziji ORF vodio je ka preokretu, i medijski talenat je došao do izražaja. Odlučujuće poglavlje u biografiji je izbeglička kriza, koja je leta 2015. doživela vrhunac.

Tada se mladi šef diplomatije Austrije izjasnio protiv otvorenih granica i za restriktivniju politiku prema izbeglicama, zbog čega se našao u "ćošku" tvrdolinijaša, te je, protiv otpora Nemačke i Grčke, delovao na zatvaranju balkanske rute.

- Nezavisno od toga da li je Slovenija imala inicijalnu ideju za zatvaranje balkanske rute ili su to učinile Mađarska svojom žičanom ogradom, odnosno Makedonijia, Kurc je uspeo da se prikaže kao ličnost koja je zatvorila tu rutu - piše Ronchajmer.

Time je, navodi u biografiji, Kurc postavio temelj za preuzimanje OVP, uspeh na prošlim parlamentarnim izborima i dolazak na mesto kancelara.

Foto: Tanjug/Zoran Mirković

(Telegraf.rs/Tanjug)