Finansijska blokada SAD, Tramp krivi Demokrate: Zbog čega je došlo do nje i koliko će da traje?

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi, nastavi li se zastoj oko savezne vlade, republikanci trebalo da finansiraju promenu senatskih propisa, koja sada zahtevaju supervećinu kako bi se usvojio zakon, ali vodeći republikanci odbacili su tu ideju, piše Hina.

VLADA SAD U FINANSIJSKOJ BLOKADI: Trampov odlazak na Svetski ekonomski forum u Davos neizvestan

Preporučujemo

Američki Predstavnički dom doneo je u četvrtak kasno uveče predlog zakona o privremenom finansiranju savezne vlade do 16. februara, s 230 glasova za i 197 protiv, ali je predlog potom propao u Senatu koji je rok imao do ponoći kako bi se izbegla paraliza saveznih službi. Senat ima republikansku većinu od 51 člana, ali je za prolazak predloga zakona bilo potrebno prikupiti glasove 60 senatora.

Foto: Tanjug/AP

Pregovori između vođe senatske republikanske većine Miča Mekonela i vođe demokrata u Senatu Čaka Šumera nisu uspeli, a američka vlada je tehnički ostala u ponoć bez finansiranja.

ZAŠTITA DECE 

Republikanci i demokrate međusobno se optužuju za neuspeh u postizanju dogovora, a demokrate optužuje i predsednik Donald Tramp. Demokrate su prihvatanje zakona o finansiranju uslovile ubacivanjem dela o zaštiti ilegalnih imigranata koji su došli u SAD kao deca kojih ima oko 3,6 miliona, a od kojih je prihvaćeno u program DACA iz doba predsednika Baraka Obame oko 800.000 i čije važenje ističe u martu.

- Demokrate samo žele da ilegalni imigranti ulaze u našu zemlju neprovereno. Ako zastoj potraje, republikanci bi trebalo da idu na 51 posto (nuklearna opcija) i da glasaju o stvarnom, dugoročnom proračunu - napisao je Tramp na Tviteru.

Foto: Tanjug/AP

Trampov predlog gotovo odmah odbacio je vođa senatskih republikanaca Mič Mekonel. Senatski republikanci protive se promeni senatskih pravila, tako da bi zakon o finansiranju vlade čime bi se okončao zastoj mogao da prođe s natpolovičnom većinom, rekao je MekKonel.

KAKO TRAMPA ZADRŽATI U SPORAZUMU

Sadašnja proceduralna pravila zahtevaju supervećinu tri petine Senata, obično 60 glasova od 100, kako bi se uklonile proceduralne prepreke i kako bi zakon prošao. Senat će glasati u ponedeljak o zakonu o finansiranju vlade do 8. februara, osim ako se demokrate ne slože da se održi ranije.

Za to vreme, evropski čelnici razbijaju glavu kako Trampa zadržati u nuklearnom sporazumu s Iranom. Naime, dan pre no što je Donald Tramp 12. januara dao ultimatum oko "ispravljanja" nuklearnog sporazuma s Iranom, čelnici evropskih sila susreli su se s iranskim ministrom spoljnih poslova kako bi iskazali podršku tom dogovoru, ali to nije ublažilo protivljenje američkog predsednika, otkrili su američki i evropski zvaničnici.

Foto: Tanjug / AP

Tramp je 12. januara zapretio da će se Sjedinjene Države povući iz tog sporazuma ukoliko se ne isprave njegove "ogromne manjkavosti", istakavši da odustaje od nuklearnih sankcija protiv Irana po poslednji put kako bi Vašingtonu i njegovim saveznicima dao priliku da poprave "strašne" nedostatke nuklearnog sporazuma iz 2015. koji su osim SAD-a potpisali Iran, Kina, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

POSLEDNJA ŠANSA ZA NAJGORI DOGOVOR

Američki čelnik svojim je saveznicima dao rok od 120 dana, do idućeg puta kad će pod američkim sankcijama morati da odlučuje uvodi li nove sankcije Teheranu. Susret evropskih čelnika i iranskog ministra u Briselu možda je čak i pojačao Trampovu odbojnost prema sporazumu, otkrila su tri zvaničnika uključena u razgovore.

Američki predsednik je upozorio da je to poslednja šansa za taj "najgori dogovor ikad pregovaran", a London, Pariz i Berlin započeli su razgovore o tome kako zadovoljiti njegove zahteve oko testiranja balističkih projektila i regionalnog uticaja, a da se u isto vreme sačuva dogovor iz 2015. koji je zaustavio iranske nuklearne ambicije na barem deset godina.

Foto: Tanjug/AP

Tramp mora da odlučuje o obnavljanju izostanka sankcija svakih 120 dana, zbog čega američki Kongres i američke i evropske diplomate imaju vremena do sredine maja da smisle rešenje za ovo pitanje. Posle susreta u Briselu evropski čelnici strahuju da ništa što su dogovorili neće biti dovoljno.

- Radićemo u duhu spremnosti razgovora o svim pitanjima, od nuklearnog sporazuma do iranskih balističkih projektila - istakao je jedan evropski diplomata. - Ali želimo teme da razvrstamo u kategorije, ne želimo da ih mešamo - dodao je.

NEMA PONOVNIH PREGOVORA

Na kocki nije samo taj istorijski sporazum koji Evropa vidi kao najveći diplomatski uspeh u nekoliko decenija. Njegov kolaps bi mogao da znači raspad odnosa između Sjedinjenih Država i Evrope koji su temelj sigurnosti Zapada od Drugog svetskog rata, tvrde dvojica evropskih diplomata i američki službenik, koji dodaju da bi to moglo potvrditi evropske strahove da više ne mogu da računaju na američko vođstvo.

Velika Britanija, Francuska, Nemačka i šefica Evropske unije za spoljnu politiku Federika Mogerini čvrsto stoje iza toga da se o sporazumu ne može ponovo pregovarati, a to je ovog meseca odbacio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Početni kontakti između tri evropske sile u Vašingtonu, evropskim prestonicama i sedištima EU u Briselu pokazuju kako će Pariz, London i Berlin SAD-u predstaviti paket mera koji bi mogli zadovoljiti Trampovu zabrinutost, ali da ne žele ponovo da pregovaraju o sporazumu.

PRETNJE UPUĆENE IRANU

U toj strategiji se predlaže pretnja Iranu ciljanim ekonomskim sankcijama ako ne pristane da smanji svoj balistički arsenal za koji Zapad veruje da uključuje i rakete dugog dometa koje potencijalno mogu da nose nuklearnu glavu.

Vašington želi da se američkim nuklearnim inspektorima omogući pristup vojnim lokacijama u sklopu provere sprovođenja sporazuma koju obavlja Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Ona naglašava kako ne razlikuje vojne i nevojne lokacije i više puta je ponovila kako Iran poštuje svoje obaveze date u dogovoru.

Foto: AP/Tanjug

Diplomate tvrde kako IAEA još uvek nije ispitala neku vojnu lokaciju, a ako Vašington želi, da treba pružiti nove informacije koje će pokazati da je to potrebno. Još jedan element potencijalne evropske strategije je stvaranje pritiska nad Iranom da prestane da podržava libanski Hezbolah i da naoružava pobunjeničke Hutije koji se u Jemenu bore s tamošnjom vladom.

Postoje i indicije da će Iran biti pozvan da prihvati mirovne pregovore o Siriji Ujedinjenih nacija u kojima se Teheran znatno sukobljava sa zapadnim državama zbog podrške sirijskom predsedniku Bašaru el-Asadu.

Pogledajte i naš prilog o tome kako se bira predsednik SAD:

(Telegraf.rs)