SELO MIRA na najopasnijoj granici na svetu, u njemu pregovaraju Severna i Južna Koreja: Tamo je vreme stalo i svi su odavno pobegli (FOTO) (VIDEO)

 
 ≫ 
  • 2

Jedino što je preostalo od sela je zgrada u kojoj je potpisan sporazum 1953, a koje je danas Severnokorejski muzej mira.

Panmudžom je napušteno mesto na granici Severne i Južne Koreje, nalazi se u središtu demilitarizovane zone između ove dve neprijateljske države i zovu ga "selom mira". Poslednjih nekoliko dana ovo mesto je ponovo dospelo u centar pažnje nakon što su u utorak u njemu održani razgovori Severne i Južne Koreje o učešću delegacije Pjongjanga na predstojećim Zimskim olimpijskim igrama, a koje se održavaju u južnokorejskom Pjongčangu.

Zašto se mrze Severna i Južna Koreja i kakva se prekretnica danas dogodila? (FOTO) (VIDEO)

Severna Koreja ponovo je otvorila prekinutu vojnu telefonsku liniju sa Južnom Korejom nakon pomenutih pregovora, što je potvrđeno i u južnokorejskoj vladi, gde se navodi da će linija od srede normalno funkcionisati.

"Vruća linija", kako je zovu, nije korišćena skoro pune dve godine. U februaru 2016. godine prekinut je taj granični komunikacioni kanal u znak protesta što je Seul zatvorio zajednički industrijski kompleks.

Foto: Tanjug / AP

Kontakt između dveju zemalja uspostavljen je nakon što je lider Severne Koreje Kim Džong Un, u svom novogodišnjem govoru izrazio nadu da će moći da pošalje delegaciju Severne Koreje na Zimske olimpijske igre.

SELO MIRA

Panmudžon je udaljen 53 kilometara od Seula i 10 kilometara od Kaesonga, a njegov istorijski značaj za Koreje je enorman.

Pre Korejskog rata, Panmudžom je zapravo bio skupina od 10-ak kućica sa malim brojem stanovnika. U poslednjoj fazi rata, u selu su se održavali mirovni pregovori, a 27. jula 1953. u njemu je potpisan sporazum o primirju.

Foto: Tanjug / AP

Selo se nalazi unutar demilitarizovane zone, ali severno od demarkacijske linije, koja prolazi sredinom demilitarizovane zone. Nakon uspostave iste, svo stanovništvo je evakuisano, a selo je postepeno propadalo sve dok nisu nestali svi tragovi njegovog postojanja. Jedino što je preostalo od sela je zgrada u kojoj je potpisan sporazum, a koje je danas Severnokorejski muzej mira.

"National post" piše da je to jedno od najčudnijih mesta na svetu, koje je nastanjeno isključivo vojnicima koji "bulje" jedni u druge. Selo je poznato i kao Zajednički bezbednosni prostor.

Čine ga pet jednoličnih zgrada, od kojih su tri obojene u plavu boju Ujedinjenih nacija. Unutar jedne od njih nalazi se konferencijska sala u kojoj se sastaju delegacije Južne i Severne Koreje, a sto koji se nalazi u njemu je podeljen kao i selo, precizno na dva dela, što zapravo predstavlja i granicu.

Foto: Tanjug / AP

Ni Severna, ni Južna Koreja nemaju jurisdikciju nad Panmudžomom. Unutar demilitarizovane zone postoji granica između dve Koreje, a glavni put je okružen bodljikavom žicom i čuvarima.

TURISTIČKA ATRAKCIJA

Za razliku od većine mesta koji predstavljaju mogući epicentar sukoba, Panmudžon je postao vremenom popularna turistička atrakcija. Obe Koreje redovno sprovode turiste, a iako zvuči pomalo čudno, Severna Koreja ima reputaciju da je njihova tura "opuštenija". Turisti sa Severa mogu se redovno videti kako prave selfije za severnokorejskim vojnicima.

- Sve može da prođe sve dok ne prelazite prokletu liniju - rekao je jedan od turista.

S druge strane, na južnokorejskom delu posetioci moraju da se pridržavaju strogog koda za oblačenje, uključujući zabranu za farmerke i kratke pantalone. Pokazivanje, mahanje i gledanje severnokorejskih vojnika direktno u oči je striktno zabranjeno, a posetioci određenih nacionalnosti, uključujući i domaće turiste, moraju da prođu kroz provere.

Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP

- Posetioci neće pokazivati, niti praviti gestove ili izraze kao što je omalovažavanje, abnormalne akcije koje bi severnokorejska strana mogla da koristi kao propagandni materijal protiv Ujedinjenih nacija - stoji u izjavi koji mora da potpiše svaki posetilac.

Za sve navedeno, vezano za južnokorejsku stranu, postoji dobro objašnjenje: vojnici Severne Koreje imaju istoriju nepredvidivih izliva nasilja.

Najpoznatiji incident desio se 1976. godine. Američki tim počeo je da obrezuje drvo blizu granice, što je dovelo do gužve severnokorejskih vojnika. Napali su jedinicu i ubili sekirama dva Amerikanca. U skorije vreme, u novembru, severnokorejski vojnik dramatično je prešao na jug kroz Panmundžom, bežeći od kiše metaka svojih bivših kolega koji su pokušali da ga ubiju.

Foto: Tanjug / AP

I kada južnokorejski vojnici otvore vrata konferencijske sale za sastanke, pored njih uvek stoji vojnik. Navodno je to zato što su Severnokorejci u prošlosti pokušali da otmu stražare Južne Koreje.

Pored turista, Panmundžom je i jedno od obaveznih mesta za političare posetioce. Fotografije na granici imaju bivši premijer Australije Toni Abot, bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton, koja je stalno gledala čuvara Severne Koreje u konferencijskoj sali. Barak Obama, Bil Klinton i Džordž Buš mlađi su takođe iskoristili priliku da prošetaju selom.

Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP

Zgrada u kojoj je potpisano primirje nalazi se na severnokorejskoj strani i pretvorena je u Muzej mira. Kako su turisti rekli, muzej sadrži obilje znakova koji ga zagovaraju kao mesto na kojem su američki "imperijalisti" prisiljeni da se predaju slavnoj Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji.

- Američki imperijalisti su krivi za sve što je loše - napisao je u blogu američki turista koji je posetio severnokorejsku stranu.

Severnokorejski Muzej mira, Panmundžom Foto: Wikimedia / Bubbha

BITKA ZASTAVAMA

Tu je desila i poznata "bitka zastavama". Daeseong-dong, južnokorejsko poljoprivredno selo u blizini Panmundžoma, postala je dom velikoj zastavi 80-ih godina. Kao odgovor na to, Sever je postavio još veću zastavu u ​​obližnjem Kidžong-dongu, u praznom selu koje postoji zbog propagandne svrhe.

Ovakve scene su nekada bile uobičajene na kontrolnim punktovima širom sveta, naročito u podeljenom Berlinu. Međutim, Panmundžom se često naziva poslednjim žarištem Hladnog rata.

Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP
Foto: Tanjug / AP

Pogledajte video:

(L.C.)

Daljinac

Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA