Sve o sporazumu PESCO i "vojsci EU": 5 članica nije potpisalo istorijski pakt. Da li je ovo dopuna NATO ili njegov protivnik? (VIDEO)
Najavljivana je kao nova era u evropskoj odbrambenoj saradnji, ministri inostranih poslova i ministri odbrane Evropske Unije konačno su stavili mastilo na papir u ponedeljak nakon godina razgovora o tome kako njihove zemlje moraju da sarađuju više kako bi bolje i efikasnije zaštitili građane. "Sporazum o stalnoj strukturnoj saradnja" ili PESCO, biće najambicioznije sredstvo u bezbednosnom arsenalu EU.
Potpisivanju Sporazuma o PESCO promovisale su Francuska i Nemačka. Nakon višegodišnjeg smanjenja troškova u Evropi i oslanjanja na SAD kroz NATO, Francuska i Nemačka se nadaju da će sporazum ujediniti nacije u črvšćoj odbrambenoj saradnji, koja podrazumeva vojnike i oružje.
Pakt su potpisale 23 od 28 zemalja članica EU, a zemlje koje nisu potpisale sporazum su Velika Britanija, koja napušta Uniju, Danska, Irska, Portugalija i Malta, dok su u poslednjem času svoj potpis stavile Poljska i Austrija, koja inače nije član NATO.
Učešće u projektu PESCO je dobrovoljno i zemlje mogu kasnije da se pridruže, ako to odobre ranije potpisnice sporazuma. Države koje nisu članice EU takođe mogu učestvovati u određenim misijama, mada neće imati ulogu u odlučivanju.
U skladu sa paktom PESCO, zemlje EU će se obavezati i da povećaju vojne troškove, mada neće odrediti donji prag poput NATO-a.
PESCO je deo napora da se ojača EU posle referenduma o Bregzitu i kritika američkog predsednika Donalda Trampa na račun članica NATO i njihovog doprinosa, a prati formiranje Evropskog odbrambenog fonda koji će imati godišnji budžet od 5,5 milijardi evra.
Sporazum potpisan juče predviđa da zemlje obezbede "značajnu podršku" u ljudstvu, opremi, obuci i infrastrukturi za vojne misije EU. Potpisnice se, takođe, obavezuju na "redovno povećanje budžeta za odbranu", kao i izdvajanje 20 odsto odbrambenih troškova za nabavku opreme i dva odsto za istraživanje i tehnologiju.
PESCO bi mogao da dovede do otvaranja evropske vojne bolnice ili logističkog centra, ali će se prvo usredsrediti na projekte za razvoj nove vojne opreme, kao što su tenkovi ili bespilotne letelice, radi usklađivanja oružanih sistema i smanjivanja razlika u kapacitetima pojedinačnih zemalja.
EU countries commit to boosting #EUDefence today. Together we can deliver the security our citizens need #PESCO https://t.co/2mmZy73U9c pic.twitter.com/6obV4cfY0V— EU External Action (@eu_eeas) November 13, 2017
Iako pet država EU zasad ostaje izvan te saradnje, PESCO je istorijski trenutak za Uniju jer se doživljava kao prvi korak prema stvaranju onoga što se kolokvijalno naziva "vojskom EU".
Savet bi do kraja godine trebalo da donese odluku o zvaničnom pokretanju sporazuma koji ima za cilj da pojača bezbednost članica i poboljša koordinaciju u razvoju nove vojne opreme.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, izjavila je da su države već podnele više od 50 zajedničkih projekata u oblasti odbrambenih sposobnosti i vojnih operacija. Prema njenim rečima PESCO, koji se finansira iz fonda za odbranu EU, omogućiće državama članicama da iskoriste ekonomiju Evrope i u tom smislu ispune postojeću prazninu proizvodnje.
Pristalice sporazuma ocenjuju da će PESCO biti dopuna NATO-u, koji će i dalje imati primarnu ulogu u odbrani Evrope, ali uz novost da se i unutar EU stvori odbrambena unija. NATO ima 29 članova, a Crna Gora se 5. juna 2017. pridružila NATO-u kao poslednja, 29. članica. Pored članova organizacije u radu učestvuje 21 zemlja član Partnerstva za mir, sa još 15 zemalja uključenih u institucionalni sistem dijaloga. Zajednički vojni troškovi svih država članica NATO-a čine oko 70 odsto svetskih troškova. Troškovi za odbranu članova trebalo bi da iznose 2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Hrvatska je, takođe, jedna od članica koja je pridružila sporazumu PESCO.
- Ovo je velik dan za Evropu u funkciji jačanja odbrambenih sposobnosti. Hrvatska je odlučila da da svoj doprinos jer je to u našem nacionalnom interesu. Kroz učestvovanje u PESCO-u stvaramo mogućnost još jačeg uključivanja hrvatske odbrambene industrije u projekte opremanja, razvoja i modernizacije u okviru EU. Sve je to u funkciji jačanja odbrambenih sposobnosti EU, ali i jačanja odbrambenih sposobnosti Hrvatske vojske - rekao je hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević.
(Telegraf.rs)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
saja
To jenovi Wermaht.Radja se Četvrti rahh!
Podelite komentar
Kinezofil
Eu vojska sitna boranija za Us i Rusku vojsku!
Podelite komentar
Maca
Ovo je radi bacuske to znaju ptice na granama ,samo posmatrajte kako Ameri forsiraju formiranje vojske kosova i onda ce da nabrzinu da ih prime u Nato .Nije to radi vojske kosova nego teritorije, pa imali Srbija uopste uvida sta se dole pravi mislim na vojne baze.
Podelite komentar