Kad Rusi pomažu: Zbog ovih Fejsbuk oglasa je Tramp dobio izbore

 
  • 1

Američki senatori tvrde da su Rusi kupili 3.000 Fejsbuk oglasa za vreme američke predizborne kampanje prošle godine

Američki senatori otkrili su javnosti čitav niz oglasa koje su ruski operativci kupili na Fejsbuku, u sklopu svoje akcije mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine, propagandom protiv Hilari Klinton, a za Donalda Trampa, piše index.hr.

Predstavnici Fejsbuka, Tvitera i Gugla na saslušanju pred američkim Senatom. Sva trojica dala identičan odgovor!

Oglasi koje su objavili samo su delić od ukupno 3.000 Fejsbuk oglasa koje su Rusi kupili za vreme američke predizborne kampanje prošle godine, ali i iz ovog uzorka vidljiva je njihova impresivna sposobnost imitiranja američkog javnog diskursa i političkog aktivizma.

Osim toga, kako izveštava Washington Post, Rusi su se vrlo efikasno služili mogućnostima Fejsbuka za pronalazak i ciljanje korisnika koji će najbolje reagovati na njihovu propagandu.

Predstavljali se kao protivnici ilegalne imigracije, islamizacije, hrišćanski fundamentalisti, crnački aktivisti, levičari...

Osim demonizovanja (ponekad i doslovno) Klintonove i veličanja Trampa, ruska kampanja na društvenim mrežama imala je za cilj da produbi podelu među Amerikancima oko najosetljivijih društveno-političkih pitanja.

Oglasi su tako ciljanim kategorijama korisnika upućivali ostrašćene i zavodljive poruke o ilegalnoj imigraciji, afroameričkim aktivistima poput pokreta Black Lives Matter, islamizmu i sve većoj zastupljenosti muslimana u američkom javnom životu, navodne ugroženosti drugog amandmana američkog Ustava (koji garantuje pravo na posedovanje oružja), zaštiti hrišćanskih vrednosti i slično.

LIBERALI, LEVIČARI, MUSLIMANSKI AKTIVISTI...

Ruski propagandisti se nisu predstavljali samo kao konzervativci i Trampove pristalice, već po potrebi i kao liberali, levičari, muslimanski ili afroamerički aktivisti, kako bi doprli do što raznolikije američke populacije i odvratili je od glasanja za Klintonovu - ili, u nekim slučajevima, jednostavno dodatno potpalili postojeće tenzije.

Rusi u ovoj kampanji su bili zaista inventivni, pa su tako oglašavali lažna udruženja, proteste i peticije, ponekad i potpuno međusobno suprotne - kao kad su 21. maja u Hjustonu, Teksas, istovremeno oglašavali protest "protiv islamizacije Teksasa" i "za spašavanje islamskog znanja".

U drugom slučaju su pokrenuli lažnu peticiju za "diskvalifikovanje" kandidature Klintonove, predstavljajući se kao grupa "Donald Tramp Amerika". U trećem slučaju su se predstavljali kao grupa "Heart of Texas", a u četvrtom kao "Black Matters".

ISUS PROTIV SOTONE

Dok su neki oglasi zagovarali deportacije svih ilegalnih imigranata, zabranu burke i šerijatskog zakona, drugi, namenjeno specifično američkim hrišćanskim fundamentalistima (tzv. evangelistima), živopisno su prikazivali nadmetanje Klintonove i Trampa kao borbu između - Isusa i Sotone. "Pritisni "like" da pomogneš Isusu da pobedi", kaže tako jedan urnebesni oglas od strane lažne grupe nazvane "Isusova vojska".

A za celi ovaj poduhvat zaslužna je ruska "farma trolova" iz Sankt Peterburga, službeno nazvana Agencija za istraživanje interneta, koja se od ranije povezuje s ruskim sajber-operacijama uplitanja u predizbornu kampanju u SAD-u, ali i drugim zapadnim zemljama. "Farma" je otvorila 470 različitih Fejsbuk stranica i grupa, koje je sada Fejsbuk sve zatvorio, a njihov sadržaj predao istražiocima na uvid.

Foto: Facebook/Heart of Texas

OBIČNI POSTOVI STIGLI DO 126 MILIONA AMERIKANACA

Dok su ovi oglasi imali reach od 11,4 miliona Amerikanaca, to je ustvari bio samo manji deo ruske agitprop-kampanje. Naime, obični postovi koje su objavljivali ruski operativci pod lažnim profilima, a naširoko delili botovi, dosegli su čak 126 miliona Amerikanaca. Podsetimo, Tramp je odneo pobedu zahvaljujući nekih 80.000 presudnih glasova u tri ključne savezne države: Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.

Zašto Fejsbuk - ali i druge društvene mreže na kojima se ova kampanja vodila, Tviter i Jutjub - nisu detektovale i zaustavile ovo uplitanje strane sile u američke izbore? Senatori su u sredu saslušali troje pravnih predstavnika ovih firmi (Fejsbuka, Tvitera i Gugla, koji je vlasnik Jutjuba) i pitali ih upravo to.

A na tom ispitivanju ih nisu previše štedeli niti krili svoje nezadovoljstvo.

- Mislim da ne shvatate. Ovo o čemu govorimo je kataklizmička promena. Ovo o čemu govorimo je početak sajber-ratovanja. Ovo o čemu govorimo je velika strana sila sa sofisticiranošću i sposobnošću da se umeša u predsedničke izbore i poseje razdor i nezadovoljstvo širom zemlje. I mi ne idemo nigde, gospodo. A ovo je vrlo velika stvar - rekla je demokratska senatorka Dajana Fenstin.

Foto: freeimages.com/2happy

Demokratski senator Al Franken bio je još oštriji, fokusirajući se na saznanje, iz istrage koju je Fejsbuk sproveo, da je dobar deo oglasa plaćen u ruskim rubljama:

RUBLJA=RUSIJA

- Kako je Fejsbuk, koji se ponosi sposobnošću procesuiranja milijardi podataka i njihovim instantnim transformisanjem u lične veze za svog korisnika, nije zaključio da su predizborni oglasi, plaćeni u rubljama, dolazili iz Rusije? To su dva podatka - američki politički oglasi i ruski novac - rublje. Kako niste mogli da povežete te dve tačke?

Glavni advokat Fejsbuka Kolin Streč neugodno se vrpoljio u stolici, bez zadovoljavajućeg odgovora na pitanja uzrujanog Frankena.

- Senatore, to je signal na koji smo trebali da obratimo pažnju i, u retrospektivi, promašili smo ga - odgovorio je, obećavajući da se takva greška u budućnosti neće ponoviti.

Daljinac

(Telegraf.rs)

Video: Koncert filmske muzike Enija Morikonea i Nina Rote u Sava Centru

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Hulio

    3. novembar 2017 | 19:30

    Vaša mreža, vama se obilo o glavu(izbore) samozvane demokrate.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA