Da li desnica udara Evropu jače nego ikad? Sve o desničarskim partijama i protestima, kakva je budućnost EU i kakva je situacija u Srbiji
"Ukoliko vladajuće elite ne promene letargičan pristup i svoje politike ne prilagode potrebama savremenog birača, svakako da će ekstremističke partije dobijati sve više na značaju"
Već godinama unazad u Evropi sve više jačaju ekstremne desničarske političke partije. Njihove ideje se svi više šire na globalnom novou i privlače veliki broj mladih ljudi. U pojedinim evropskim zemljama su već na vlasti, dok u drugim zauzimaju uticajne pozicije u državi i samo čekaju svoj pravi trenutak da dobiju stvarnu vlast.
Direktor Aušvica uznemiren svetom danas: Gore je nego uoči Drugog svetskog rata
Preporučujemo
Tajna dokumenta o ubistvu Kenedija: Da li CIA ne da Trampu da ih otvori, jer je ona jedan od atentatora u teorijama zavere?! (FOTO) (VIDEO)
Ubiti bebu Hitlera: Austrijska policija ispituje tvit čija je meta Sebastijan Kurc
Ove partije se protive etničkim i verskim manjinama, politici prema migrantima, a ugrožavaju i samu ideju Evropske unije.
Da je situacija sve lošija i po živote običnih ljudi ocenio je nedavno i direktor Državnog muzeja Aušvic Birkenau Pjotr Civinski.
On je istakao da je sa stanovišta morala, stanje u svetu danas gore nego što je bilo uoči Drugog svetskog rata. Naglasio je da je sve to jako uznemirujuće i da je upravo Aušvic dokaz do čega može da dovede ta mržnja.
Neki ljudi smatraju da njihova sve veća dominacija zaista opasan presedan i da je potrebno nešto uraditi na tom polju, dok drugi smatraju da stvari još uvek nisu toliko zabrinjavajuće.
U onim zemljama gde su ove partije dominantne ili čak na vlasti se s vremena na vreme organizuju masovni protesti gde stanovništvo izražava svoje neslaganje sa ovom idejom, ali se čini da se glas onih koji misle drugačije i slobodnije sve slabije čuje.
Predstavljamo vam neke od najdominantnijih desničarskih partija, čije ideje govora mržnje i ksenofobije zavode sve više pristalica širom starog kontinenta.
ITALIJA - U nedelju 4. marta u Italiji u održani parlamentarni izbori. Neposredno pre glasanja se pričalo da će narod birati između starih imena i nove neizvesnosti.
Ono što je sasvim sigurno jeste to da nijedna stranka nema dovoljnu većinu da sama formira vlast, ali ono što brine mnoge u Evropi jeste činjenica da su Italijani dali veliku podršku desnici.
La Republika je prenela nove rezultate oko 7:30 časova. Rezultati se odnose na Zastupnički dom, a oni za Senat su gotovo istovetni: Pokret 5 zvezdica 31,4 %, Demokratska stranka 19,3% (PD), Liga (bivša Severna liga) 18,3%, Forza Italia 13,8%, Fratelli d’Italia 4,3%.
S obzirom da se Berluskonijeva partija desnog centra Forza Italia, udružila sa evroskeptičnom i radikalno desnom partijom Liga, čini se da ova koalicija za sada ima najveću podršku.
Ovo će zadati veliku glavobolju glavobolju Evropskoj uniji i male su šanse da se Italija vrati standardnoj i sigurnoj vladi. Situacija u kojoj se Italija našla je samo jedan u nizu trendova sve jače desnice u evropskim zemljama.
NEMAČKA - Alternativa za Nemačku (AfD) je desničarska populistička i evroskeptična politička partija u Nemačkoj. Osnovana je u aprilu 2013, a na saveznim izborima 2013. godine je osvojila 4,7% glasova, čime je za malo ostala ispod izbornog cenzusa od 5 %, neophodnog za ulazak u Bundestag.
Godine 2014, ova partija je osvojila 7,1 % glasova i 7 od 96 mandata rezervisanih za Nemačku na izborima za Evropski parlament, i nakon toga pristupila parlamentarnoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR).
Od marta 2016, AfD je ušla u parlament osam nemačkih saveznih država. Partiju trenutno vode Jerg Meuten i Aleksandre Gauland. Na saveznim Nemačkim izborima 2017 osvaja 12,6 % i postaje treća najjača stranka u Bundestagu.
Frojke Petri je takođe bila jedna od lidera partije ali je posle izbora u septembru odlučila da istupi iz AfD-a.
Ova partija je osnovana kao evroskeptična stranka koja podržava članstvo Nemačke u Evropskoj uniji, ali se protivi zajedničkoj valuti, evru, i politici spašavanja preduzeća kojima preti propast davanjem finansijske pomoći koja je proistekla iz evropske dužničke krize.
Podrška „Alternativi za Nemačku“ naročito je porasla posle serije seksualnih napada u Kelnu, koje su vršili migranti. Partija je nedavno usvojila platformu u kojoj se kaže da „islam ne pripada Nemačkoj“ i koja poziva na zabranu izgradnje džamija.
PEGIDA u prevodu Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapadnog sveta je nemačka građanska inicijativa, krajnje desnice, koja je osnovana u Drezdenu. Od oktobra 2014. godine organizuju demonstracije u znak protesta protiv islalmizacije Nemačke i Zapadnog sveta.
Od tada njihov broj učesnika neprestano raste. Ova organizacija želi da zabrani migracije i optužuje vlasti da ne primenjuju postojeće zakone.
AUSTRIJA – Krajnje desna Slobodarska stranka (FPO) u austrijskom parlamentu ima zastupnike više od 60 godina. Njene populističke kampanje su podstakle centrističke stranke da usvoje restriktivnu politiku prema migrantima.
FPO je ušao u vladu 2000. zbog čega su druge države članice EU-a zamrzle odnose sa Austrijom na nekoliko meseci. Sada, kada je u opoziciji, želi da se ponovno vrati na vlast. Njen predsednik je Hajnc-Kristijan Štrahe.
Austrijska narodna stranka ili Austrijska narodna partija (OVP) je hrišćansko demokratska i konzervativna politička partija u Austriji. Ona je naslednik austrijske Hrišćansko socijalne partije koja je postojala od 1893. do 1933. godine. Po ideologiji je slična Hrišćansko-demokratskoj uniji iz Nemačke.
Stranka je osnovana odmah po uspostavljanju Savezne Republike Austrije 1945. i od tada, pa do danas je jedna od dve vodeće političke partije u Austriji.
Austrijska narodna partija zastupa konzervativizam, koji predstavlja poštovanje tradicije i stabilnost društvenog poretka.
Na nedavno održanim izbori su osvojili najviše glasova. Njen vođa je Sebastijan Kurc.
Ove dve partije su formirale vladu posle parlamentarnih izbora, na čijem čelu je mladi Sebastijan Kurc. Prilikom polaganja zakletve u Beču su se održali protesti. Okupilo se oko 6.000 ljudi, među kojima su bili levičari i antifašisti, ali i studenti.
Protesti protiv vlade su se nastavili i tokom januara, gde su građani izrazili svoje nezadovoljstvo novonastalom političkom situacijom u državi.
FRANCUSKA – Liderka Nacionalnog fronta, Marin Le Pen, osvojila je u prvom krugu predsedničkih izbora ove godine 21,3 posto glasova, najviše ikad u istoriji stranke.
Privukavši birače u siromašnim radničkim zajednicama na severu i istoku zemlje kao i na tradicionalno konzervativnom jugoistoku, stranka nastoji da ublaži svoj imidž.
Politički analitičari nazivaju Nacionalni front nacional-populističkom partijom još od 1984. godine. Mejnstrim mediji ovu partiju nazivaju strankom ekstremne desnice.
MAĐARSKA – Premijer Viktor Orban iskoristio je migrantsku krizu kako bi se suprotstavio pozivima nemačke kancelarke Angele Merkel da Evropa primi izbeglice.
Na vlasti od 2010. godine, nakon kratke vladavine od 1998. do 2002. godine, on postaje sve više autoritaran, antievropski i antiliberalan i često se sukobljava sa Briselom.
Njegova partija Fides — Mađarski građanski savez je najveća nacional konzervativna politička partija u Mađarskoj.
Jačanje političke desnice u Mađarskoj održava se jačanjem ekstremnije stranke Jobik.
Jobik — Pokret za bolju Mađarsku jeste nacionalistička politička stranka krajnje desnice u Mađarskoj.
Stranka sebe opisuje kao „principijelnu, konzervativnu i radikalno patriotsku hrišćansku stranku“, čija je „osnovna svrha“ zaštita „mađarskih vrednosti i interesa“. S druge strane, akademici, različiti mediji i politički protivnici optužuju Jobik za fašizam, neofašizam, neonacizam, rasizam, antisemitizam, mržnju prema Romima i homofobiju.
Po broju poslanika u Parlamentu Mađarske i Evropskom parlamentu, Jobik je druga po snazi stranka u Mađarskoj.
POLJSKA – Vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) vlada apsolutnom većinom od 2015. godine.
Protivi se primanju muslimanskih migranata, a međunarodnu zajednicu zabrinjava nastojanjima da pod svoju kontrolu stavi sudove i medije, zbog čega se sukobila i sa Evropskom Unijom.
GRČKA – Stranka Zlatna zora sve je popularnija od finansijskog sloma 2010 godine. Između 2009. i 2012. godine, podrška joj je skočila sa manje od jedan na sedam posto.
Grčka policija je septembra 2013. godine uhapsila desetak visokih funkcionera „Zlatne zore“, među kojima i partijskog lidera Nikosa Mihaloliakosa, koji je optužen za organizovanje kriminalne grupe.
Sada je četvrta najveća partija u parlamentu sa 17 zastupnika.
Malo ko zna da su partije ekstremne desnice izuzetno prisutne na političkoj sceni i u Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Finskoj i Švajcarskoj.
O njihovom sve većem uticaju u Evropi i posledicama, razgovarali smo sa Stefanom Surlićem, politikologom, predsednikom Centra za društvena istraživanja i asistentom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Takođe smo razgovarali i sa dr Filipom Ejdusom, docentom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. On je takođe član brojnih stručnih udruženja, a predaje i na mnogim ustanovama u zemlji i inostranstvu.
- Još od početka migrantske krize imamo znatno izraženije desničarske stavove u sve većem broju evropskih zemalja. Kako vreme prolazi oni dobijaju sve veću popularnost i podršku. Kako to objašnjavate?
Stefan: Njihovu popularnost pratimo još pre migrantske krize, a ona se temelji na velikom razočaranju birača u aktuelne političke elite. Glas za populističke stranke je glas protiv, a ne glas za. Protiv etabliranih političkih elita koje su u očima mnogih birača nedorasle savremenim izazovima.
Svaka nova kriza (migrantska, ekonomska…) budi strah, a u takvom stanju ljudi su skloni verovanju u izbavitelje i laka politička rešenja.
Filip: Stvar je vrlo jednostavna. Dobro je poznata taktika desnog populizma: prvo napraviš spoljne neprijatelje pa se onda predstavljaš kao zaštitnik naroda. Migrantska kriza im je nažalost ozbiljan dala vetar u leđa.
- Koliko je njihova popularnost opasna i zašto ih podržava sve veći broj ljudi?
Stefan: Nespremnost za promenama unutar tradicionalno dominantnih partijskih strukura, povezana sa izrazitim entuzijazmom i aktivizmom članova i simpatizera ekstremne desnice rađa veliku popularnost.
Popularnost proističe iz njihovih olako datih obećanja. Svesni da su male šanse da osvoje vlast, iako je evidentno da njihovo biračko telo jača, pribegavaju radikalnim predlozima i rešenjima.
Filip: Rast desnog populizma je opasan zato što uvodi protivnike demokratije u institucije sistema. Problem se dodatno usložnjava kada stranke desnog centra, kako bi sprečile odlivanje glasova ekstremistima, počnu da preuzimaju deo njihovog programa.
Najskoriji primer za ovo je Austrija gde je ideološko zbližavanje desnog centra sa ekstremnom desnicom nedavno rezultiralo i njihovom koalicionom vladom.
- Da li smatrate da bi ovakve partije mogle u skorijoj budućnosti da ostvare još bolji politički rezultat, pa čak i da dođu na vlast u zemljama gde još uvek nisu?
Stefan: Ukoliko vladajuće elite ne promene letargičan pristup i svoje politike ne prilagode potrebama savremenog birača, svakako da će ekstremističke partije dobijati sve više na značaju.
Međutim, u ovoj godini je primetno zaustavljanje ovog talasa izborima u Francuskoj i Holandiji pobedom proevropskih pokreta i lidera, dok u Nemačkoj dominiraju pozitivni pogledi na EU.
Filip: Bojim se da nije pitanje da li će oni ulaziti u vlast već samo kada, gde i sa kakvim posledicama će se to dogoditi po demokratiju, ljudska prava i slobode i evropske integracije. Dokle god se to dešava u manjim državama članicama, nadam se da to neće imati tako dalekosežne posledice.
Ipak, dolazak desnih populista i nacionalista na vlast u najvećim državama, posebno u Nemačkoj ili Francuskoj, značio bi kraj Evropske unije kakvu poznajemo i ulazak u jedan jako opasan period velike geopolitičke fragmentacije i neizvesnosti.
- Danas mogu da se čuju mišljenja da je politička situacija gora nego pred Drugi svetski rat. Kako vi gledate na tu konstataciju i da li u njoj ima imalo istine?
Stefan: Ne bih posmatrao stvari tako apokaliptično. Izvesno je da je Evropa nedavno bila suočena sa ekonomskom krizom, i da krize tržišta tek predstoje. Kada tome pridodamo jasne nedemokratske i populističke tendencije u mnogim evropskim zemljama, može se napraviti istorijska paralela sa periodom između dva svetska rata.
Međutim, ne vidim da će u Evropi doći do rata, što ne znači da se neće naći „dežurni krivci“ za društveno-političke krize, optuživanjem migranata, spoljašnjih neprijatelja itd.
Filip: To je potpuno pogrešna istorijska analogija. Ideološka, geopolitička i ekonomska situacija iz tridesetih godina je bila značajno drugačija nego što je danas. Antagonizam između velikih sila danas jeste u porastu, i njihov međusobni rat nije u potpunosti isključen. Ipak, međunarodno društvo je danas daleko zrelije i mehanizmi koji ublažavaju anarhiju i povećavaju poverenje su daleko jači nego što su bili u međuratnom periodu.
- Jedine dve države gde u poslednje vreme nije došlo do uspona desnice su Španija i Portugal. Da li ovakva politička klima stvara pogodno tlo za nove sukobe u Evropi?
Stefan: Možemo govoriti samo o ideološkim sukobima koji se akomodiraju i ublažavaju poštovanjem demokratskih procesa i procedura.
Drugo, ekstremna desnica širom Evrope se povezuje na međunarodnom nivou i jedni u drugima ne vide neprijatelje već saborce sa istim ciljem.
- Većina ovih partija ne podržava ideju EU. Da li je Evropska unija u opasnosti ako ove partije dobiju još veći politički uticaj?
Stefan: Suočeni sa nespornim pozitivnim stranama ujedinjene Evrope, ekstremno desne partije su više sklonije ideji o redefinisana EU, i jačanju suverenosti nacionalnih država nego potpunom ukidanju institucija Evropske unije.
Sama činjenica da mnogi od njih sede u klupama Evropskog parlamenta govori da su za promene unutar sistema, a ne za antisistemske oblike borbe.
Filip: Evropska unija može da postoji jedino ukoliko to Evropljani žele. Ona je u opasnosti sa svakim glasom koji ode evroskeptičnim političkim snagama. Vrlo često se prave analogije sa Jugoslavijom ali mislim da ovo može da bude varljivo.
Pad Evropske unije može da bude i postepen, bez praska. Ukoliko se zaustavi proces dublje integracije i proširenja, Evropska unija bi iako formalno u životu mogla u tišini da se razmontira i tako potone u irelevantnost.
- Da li se može umanjiti uticaj ovih partija i ideja koje plasiraju?
Stefan: Do naglog pada podrške ovim partijama može doći kada se budu suočili sa odgovornošću vršenja vlasti. Velika obećanja tada nestaju pod točkovima realne i odgovorne politike.
Naravno, na građanima evropskih zemalja je tada obaveza da spreče širenje populizma i zloupotrebu uspostavljenih demokratskih mehanizama.
Drugi, poželjniji scenario jeste pojava generacijski osveženih i programski prijemčivih partija i pokreta koji svojim odgovornim politikama mogu da obesmisle bilo kakvu vrstu ideološkog ekstremizma.
- Koje partije kod nas spadaju u desnicu?
Filip: U Srbiji je većina stranaka pozicionirano oko desnog centra, dok je nekoliko njih poput SRS i Dveri mnogo desnije od centra. Postoji i nekoliko stranaka, poput SPS na primer, koje su načelno levičarske ali koje ponekad koriste nacionalističku retoriku desnice.
- Koliko je jak njihov uticaj, šta žele oni i da li je moguće da budu u nekom trenutku u vladajucoj koaliciji?
Filip: Zbog fragmentiranosti, stranke evroskeptične desnice u Srbiji imaju daleko manji uticaj na politiku nego što je njihovo uporište u javnom mnjenju. Ukoliko bi se ujedinile oko jednog programa i jednog harizmatskog lidera, ova opcija bi u Srbiji mogla da bude mnogo opasniji igrač.
Prepreku za njihovo ujedinjenje predstavlja ne samo ideološka kakofonija već i lične sujete i nerealne ambicije lidera ovih stranaka. Svi oni očigledno preferiraju da budu neprikosnovene vođe malih stranaka nego da se podrede većoj ideji.
- Kakav nas scenario očekuje ako cela Evropa ode udesno? Da li se time menja koncept EU kao takve?
Filip: Dobar deo Evrope je već otišao u desno, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi. Ukoliko se ovaj trend nastavi i zahvati ostatak Evrope, to bi moglo ozbiljno da uzdrma demokratski poredak u Evropi i zaustavi franko-nemački motor integracije. Politički fragmentisana, Evropa bi se ubrzo ponovo pretvorila u arenu u kojoj bi se za sfere uticaja ponovo borili titani sa drugih kontinenata.
Izbori u evropskim zemalja tokom 2018. godine
Godina 2018. biće veoma turbulentna jer se u Evropi održavaju izbori u čak nekoliko zemlja. U pitanju su predsednički, parlamentarni ali i lokalni.
Finsku, Crnu Goru, Irsku, Gruziju ali i Rusiju čekaju predsednički izbori. Opšti izbori biće u Švedskoj i Bosni i Hercegovini.
Parlamentarni se održavaju u Mađarskoj, Sloveniji, Litvaniji, Luksemburgu i Moldaviji, dok će lokalni biti u Holandiji i Belgiji.
U nekim zemljama je desnica izuzetno zastupljena na političkoj sceni, pa bi moglo doći do još radikalnijih promena. Ono što je sigurno jeste to da će od pojedinih izbora zavisiti kako će se EU razvijati u naredom periodu i sa kakvim izazovima će se suočiti.
(A.Tašković - a.taskovic@telegraf.rs)
Povezane vesti
Nakon tri sata završena talačka kriza kod Pariza, muškarac zarobio ljude u restoranu: Imao nož kod sebe
Rusija prekida isporuku gasa Austriji
Gruzija: CIK saopštio konačne rezulatate izbora, opozicija nastavlja proteste
<% post.title %>
Stošićev rival nas oduševio rečima: "Ako ste svi Srbi poput njega, vi ste najbolji narod koji sam sreo"
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO SU OTAC I SIN KOJI SU POGINULI KOD VRŠCA Pre jezive nesreće javio ženi da VIŠE NIKAD NEĆE VIDETI DETE, pa autom podleteo pod kamion (FOTO)
PRESRETNUTA KOLONA SVATOVA U LESKOVCU Ono što su policajci pronašli u prtljažniku automobila mlade i mladoženje dugo će se pamtiti
"DETE NIJE ŽELEO DA VIĐA, NITI SE RASPITIVAO O NJEMU" Poznanici majke kojoj je poginuo sin (2) kod Vršca otkrili strašne detalje: Bivši muž joj javio da nikada neće videti dete, pa sa njim otišao u smrt
Belfagor
Ako treba da biram između desničara i nasilne demografske promene Evrope pomoću izbeglica, biram desničare. Manje zlo.
Podelite komentar
Desanka
Jedini problem Evrope je taj šta se još nije očistila od komunizma!
Podelite komentar
Обреновић
Која Десница и шта подразумевате под десницом ? Мислите народ хоће да спаси своју културу ,своју земљу , не дозвољавајући уништавању своје слободе говора и права . Насилно наметање исламизације европе тобож “ због европских вредности “ , Срамота да се народ одма оптужује да је фашиста чим хиће да заштити своје .
Podelite komentar