Temeljna analiza odnosa Severne Koreje i SAD: Da li može doći do nuklearnog rata, kakvi su lideri Tramp i Kim, šta očekuje njihove komšije, ali i Srbiju (FOTO)
"Severna Koreja nikada nije odustala od ideje na „oslobodi” Južnu Koreju od SAD i pripoji je sebi. Razvijanje nuklearnog programa režim u Severnoj Koreji očito vidi kao način da se obezbede od eventualne nasilne smene i pokušaja invazije od strane SAD"
Tokom prethodnih meseci imali smo priliku da vidimo koliko su se pogoršali odnosi između Severne i Južne Koreje, a posebno između Severne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država. Od dolaska na vlast američkog predsednika Donalda Trampa, zaoštrila se retorika SAD prema vlastima u Pjongjangu i njihovom lideru Kim Džong Unu. Severna Koreja je nastavila da razvija svoj nuklearni program, što nije nailazilo na odobrenje Trampove administracije, pa su čak mogle da se čuju i pretnje ratom. Iako je sada usledilo zatišje čitav svet i dalje pažljivo prati razvoj događaja i sa strepnjom iščekuje svaki sledeći potez dva upečatljiva lidera.
Zašto se mrze Severna i Južna Koreja i kakva se prekretnica danas dogodila? (FOTO) (VIDEO)
Preporučujemo
SELO MIRA na najopasnijoj granici na svetu, u njemu pregovaraju Severna i Južna Koreja: Tamo je vreme stalo i svi su odavno pobegli (FOTO) (VIDEO)
Severna Koreja objavila snimak lansiranja njihove najmoćnije rakete do sada koja može da pogodi bilo koji grad u Americi (VIDEO)
Trenutno smo svedoci da dve Koreje pokušavaju da izglade odnose koji su bili izuzetno loši u poslednje dve godine. Predstavnici dve zemlje su se 9. januara sastali i uspeli su da se dogovore oko određenih pitanja vezanih za sankcije, vojnu telefonsku liniju, sastanak razdvojenih porodica, kao i učešću sportista Severne Koreje na zimskim olimpijskim igrama u Južnoj Koreji. To nije po volji vlastima u Vašingtonu, jer smatraju da Sever želi da oslabi odnose između SAD i Južne Koreje.
O odnosima Severne Koreje i Amerike, o pretnjama koje jedan drugom upućuju Kim Džong Un i Donald Tramp, kao i o opasnosti od nuklearnog rata između ove dve države, razgovarali smo sa dr Draganom Mitrović, redovnom profesorkom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ona je takođe i vodeći domaći poznavalac ekonomije, politike, međunarodnih odnosa i bezbednosti savremene Kine i Istočne Azije.
Iako skoro čitav svet strahuje od Severne Koreje i njenog nuklearnog oružja, drugi veruju da je to ipak samo propaganda, koju uglavnom plasiraju zapadni mediji.
- Tvrdnja da samo postojanje Demokratske Narodne Republike Koreje, odnosno kolokvijalno Severne Koreje, predstavlja pretnju po čitav svet je manipulativno predstavljanje realnosti i deo propagande, odnosno informacionog rata. Oni koji tvrde da je samo postojanje neke države pretnja po svet, onda na kraju te priče sugerišu da takvu državu treba „udaljiti“ iz sveta kako bi ga „spasili“ od pretnje koju ona predstavlja. Takav stav nije prihvatljiv ukoliko želite mir i prihvatate da su sve države po međunarodnom pravu jednake i imaju pravo na opstanak, razvoj i sve drugo što im pripada kao delu međunarodne zajednice, tj. kao članici OUN.
Ako pak govorimo o severnokorejskom nuklearnom programu, reakcijama na njega, pretnjama po mir, bezbednost i opstanak koje proističu iz sveukupne situacije na podeljenom Korejskom poluostrvu na region Istočne Azije i šire, onda je samo postojanje ovog problema zaista velilka opasnost za region, ali i čitav svet - kaže prof. Mitrović.
Severna Koreja odbija da se odrekne svog nuklearnog oružja i tvrdi da ga razvija isključivo u odbrambene svrhe. Vlast u Pjongjangu poučena iskustvom iz Korejskog rata želi da na taj način bude sigurna da će moći da spreči da bude napadnuta ili da će moći da se odbrani ako do rata dođe. Ovde se onda postavlja pitanje da li Severna Koreja opravdano razvija nuklearno oružje?
- Ovo je pitanje veće od Severne Koreje i odgovor na njega neminovno sadrži snažan vrednosni stav onoga koji odgovara. Da li je bilo koja država opravdano razvijala nuklearno oružje? Po mom shvatanju – ne, nijedna država nije trebalo da razvija, a naročito ne i da upotrebi ovo stravično oružje.
Sa druge strane, mnogi će stručnjaci za međunarodne odnose reći da je to što su obe super sile u doba (starog) hladnog rata posedovale nuklearno oružje doprinelo da odvraćajuće dejstvo utiče na njihovo uzdržavanje od započinjanja novog velikog rata. No, situacija na terenu je realnost, postoji „klub” država koje poseduju nuklearno oružje i koje su tzv. priznate nuklearne sile čiji su arsenali poznati i pod kišobranom Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) iz 1970. To su sadašnje stalne članice SB UN. Pored snažnog antinuklearnog globalnog pokreta postoji i nastojanje nekih država da postanu nuklearne sile i time učine sebe bezbednijim.
Severna Koreja se povukla iz NPT-a 2003. godine, očito sa idejom da program za koji je do tada tvrdila da ga koristi u svrhe naučnih i medicinskih istraživanja i primene, preusmeri dominantno ka vojnoj upotrebi obogaćenog uranijuma i 2006. godine delimično uspešno testira svoju prvu nuklearnu bombu.
Drugu i treću probu je izvršila 2009. i 2013., da bi 2016. tvrdila kako je izvela prvu probu hidrogenske bombe. Nesporno je da je 3. septembra 2017. godine posle lansiranja niza raketa srednjeg, ali i interkontinentalnog dometa te godine, izvršila i probu hidrogenske bombe pokazujući nedvosmileno da je postala nuklearna sila i da je to nova realnost.
Njen status nuklearne sile je iz razloga nepredvidljivosti severnokorejskog režima, a time i nemogućnosti čak ni saveznika poput NR Kine i Rusije da utiču na njega, bio i ostao teško prihvatljiva činjenica i za njih, a pogotovo za protivnike Severne Koreje. Ne zaboravimo da je po okončanju Korejskog rata sklopljeno samo primirje, a ne i zaključen mir, te su formalno dve Koreje, dva dela istog naroda koji žive u dve ideološki suprotstavljene države, još uvek u ratu. Isto važi i za SAD.
Tako da kada svake godine SAD i Južna Koreja (čije je zvanično ime Republika Koreja) izvode zajedniče vojne manevre ovo za Severnu Koreju nisu „redovne” vojne vežbe, već moguća priprema za invaziju na nju ili početak te invazije. Sa druge strane, Severna Koreja nikada nije odustala od ideje na „oslobodi” Južnu Koreju od SAD i pripoji je sebi. Razvijanje nuklearnog programa režim u Severnoj Koreji očito vidi kao način da se obezbede od eventualne nasilne smene i pokušaja invazije od strane SAD - tvrdi prof. Mitrović.
Iako Kim Džong Un stalno preti SAD i tvrdi da njegove rakete mogu da dosegnu američko tlo, još uvek se na taj korak nije odlučio. Međutim, pojedinci strahuju da bi on u jednom trenutku svoje pretnje mogao i da obistini.
- Ne čini mi se da je to realna opcija, uprkos pretnjama i izjavama Pjonjanga u kojima se kaže da njihove rakete mogu da dosegnu Guam ili čak čitav kontinentalni deo SAD. Kim Džong Un i vojno rukovodstvo Severne Koreje su potpuno svesni da bi odgovor na takav čin njih koštao ne samo vlasti, već i života, te da bi sam opstanak države bio doveden u pitanje - kaže prof. Mitrović.
I Tramp se tokom proteklog perioda nije suzdržavao što se pretnji tiče, pa se postavlja pitanje da li bi on bio u stanju da prvi krene u napad protiv Kima.
- Nešto je veća mogućnost ove opcije, budući da postoje krugovi u Stejt Departmentu i Pentagonu koji smatraju da SAD može vojnim putem da „reši”, tj. otkloni bilo koju pretnju po bezbednost i nacionalne interese SAD. Međutim, malo je verovatno da će do toga doći iz više razloga.
Ako pođemo od prvog: uprkos opsežnom satelitskom osmatranju SAD i njeni saveznici nemaju informacije gde su sve po teritoriji Severne Koreje razmeštene nuklearne glave, te ih stoga ne mogu efikasno uništiti, a mogu rizikovati nuklearni kontraudar. Ne manje važno, iako je ključni saveznik i Japana i Republike Koreje, dveju država koje bi se prve našle na listi za odmazdu jer su bliža, a time i lakša meta od samih SAD, Vašington nema mandat od strane vlada ovih država, a još manje od njihovih građana, da učini nešto tako riskanto po njih i da uopšte, u njihovo ime odlučuje o ratu i miru.
Dodatno, i NR Kina i Rusija su izuzetno protiv vojne opcije, počev od geopolitičkih i strateških razloga, jer bi posle urušavanja Severne Koreje i ujedinjavanja Korejskog poluostrva pod Seulom američke trupe došle do njihovih granica čime bi se geopolitička slika Istočne Azije drastično promenila u smislu mnogo jače američke dominacije.
Nuklearni napad ili nuklearne eksplozije kao posledice napada bi pored nesagledivih ljudskih žrtava u samoj Severnoj Koreji izazvale stravičnu ozračenost živog sveta u njoj, ali i na teritorijama okolnih zemalja, gde je posebno rizična pozicija gusto naseljenog kineskog stanoviništva u provinciji Đilin, koja se graniči sa Severnom Korejom.
Naravno, od kada je Severna Koreja izvela više uspešnih proba raketa dugog dometa, ostaje procena američke strane da li će neka buduća proba biti shvaćena kao napad na SAD. Ovo se posebno odnosi na eventualnu buduću atmosfersku probu nuklearne bombe, koju je Pjongjang najavio. U takvim situacijama ostaje na predsedniku SAD da proceni da li je vojni odgovor nužna mera odbrane - ističe prof. Mitrović.
Zapaljiva retorika između država je uvek opasna, posebno kada su u centru dešavanja lideri poput Trampa i Kim Džong Una, čije ličnosti su često primeri brojnih analiza.
- Užarene poruke, pune pretnji i uvreda su veoma opasne jer objektivno doprinose zaoštravanju situacije. Predsednik SAD je više puta opominjan i kritikovan od strane saveznika iz Južne Koreje, ali i nekih domaćih savetnika, da njegove uvredljive i preteće poruke vode zaoštravanju situacije i podstiču Severnu Koreju da sebe vidi kao žrtvu pretnji koja od njih može da se brani daljim razvojem nuklearnog i raketnog arsenala.
Takođe, i Rusija i NR Kina su kritikovale američku odluku da Severnu Koreju stavi na listu zemalja sponzora terorizma u vreme kada je posle Trampove turneje po Istočnoj Aziji u novembru 2017. došlo do perioda zatišja u dugom nizu severnokorejskih raketnih proba te godine.
Naime, posle ove američke odluke je došlo do nove probe interkontinentalne rakete od strane Severne Kojere, na koju su “odgovorile” vojne vežbe združenih snaga SAD i Južne Koreje, koje su uključile i preletanje američkog B-1 B bombardera preko Korejskog poluostrva itd., za koje je Pjongjang rekao da su dovele situaciju na “ivicu rata” itd., dakle, nove spirale vojnih akcija koje su dodatno pogoršale situaciju.
Sa druge strane, Severna Koreja uobičajeno koristi snažnu (i uvredljivu) retoriku kroz koju provejava glavna tema, koja se ne menja već 70-ak godina: borba protiv američkog i japanskog imperijalizma i podsmeh prema braći iz Južne Koreje koji su viđeni kao “pioni” (pristojnim rečnikom kazano, inače se koriste drugi izrazi) u rukama SAD.
I Donald Tramp i Kim Džong Un su prilične nepoznanice, uprkos tome što su neke od medijski najčešće spominjanih i “obrađivanih” ličnosti. Ipak, ono što znamo je da predsednik SAD veoma voli da bude medijski eksponiran, da mu prija svaka vrsta publiciteta i da sebe vidi kao glavnog junaka obnove Amerike kao velike nacije.
On nema poverenja u establišment, ali ima u vojsku i vojna lica, kojima je mahom i okružen u obnovljenom kabinetu. Ovi penzionisani generali su retki pojedinci prema kojima pokazuje poštovanje. Dodatno, Tramp nema iskustva u vođenju državnih poslova na bilo kom nivou, ali je ipak posle godinu dana mandata uspeo da sprovede niz odluka koje će na duži rok uticati na način funkcionisanja ključnih insitucija SAD.
Sa druge strane, Kim Džong Un je iznenađujuće uspešno i brzo uspeo da se, iako bez iskustva i nakon veoma kratkih priprema, nametne kao vrhovni vođa Severne Koreje i čak izgradi kult ličnosti. Njegovo usredsređivanje na razvoj nuklearnog programa je očito dalo rezultate i doprinelo jačanju njegove liderske figure.
Verujem da je Kim Džon Un daleko više racionalan no što ga predstavljaju dominantni zapadni mediji. Očito je da želi da više podseća na svog dedu, osnivača DNRK, besmrtnog i „za sva vremena” predsednika, Kim Il Sunga, nego na svog bolešljivog, retko nasmejanog oca. Smatram da je njegova strategija razvoja nuklearnog programa usmerena na priznavanje statusa nuklearne sile i otpočinjanja suštinskih pregovora sa SAD i ostalim zainteresovanim stranama, kako bi se našlo trajno i održivo rešenje - kaže prof. Mitrović.
Ako dođe do sukoba između SAD i Severne Koreje to će najviše uticati i na najbliže susede Pjongjanga, kao što su Japan, Kina, Južna Koreja i Rusija. Postavlja se pitanja šta u ovoj situaciji one mogu da učine da spreče mogući sukob.
- Ove četiri države su, pored SAD i same DNRK bile učesnice Šestostranih pregovora o severnokorejskom nuklearnom pitanju, koji su kroz više rundi vođeni u Pekingu, ali su već više od decenije zamrznuti zbog zaoštravanja situacije. No, uveliko se radi na njihovoj obnovi, jer je svim zemljama u regionu izuzetno stalo do toga da se dođe do trajnog rešenja ili očuva status kvo.
Ono što najbrže možemo da očekujemo je „olimpijska diplomatija”, uključivanje sportista DNRK u zimske OI u Južnoj Koreji što bi se iskoristilo kao platforma za dalje dogovore na nivou najpre dve korejske države, iako Republika Koreja, razume se, ništa ne radi bez dogovora sa SAD, ali i konsultovanja sa ostalima iz "petorke" - kaže prof. Mitrović.
Kad god se spomene sukob u nekom delu sveta, uvek se postavlja pitanje kako će to uticati na našu zemlju i na ovaj region.
- Na našem području, kao šavnom ili graničnom između regiona, kontinenata, kultura, civilizacija i poredaka, uvek se osećaju veliki potresi postojećeg poretka, kao i promene u postojećoj ravnoteži. U njemu vrvi od aktivnosti koje su usmerene upravo ka promenama i dominaciji jedne na uštrb druge, većine ili svih ostalih prisutnih sila.
Ako neka od njih doživi slabljenje svoje dominacije u regionu Severoistočne Azije, možda će želeti da ga učvrsti na našem području agresivnijim postavljanjem ovde, no, kako je dinamika promena na različitim tačkama planete izuzetno ubrzana, uključujući i domaća zbivanja aktivnih sila, to je nemoguće predvideti - ističe prof. Mitrović.
U poslednje vreme se često spominjalo i da li postoji mogućnost da administracija SAD izvrši atentat na Kim Džong Una i šta bi taj postupak prouzrokovao.
- Tako nešto nije moguće osim ukoliko SAD ne prodru u njegovo najbliže okruženje, koje je, pak, on gotovo u potpunosti izmenio okružujući se svojim ljudima iz porodice, Partije i Armije. Dakle, malo verovatno. Pored toga što bi ovo bio akt državnog terorizma, teško da bi bio efikasan, dok bi sigurno bio visokorizičan - kaže prof. Mitrović.
Obe Koreje teže ujedinjenju. Svaka na drugačiji način gleda na tu mogućnost i ima svoju viziju kako bi to mogla da ostvari. Nema sumnje da bi svaku od njih takav potez skupo koštao.
- Obe Koreje žele ujedinjenje, već smo objasnili kako Severna Koreja to vidi. Ona nije odustala od ideje vojnog „oslobođenja” južnog dela o čemu govore i slučajno otkriveni ogromni tuneli koje je u svrhu invazije pripremala. Južna Koreja, ipak, ima i ministarstvo za ujedinjenje i to je njen zvaničan politički cilj, ali je realnost drugačija.
Naravno, razdvojene porodice, podeljena nacija u dve suprotstavljene države, traume iz prethodnih ratova i njihove posledice su velika i teška nesreća ovog naroda koja nameće uzvišeni cilj ponovnog nacionalnog ujedinjenja. No, ne samo da to izgleda kao neizvesna budućnost u ovom momentu, već su i uslovi života i prihvaćene vrednosti drastično različiti u dve države.
U Južnoj Koreji, koja ima 51 milion stanovnika, rasprostranjeno je stanovište, iako to nije „politički korektno” da je Severna Koreja, tj. njeno stanovništvo od oko 25 miliona, na nižem civilizacijskom stupnju, a to nisu zdravi osnovi za ujedinjenje. Velike razlike treba prihvatiti, a onda pokazati spremnost za dug i težak proces obostranog prilagođavanja. Svakako da bi ekonomski trošak eventualnog ujedinjenja bio ogroman, ali i podeljen sa zemljama regiona - zaključuje prof. Mitrović.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Oglasila se Melanija: Otkrila koga bi Tramp i ona mogli prvo da ugoste u Beloj kući
Šta pobeda Donalda Trampa znači za Kinu: Hoće li Si Đinping patiti ili slaviti?
Rusija planira obnovu legendarnog nadzvučnog putničkog aviona Tu-144 kao leteće laboratorije
<% post.title %>
Poginuo zloglasni ruski general čije su trupe mučile zarobljenike: Putin izgubio 8. generala od početka rata
Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
BUKNULA EPIDEMIJA U BEOGRADSKOJ BOLNICI Skoro 50 pacijenata ima tegobe, svi se žale na TRI ISTA SIMPTOMA: Inspekcija na terenu
PRIJATELJI SE OPRAŠTAJU OD PREMINULE EMILIJE POPOVIĆ (28) Nekoliko dana pred SMRT promovisana njena knjiga, bila ponos Srbije: "Draga naša Ema putuj sa anđelima" (FOTO)
NEZAPAMĆEN GUBITAK Umrla Emilija Popović (28) kojom se cela Srbija ponosila: Promovisala knjigu, pa izgubila životnu bitku
🐰Zec🐰
Mogo više ima Tramp izgubit od Kima u slučaju rata realno.
Podelite komentar
Kinezofil
Kina nece dozvoliti rat ispred kuce.Obuzdace oboje Kina.
Podelite komentar
Живојин
Не би ваљало ако дође до нуклеарног рата мислим да би Кореја нестала с земље а анерика би више патила незаборавите да су американци паничари и још уз то они би изгубили утицај у свету ,изгувили би ,инвестиоре ,дошло би до расула у америци .
Podelite komentar