Soroš uložio 18 milijardi dolara u fond koji deluje u zemljama širom sveta, uključujući i Srbiju: Da li ovako jača svetski poredak?

Američki milijarder Džordž Soroš donirao je 18 milijardi dolara u svoj fond „Otvoreno društvo“, piše list „Volstrit džurnal“, pozivajući se na predstavnike fonda.

KO JE ZAISTA SOROŠ: Od koga je uzeo milijarde, koga finansira i zašto ga zovu "nekrunisanim kraljem istočne Evrope" (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Prema podacima izdanja, sada je fond „Otvoreno društvo“ postao drugi po veličini u SAD nakon fonda Bila i Melinde Gejts.

Navodi se da je Soroš formirao investicioni komitet, čiji predsednik je on sam. Novi direktor za investicije je Don Ficpatrik koji podnosi izveštaje, ne lično Sorošu, već investicionom komitetu.

Prema podacima lista, Soroš ne planira da investira sredstva koja je donirao fondu.

- Soroš koristi sopstveni novac koji drži posebno u svojoj firmi - piše list.

Šta je "Otvoreno društvo"?

Fond za otvoreno društvo je privatna donatorska fondacija koja ima za cilj oblikovanje javne politike. Promoviše demokratsku vlast, ljudska prava, kao i pravne, socijalne i ekonomske reforme. Fond je osnovan 1993. godine i od tada deluje u preko 60 zemalja sveta, uključujući i Srbiju.

Ova organizacija je dobila ime po knjizi Karla Popera iz 1945. godine pod nazivom "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji".

Foto: Profimedia/Alamy

Istorijat ove organizacije

Godine 1984. godine Soroš je potpisao ugovor u ime Fondacije Soroš sa sedištem u Njujorku i Mađarske akademije nauka. Tom prilikom je osnovao Soroš Fondaciju u Budimpešti, a nakon toga su usledile i druge fondacije ovog tipa u regionu.

Institut za otvoreno društvo je osnovan 1993. godine u SAD kako bi se pružila podrška Soroševim fondacijama u Centralnoj i Istočnoj Evropi i u bivišim sovjetskim republikama.

Godine 2010. fondacija počinje da koristi ime "Otvoreno društvo" kako bi što bolje predstavila svoju ulogu finansijera grupa za građanska društva širom sveta.

Soroš veruje da ne mogu da postoje konačni odgovori na politička pitanja, jer se isti princip refleksnosti primenjuje i na finansijskom tržištu.

Godine 2012. Kristofer Stoun se priružio "Otvorenom društvo" kao drugi predsednik.

Tokom 2016. godine ova organizacija je bila meta sajber napada. Dokumenti i informacije koje pripadaju ovoj organizaciji su objavljene na jednom veb sajtu.

Isticano je da su za ovaj napad odgovorni Rusi jer je način napada dosta sličan njihovim sajber napadima.

Foto: Guliver/Oleg Nikishin/Newsmakers

Kritika

Godine 2007. Nikolas Guilhot je rekao da "Otvoreno društvo" služi za održavanje institucija koje jačaju postojeći društveni poredak. On tvrdi da uprkos kritikama neispravnih slobodnih tržišta, da je Soroš zapravo neoliberal koji smatra da su konkurentna tržišta najbolji način da se društvo organizuje.

Organizacija je kritikovana u izraelskim medijima da finansira grupe koje se zalažu protiv Izraela i podržavaju bojkot i sankcije.

Godine 2017. fondacija i druge nevladine organizacije su promovisale otvorenu vladu i pomaganje izbeglicama. Na to su se oglasile brojne vlade iz Istočne Evrope koje su se okrenule protiv ove organizacije.

U novembru 2015. godine državno tužilaštvo Rusije proglasilo je Fond „Otvoreno društvo“ nepoželjnim u zemlji.

Foto: Tanjug/AP, Wikipedia/Stabsfeldwebel Harald Dettenborn

(Telegraf.rs)