NEDELJA JE DAN D ZA KATALONIJU: Tenzije rastu, postoje 3 scenarija za budućnost Španije posle referenduma o nezavisnosti (VIDEO)
Španska vlada, na čelu sa premijerom Marijanom Rahojem, poslednjih godina je pokušala da blokira pred Ustavnim sudom svaki potez koji je Katalonija preduzela na putu ka nezavisnosti i uspela je da zaustavi većinu tih koraka
Kako se približava nedelja, odnosno dan za kada je u španskoj pokrajini Katalonija regionalna vlada zakazala referendum o nezavisnosti i odvajanju od Španije, u toj južnoevropskoj državi tenzije rastu iz dana u dan. Biće to još jedan u nizu pokušaja bogate pokrajine na severoistoku Španije da pokrene pitanje otcepljenja. Mnogi se pitaju šta će iz toga proizaći, ali se većina slaže da se kriza neće okončati u nedelju i da scenarija za rasplet ima više.
Naime, još 2014. godine 1,8 miliona Katalonaca se na neobavezujućem glasanju izjasnilo za samostalnost uprkos protivljenju vlasti u Madridu koja secesionističke inicijative u Kataloniji smatra nezakonitim. Madrid i Barselona, u kojoj je smeštena katalonska vlada, godinama su u oštrom sukobu zbog namera izvršne vlasti Katalonije da održi referendum o nezavisnosti i sprovede njegove rezultate u delo.
Španska vlada, na čelu sa premijerom Marijanom Rahojem, poslednjih godina je pokušala da blokira pred Ustavnim sudom svaki potez koji je Katalonija preduzela na putu ka nezavisnosti i uspela je da zaustavi većinu tih koraka.
TENZIJE UOČI REFERENDUMA
Katalonski parlament je 6. septembra usvojio zakon kojim je ozvaničio svoje planove da se 1. oktobra u toj španskoj regiji organizuje referendum o nezavisnosti. Ustavni sud Španije ukinuo je katalonski zakon koji je predstavljao pravni okvir za uspostavljanje nezavnosti Katalonije, a španska vlada proglasila je nezakonitim održavanje bilo kakvog referenduma o nezavisnosti, jer se u Ustavu navodi da je "Španija nedeljiva".
Nekoliko dana pre referenduma nekoliko hiljada stanovnika Barselone i drugih gradav Katalonije su se okupili na trgovima u znak podrške referendumu i tom prilikom su pozivali sve da izađu na glasanje.
Španska vlada saopštila je da će regionalna policija preuzeti kontrolu nad bilo kojim biračkim mestom uoči održavanja referenduma o nezavisnosti Katalonije, javlja Rojters.
Španska vlada je nekoliko dana pre referenduma naredila regionalnoj policiji Katalonije da identifikuje zvaničnike u lokalnim školama i drugim javnim zgradama za koje se očekuje da će biti korišćene kao biračka mesta na referendumu.
Španski tužioci upozorili su da bi zvaničnici koji su uključeni u bilo kakve pripreme referenduma mogli biti optuženi za građansku neposlušnost, zloupotrebu položaja ili javnih fondova.
KO JE UZ KATALONIJU, A KO PROTIV NJE?
Istraživanja pokazuju da su stanovnici Katalonije, koja se smatra za privredno i ekonomski najjaču špansku pokrajinu, podeljeni po pitanju nezavisnosti, ali da većina, tačnije 70%, od 7,5 miliona stanovnika želi da referendum bude održan. Za referendum, ali ne i za nezavisnost su levičarske partije, sindikati, privrednici i oni po kojima je ova pokrajina možda i najpoznatija u svetu, fudbalski klub “Barselona”, piše ekonomist.me.
Katalonska vlada koju od početka 2016. godine čini separatistička koalicija, na čijem je čelu Karlos Pudžemon, istrajna je do kraja u svojoj nameri da referendum sprovede 1. oktobra. Uzaludni su bili apeli i pretnje iz Madrida da referendum ne može da se održi.
– Nemojte ići dalje sa tim. To je protiv španskih zakona. Vratite se zakonu i demokratiji. Ovaj referendum je iluzija. Pozivam katalonske separatiste da zaustave eskalaciju radikalizma i neposlušnosti. Još ima vremena da se izbegnu veći problemi – poručuje premijer Španije Marijano Rahoj, koji se sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom koji mu je uputio snažnu podršku Vašingtona za teritorijalnu celovitost Španije.
Uprkos crvenom svetlu i zabrani Madrida Barseloni da održi referendum, u Kataloniji su nastavljene pripreme za održavanje istog, što je rezultiralo hapšenjem pojedinih zvaničnika u Barseloni od strane španske policije. Španska civilna garda izvršila je pretrese na više lokacija u Barseloni, među kojima i kancelarija pojedinih katalonskih ministarstava i tom prilikom uhapsila 14 ljudi, uglavnom zvaničnika regionalne vlasti.
Izazvalo je to velike proteste separatista na ulicama Barselone koji su zahtevali njihovo puštanje iz pritvora. Opomena je stigla i od Ustavnog suda Španije koji je zapretio da će kazniti 22 člana izborne komisije koja nadzire planirani referendum, ako nastave da ne poštuju odluku te sudske instance o suspenziji glasanja.
Na drugoj strani, lider separatista i predsednik katalonske Vlade, Karlos Pudžemon oštro je reagovao na sva dešavanja i napao čak i Brisel, koji po njemu od ovog problema okreće glavu, piše ekonomist.me.
– Brisel se pravi da ne čuje želju Katalonaca da glasaju na referendumu. Evropska komisija nije branila osnovna prava svih evropskih građana nakon što su španske vlasti suspendovale referendum. Brisel je tako okrenuo leđa Kataloniji. To će pretvoriti sukob sa Španijom u evropsko, pre nego u unutrašnje pitanje – kaže katalonski premijer Pudžemon.
DŽULIJAN ASANŽ O REFERENDUMU
Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je razgovarao sa stotinak Katalonaca putem video linka u Barseloni u utorak, rekavši im da su oči drugih država uprte samo u njih.
Na skupu koji se odigrao ispred zgrade Univerziteta u Barsloni bili su uglavnom mladi ljudi, a Asanž im je tom prilikom poručio da "gde god bude išla Katalonija, druge države će je slediti".
Asanž je istakao da razume zašto katalonski separatisti žele da održe referendum 1. oktobra, prenosi au.news.yahoo.com.
- Da li je moguće da tajne službe uguše ozbiljan demokratski pokret ili je to nemoguće? Ovo će pratiti druge države širom Zapada - rekao je on.
Osnivač Vikiliksa je od Katalonaca zatražio da ostanu mirni.
- Ovo je demokratski proces i važno je da takav i ostane - rekao je on.
ZAPLENJENI GLASAČKI LISTIĆI PRED REFERENDUM
Španska policija zaplenila je više od šest miliona glasačkih listića i koverti kao i 100 glasačkih kutija u jednom gradu Katalonije u okviru nastojanja zvaničnog Madrida da blokira zabranjeni referendum o nezavisnosti Katalonije, saopštili su policijski izvori.
Glasački listići najnoviji su u nizu mnogih predmeta koje je policija zaplenila u akciji sprečavanja održavanja referenduma o nezavisnosti severoistočnog španskog regiona Katalonije koji je zakazan za nedelju, prenosi AFP.
- Španska Civilna garda (policisjske snage) zaplenila je 2,5 miliona listića, četiri miliona koverti i 100 glasačkih kutija u skladištu u Igualadi - rekao je u četvrtak izvor koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
Kako navodi agencija, ovo su prvi glasački listići koje je policija zaplenila od kako je pooštrena akcija protiv održavanja referenduma.
Neimenovani izvor rekao je i da je firma koja je obezbedila glasačke kutije saopštila da su one navodno bile namenjene "izborima u fudbalskom klubu Barselona" ne otkrivajući detalje.
TRI MOGUĆA SCENARIJA ZA NEDELJU
Izborna komisija za nadgledanje glasanja je rasformirana, a hiljade policajaca je raspoređeno kako bi blokirali ulaz na birališta, prenose Agencije.
1. Najverovatniji scenario je da će Katalonci pokušati da organizuju "simuliranje glasanja", ali je pitanje koliko će u tome uspeti, kaže Mikel Iseta, lider katalonske Socijalističke partije, koja se protivi referendumu.
Pošto se čini izvesnim da će Katalonci glasati u ovom ili onom obliku, i da će broj glasova za otcepljenje odneti prevagu jer protivnici nezavisnosti neće ni glasati - katalonski separatistički lideri će verovatno to iskorisiti.
Na pitanje kako će oni to iskoristiti, profesor politike na Autonomnom univerzitetu u Barseloni Gabrijel Kolome kaže da bi, prema prvoj opciji, katalonski lideri mogli da odluče da ne proglase nezavisnost kao što su obećali u zakonu koji je usvojio većinski separatistički nastrojen katalonski parlament. Umesto toga, navodi Kolome, separatisti bi mogli da pozovu na masovnu mobilizaciju širom Katalonije, a produženi štrajk bi mogao da pričini ozbiljnu štetu Španiji.
Prema tom scenariju, "ono što oni žele jesu pregovori", objašnjava ovaj profesor, a pregovarali bi o pitanjima autonomije i finansiranja, dok je Madrid nagovestio da je spreman na pregovore.
2. Druga opcija bi, kako smatra profesor prava na istom univerzitetu u Barseloni Rafael Arenas Garsija, da predsednik Katalonije Karles Pudždemon jednostrano proglasi nezavisnost, na šta bi Madrid morao da reaguje.
- Posledice će biti srazmerne - upozorio je Enrik Miljo, predstavnik centralne vlade u Kataloniji.
Madrid ima ovlašćenje da Kataloniji oduzme autonomiju, na primer, pruzimajući kontrolu nad regionalnom policijom, a mogao bi i da uhapsi Pudždemona, i ta slika bi obišla svet, navodi AFP.
To bi, kaže Kolome, išlo na ruku separatističkim liderima, koji se nadaju da će time "automatski pridobiti podršku onih koji su bili neodlučni... i promeniti logiku nezavisnosti u logiku odbrane demokratije od represivne države".
3. Treći postreferendumski scenario glasi da separatisti neće proglasiti nezavisnost, već će u nekom trenutku raspustiti katalonski parlament, što bi onda dovelo do prevremenih regionalnih izbora.
Separatistički lideri će se nadati da će najnovija kriza okrenuti više ljudi ka otcepljenju, što će im doneti čak još veću paralamentarnu većinu kako bi nastavili borbu za nezavisnost, zaključuje francuska agencija.
Da podsetimo, katalonska policija upozorila je na pojavu građanskih nemira ukoliko španske vlasti zatvore birališta i na taj način spreče održavanje referenduma, zakazanog za 1. oktobar. Španska vlada je nekoliko dana pre referenduma naredila regionalnoj policiji Katalonije da identifikuje zvaničnike u lokalnim školama i drugim javnim zgradama za koje se očekuje da će biti korišćene kao biračka mesta na referendumu. Ono čega se Španija, a i čitava Evropa boji, jeste da ne dođe do četvrtog scenarija koji bi podrazumevao haos i nemire koji bi se raširili i kulminirali. Takav sceanrio bi bio koban, po državu i narod.
(Telegraf.rs)
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Srdjan
Pre tridesetak godina ste se igrali Boga i nama crtali granice. Nekako nije toliko zanimljivo kada pocne i kod vas? Samo polako, ovo je tek lagano zagrevanje.
Podelite komentar
Hm
Srbija treba odmah da prizna nezavisnu Normandiju, Kataloniju, Kvebek, Teksas i jos par njih
Podelite komentar
STO
Spanija nije priznala kosovo.
Podelite komentar