318 kandidata za Nobelovu nagradu za mir, sutra saznajemo pobednika: Ko su nominovani i da li će i ova dodela izazvati kontroverze? (FOTO) (VIDEO)

Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za mir krije se među 318 kandidata, a njegovo ime biće poznato u petak u Oslu.

U petak se dodeljuje Nobelova nagrada za mir: Ovi prethodni dobitnici su razočarali, mnogi tvrde da je nisu ni zaslužili

Preporučujemo

U vreme kada kriza Severne Koreje ukazuje na moguću nuklearnu katastrofu, ovogodišnja Nobelova nagrada za mir mogla bi da bude posvećena naporima da se ograniči širenje atomskog oružja, navode neki eksperti.

Sa tenzijama između Vašingtona i Pjongjanga koje prete da eskaliraju u nuklearnoj konfrontaciji, vrhunac sezone dodele Nobelovih nagrada biće objavljen u petak u Oslu, navodi AFP. Ko će poneti ovu prestižnu nagradu do tada ostaje nepoznato, s obzirom na to da imena svih 318 ovogodišnjih kandidata ostaju stroga tajna.

Nakon što je prošle godine Nobelovu nagradu odneo kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos zahvaljujući naporima da okonča vekovne sukobe sa pobunjenicima, ove godine bi prikladno bilo nagraditi zalaganja za zabranu širenja oružja za masovno uništenje, navode agencije.

Foto: Tanjug/AP

- Nobelov komitet učiniće veliki zaokret ako odluči da nagradi nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila - ocenjuje norveški istoričar Asle Sven.

On je naveo da bi u tom slučaju nagradu mogli da podele i bivši državni sekretar SAD Džon Keri, šef iranske diplomatije Muhamed Džavad Zarif i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednosti Federika Mogerini za doprinos u postizanju iranskog nuklearnog sporazuma, postignutog u julu 2015. godine.

Kako se navodi, kao mogući laureati se pominju Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) koji je vec dobio Nobelovu nagradu za mir dva puta - 1954. i 1981. godine, a moguće i direktor tog komesarijata Filipo Grandi.

Prema rečima Petra Valenstina, profesora na švedskom Univerzitetu Upsala, ovogodišnje priznanje moglo bi da ode i u ruke lekara iz Konga Denisa Makvidža, poznatog po nadimku "čovek koji leči žene", zahvaljujući radu sa žrtvama seksualnog nasilja.

Foto: AP/Tanjug

Na listi kandidata se takođe veruje da su i papa Franja, saudijski bloger u zatvoru Raef Badaui, ruski i i turski list - Novaja Gazeta i Džumhurijet, navodi francuska agencija.

Takođe, šansu da dobiju Nobelovu nagradu za mir imaju, između ostalih, i Lions Clubs International (međunarodna sekularna, nepolitička služba koja ima za cilj da zadovolji potrebe zajednica na lokalnom i globalnom nivou), osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, glumac Leonardo Dikaprio, ubijena britanska političarka Džo Koks, sirijski Beli šlemovi, preminuli muzičar Dejvid Bouvi, kao i dva svetska lidera Vladimir Putin i Donald Tramp.

Među nominovanim je i bugarska pravoslavna crkva, zbog spasavanja bugarskih Jevreja u Drugom svetskom ratu. Bugarsku crkvu je za najveće svetsko priznanje predložio Lačezar Tošev, počasni član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Bugarska ove godine obeležava 70 godina otkad se BPC suprotstavila planu uništenja 50.000 građana Bugarske u Drugom svetskom ratu. U akciji spasavanja bugarskih Jevreja tokom 1943. godine, osim egzarha Stefana i plovdivskog mitropolita Kirila, učestvovao je i 43 poslanik iz tadašnjeg Narodnog sobranja Bugarske.

Foto: Wikimedia / Gratziela Ciortuz

DOBITNICI U POSLEDNJIH 10 GODINA

2006. Muhamed Jonus i banka Gramen iz Bangladeša - "Za unapređivanje ekonomskih i socijalnih mogućnosti siromašnih, posebno žena, kroz svoj pionirski projekat davanja mikrokredita".

2007. Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) i Al Gor, (SAD) - "za napore koje su uložili radi širenja saznanja o klimatskim promenama koje izaziva čovek i za polaganje temelja mera koje su neophodne da bi se klimatske promene zaustavile".

2008. Marti Ahtisari - "Za višedecenijsko angažovanje i posredovanje u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata na više kontinenata".

2009. Barak Obama - "Za izuzetne napore da ojača međunarodnu diplomatiju i saradnju među narodima kao i zbog rada na stvaranju sveta bez nuklearnog naoružanja".

Foto: AP/Tanjug

2010. Lju Sjaobo - "za doprinos borbi za ljudska prava u Kini".

2011. Elen Džonson Serlif, Lejma Gbovi i Tavakul Karman - "zbog njihove nenasilne borbe za sigurnost žena i ženska prava za puno učešće u izgradnji mira".

2012. Evropska unija - "zbog zasluga u unapređenju mira, pomirenja i zaštiti demokratije i ljudskih prava u proteklih šezdeset godina".

2013. Organizacija za zabranu hemijskog naoružanja (OPCW) - "zbog velikog zalaganja za uništavanje hemijskog naoružanja".

2014. Kalijaš Satijarti, Malala Jusufzai - "za borbu protiv diskriminacije dece i mladih ljudi i za pravo sve dece na obrazovanje".

Foto: AP/Tanjug

2015. Tuniski kvartet za nacionalni dijalog - "za odlučujući doprinos izgradnji pluralističke demokratije u Tunisu u osvit Jasmin revolucije 2011. godine".

2016. Huan Manuel Santos - "za odlučne napore da se više od 50 godina vođen građanski rat u zemlji okonča, rat koji je koštao života najmanje 220.000 Kolumbijaca i raselio blizu šest miliona ljudi".

DOBITNICI KOJI SU RAZOČARALI

Više političkih zvezda okićenih Nobelovom nagradom za mir izneverilo je i one koji su ih izabrali i međunarodnu javnost. Retki su oni koji su Nobelovu nagradu za mir zaslužili jednoglasno.

Među njima je i liderka Mjanmara, Aung San Su Ći. "Dama iz Ranguna" okrunjena je 1991. Nobelom za mir za demokratski otpor burmanskoj vojnoj hunti i dugo su je vremena smatrali sveticom.

Zapad ju je veličao, a sada traže da vrati Nobelovu nagradu za mir: Progonili su i nju, a sada žmuri pred egzodusom (FOTO) (VIDEO)

Foto: Tanjug/AP

Percepcija se okrenula otkako je postala mjanmarska liderka i sada je zasuta talasom kritika zbog pasivnosti u etničkom čišćenju Rohindža, muslimanske manjine koja je u Mjanmaru žrtva progona.

Gotovo 430.000 osoba potpisalo je internet peticiju kojom traže da joj se oduzme nagrada.

Barak Obama je dobio Nobelovu nagradu za mir 2009, samo devet meseci nakon što je preuzeo dužnost. Iako je nagrada kod nekih dočekana s nevericom, drugima nije bila upitna jer je prvi afroamerički predsednik još leteo na krilima ogromne popularnosti.

Osam godina posle, brojni glasovi traže da mu se nagrada oduzme jer Obama nije ispunio očekivanja.

Foto: Tanjug/AP

Istorijski vođa sindikata Solidarnost Leh Valensa koji je nagradu primio 1983. predmet je optužbi za saradnju s komunističkom tajnom policijom. Puno pre njega, italijanskog pacifistu Ernesta Monete žestoko su kritikovali jer je četiri godine pošto je dobeo Nobela podupreo ulazak svoje zemlje u rat protiv Osmanskog Carstva 1911.

Dvaput nakon Drugog svetskog rata dodela je izazvala tolike polemike da je nekoliko članova odbora podnelo ostavku.

Prvi put je to bilo 1973. kada je američki državni sekretar Henri Kisindžer podelio nagradu s vijetnamskim političarem Le Duk Toom za završetak Vijetnamskog rata. Kisindžeru se zamerala upletenost u Operaciju kondor i bombardovanje Kambodže. Le Duk To odbio je da primi nagradu, a Vijetnamski rat stvarno je završen tek dve godine posle.

Drugi put 1994. nakon što palestinski vođa Jaser Arafat, bivši terorista, podelio nagradu sa Šimonom Peresom i Jitzakom Rabinom, godinu dana nakon potpisivanja Sporazuma iz Osla.

Foto: Tanjug / AP

Foto: Tanjug / AP

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)